PREMINUO LEGENDARNI TENISER: Đoković mu kao 8-godišnjak potpisao da će biti broj jedan, Beogradski fantom harao u njegovom poršeu

U tenis je ušao sasvim slučajno, dok je kao 16-godišnjak prodavao karte za Tašmajdan. Pet godina kasnije, postao je jedan od prvih Dejvis kup reprezentativaca Srbije.

- Moglo bi se reći da sam u tenisu - slučajno. U prvim godinama posle rata mi o tenisu nismo znali gotovo ništa. Za nas, tadašnje klince, sportovi za dečake bili su fudbal i boks. Moj drug iz razreda i komšija Miško Stevanović imao je dve sestre koje su se družile sa dvojicom momaka koji su igrali tenis. Nekom prilikom ostave rekete i lopticu kod Miškovih sestara, on i ja odlučimo da probamo taj sport i odemo na Tašmajdan gde je bio teniski teren. Čuvar nam kaže da možemo da igramo u 6 ujutro pod uslovom da pre i posle izravnamo teren... Dođemo narednog jutra i odigramo set do 21, sa promenom servisa na pet poena. Pojma nismo imali o pravilima pa smo koristili ona iz pingponga - govorio je za "Novosti" legendarni Ivko.

Ivko Plećević je upoznao Novaka Đokovića kada je ovaj imao sedam ili osam godina.

- Zove me jednog dana Jelena Genčić i kaže: "Dođi da vidiš jednog malog, čudesan talenat, ima potencijal da bude u svetskom vrhu!" Dođem sa ženom Brankom i stvarno vidim izuzetan talenat mališana. Još tada je imao onu neophodnu dozu samopouzdanja, pozitivne sportske drskosti. Sećam se da je mojoj ženi rekao da će jednog dana biti broj 1, ona je tražila da joj to potpiše i da joj obezbedi dve karte za Vimbldon...

Veteran našeg tenisa kaže da je Novak Đoković rođeni šampion.

- Ima stvari koje se uče, ali i onih sa kojima se neko rađa. Sa Novakom je to slučaj. Talenat se može dograditi, izbrusiti, ali šampionski karakter se ne uči, šampioni se sa tim rađaju. Nole je kao Monika Seleš nekad, sjajna kombinacija talenta i pobedničkog mentaliteta. Osim toga, Novak nije rastao u izobilju, nije mu sve bilo servirano odmalena. Roditelji su se žrtvovali, on je to osetio i znao, i to je takođe uticalo na njegov mentalni sklop.

Ivko je ipak ostao najbolje upamćen po događajima iz avgusta 1979. godine kada je Beogradom harao čuveni Fantom.

Ivko Plećević je bio vlasnik ukradenog poršea koji je noćima jurio ulicama Beograda, praćen nemoćnim policijskim automobilima i zadivljenim pogledima građana. Posle deset uzbudljivih noći, koje su se obavezno završavale vožnjom na Slaviji, „Fantom“ je ipak uhvaćen, i to noć uoči povratka Josipa Broza Tita sa Samita nesvrstanih na Kubi. Postavljen je gradski autobus na Slaviji, u koji je „Fantom“ udario, ali je i tada uspeo da pobegne u masi. Ivko Plećević je odmah automobil prebacio u Nemačku, izlupan sa svih strana, ali u pristojnom stanju.

Po tome je snimljen film "Beogradski fantom".

Bio je prvak Jugoslavije sa oba večita rivala, 1956. sa Zvezdom, a 1960. sa Partizanom.

Plećevićev matični klub BTK postao je deo novoosnovane Crvene zvezde, koja je dobila terene kod Bogoslovije. Ivko je i pre toga bio zvezdaš, a onda ga je jednog dana zavrbovao - Partizan.

- Zove me Slavko Ivanović, kasniji dugogodišnji sekretar fudbalskog kluba, i otvoreno kaže da je Franjo Tuđman, tadašnji predsednik Sportskog društva Partizan, naredio da se ojača teniski klub i da se dovede "taj Plećević". Ponudio mi za ono vreme velike pare. Odem kod Bogosava Petrovića, predsednika TK Crvena zvezda, i pošteno kažem ko me zove i šta mi nude. On mi reče: "Srce mi se cepa, ali za te pare idi". Tako sam postao partizanovac.

U međuvremenu je u Dejvis kupu sačekao smenu generacije i dočekao Nikolu Pilića i Boru Jovanovića.

- Ja sam u početku bio bolji od njih, ali oni su brzo napredovali i postali sjajni igrači. Njihovo finale dubla u Vimbldonu 1962. bilo je veliki impuls za tenis, koji je dugo imao neki nezvanični status "buržoaskog sporta" - govorio je Plećević.