"NE MOGU NORMALNO DA ŽIVIM": Huan Martin del Potro o paklu kroz koji prolazi

Istina je da ne može ni da se popne uz stepenice bez bolova, te je u februaru u Buenos Ajresu morao da prihvati da je kraj.

- Poslednji put kada sam uzeo reket u ruke, to je bilo u Buenos Ajresu. Međutim, odluka da igram tamo me je mnogo koštala. Kada su svi videli u kom sam stanju, to je bila prekretnica u mom životu. U prethodne tri godine, pre Buenos Ajresa, nikada nisam razmišljao o tome kako će biti ponovo kada se vratim na teren. Uvek sam bio na operacijama i pokušavao da se vratim, sve dok nisam počeo da shvatam da je to sve manje moguće. Završio sam sa tretmanima i upitao sebe šta sada da radim. Da odbacim to sve ili da zaigram znajući da će to možda biti poslednji put - rekao je osvajač Ju-Es opena 2009. godine za "La Nasion".

Na kraju je Del Potro odlučio da igra i pogrešio.

- Kada sam završio pomislio sam da ako je to moj poslednji meč da je bilo uzbudljivo sa mojom majkom na terenu, sestrom, sa mojim ljudima u Argentini na turniru gde sam nastupao samo jednom. Mislim da je bilo spektakularno. Sada tražim tretmane kako bih poboljšao kvalitet života, a ne da bih igrao na nekom turniru - kaže Del Potro i dodaje da je realnost takva da "sa jednom nogom ne možeš da igraš tenis".

Međutim, čemu god se podvrgnuo za sada nema boljitka.

- Otišao sam u Švajcarsku da vidim još jednog doktora. Počeo sam sa još jednim tretmanom koji su preporučili drugi teniseri, ali za sada nema rezultata. Zamislite koliko sam frustriran kada nakon svake operacije i tretmana osećam da se ništa ne menja. Kao i uvek, zavlačim sebe i verujem u svaki novi tretman, ali me snažno pogodi kada ni taj ne uspe. Za ove tri i po godine to se uvek dešavalo. Danas mogu samo da hodam, ne mogu da trčim na traci, dok ni uz stepenice ne mogu da se penjem bez bola. Ne mogu dugo da vozim a da ne napravim pauzu da protegnem nogu. To je moj život koji je težak - zaključio je Del Potro.