"NOVOSTI" OTKRIVAJU: Đoković stiže u Ameriku na Ju-Es open (FOTO)

Tog dana postavićemo bistu našeg Novaka Đokovića u Srpskoj kulturnoj bašti u Klivlendu. Otkriva ovo, u razgovoru za "Novosti", Nikola Lončar, predsednik Tesline naučne fondacije (TNF) i idejni tvorac ovog jedinstvenog projekta, ukazujući "da će tada pozvati američke medije da obaveste američkog predsednika Bajdena da je Đoković, uprkos zabrani ulaska u SAD i igranja na ovogodišnjem grend slemu u Njujorku, stigao u Ameriku".

- Mi u Teslinoj naučnoj fondaciji smo odlučili da Novak Đoković, ipak, na poseban način bude uskoro u SAD. U anketi sa članovima i prijateljima TNF koja širom sveta broji oko 12.000 članova, došli smo na ideju, zatim i do odluke da na ovom spomeniku u Klivlendu budu ispisane reči samog Novaka o njegovoj i srpskoj pobedi: "Kada je NATO uništavao moju zemlju Srbiju bez pravnog osnova 1999. godine, bio sam dete. Zarekao sam se da ću taj isti svet pobediti na naš način. I evo me danas da kao šampion sveta u tenisu pokažem da to uništavanje nije porazilo moj narod i da nam nije slomljen duh. I dalje smo radosni ljudi. To je naša pobeda"... Novak Đoković,11. septembar 2022. godine, Klivlend" otriva nam Lončar.

Bista svetske teniske ikone, pravog šampiona, rad je vajara Bojana Mikulića iz Banjaluke. Model u gipsu koji je uradio upravo se nalazi u njegovoj livnici, a izliven Novakov lik u bronzi uskoro će put SAD. Mikulić je saradnik Tesline naučne fondacije iz Filadelfije, za koju je uradio desetak bisti još jednog srpskog genija - Nikole Tesle.

- Ove biste su postavljane ne samo u SAD već i u našoj Srbiji, ali i Turskoj. Interesantno je da je bista srpskog genija ukradena 2014. iz Srpske kulturne bašte i da će ove godine TNF postaviti novu bistu Nikole Tesle u Klivlendu - kaže nam ovaj vajar.

Inače, od 1923. godine u Klivlendu, u američkoj saveznoj državi Ohajo, postoji Park nacija sa kulturnim baštama 120 država. Iz toliko zemalja sveta i nacija su stanovnici ovog grada, nekad poznatog po automobilskoj i čeličnoj idnustriji. Između dva svetska rata je postojala i Jugoslovenska kulturna bašta, koja je imala jedan spomenik Svetoga Save. Posle raspada SFRJ ova bašta je pripala Sloveniji, a Srbija je dobila svoj deo parka. Od 2008. godine postoji Srpska kulturna bašta, u kojoj su postavljene skulpture kralja Petra I Karađorđevića, Petra II Petrovića Njegoša, patrijarha Pavla, Nikole Tesle, Mihajla Pupina, Milutina Milankovića, Mileve Marić, Vuka Stefanovića Karadžića, Stevana Mokranjca, Nadežde Petrović i Desanke Maksimović.

- U ovom međunarodnom klivlendskom vrtu Srpska kulturna bašta je najlepša. Pored cveća i srpske trave na travnjaku, ovde su spomenici i biste srpskih velikana, ali i svetskih ličnosti koje su obeležile istoriju čovečanstva - kaže Aleks Mačeski, osnivač i glavni donator srpskog parka, počasni konzul Srbije u državi Ohajo. Poslednja među velikanima postavljena je, jula meseca prošle godine, bista pesnikinje Desanke Maksimović. Na postamentu biste je između ostalog zapisano da "njen rad naglašava praštanje, saosećajnost i ljubav", što je u saglasju sa krilaticom svih kulturnih bašta - "Mir kroz uzajamno razumevanje". 

ĐORĐE ŠAGIĆ - PRVI SRPSKI DOSELjENIK

SRPSKA kulturna bašta u Klivlendu je pravi srpski muzej na otvorenom.

Ima predloga da svoju bistu ovde dobije i Đorđe Šagić, prvi srpski doseljenik u SAD davne 1814. godine. Šagić je osnivač prve srpske crkve Svetog Save u Džeksonu.