NOVAK ĐOKOVIĆ O PRVOM VIMBLDONU: Nisam sanjao da osvojim sedam, već samo jedan i taj san se ostvario 2011. godine

Sve se, nekako, poklopilo da na svetom komadu trave londonskog "Ol Ingland kluba" srpski teniser napravi korak koji je okončao dugogodišnju poteru za Rafaelom Nadalom i Rodžerom Federerom i izbacio ga u vodeću poziciju u famoznoj trci za najboljeg svih vremena.

- Kao klinac sam sanjao da osvojim Vimbldon, nisam sanjao da osvojim sedam, već samo jedan i taj san se ostvario u 2011. godini. Uspeo sam da se popnem na prvo mesto rang liste i da imam nezaboravan doček u Srbiji sa mojim narodom. To je verovatno bio vrhunac moje karijere u vidu rezultata i ostvarenja snova i onog što sam doživeo kada su me dočekali - prisetio se Đoković detalja od pre deset godina.

A sada je na redu još samo jedan zamah ka istoriji. Možda čak i dva, ukoliko u Đokovićevoj glavi prevagne želja za zlatom i odleti u Tokio. Ako se to ne desi, glavni cilj će biti osvajanje "Velike jabuke" i četvrti pehar na Ju-Es openu. Time bi naš as ostvario nešto što je pre njega u open eri uspelo samo još Rodu Lejveru 1969. godine, sva četiri slema u 365 dana jedne godine. Za bilo kog drugog tenisera na svetu i pola od toga u ovom trenutku deluje kao nešto nerealno. Za Novaka, sa druge strane, šanse za takav podvig narastaju kao sveže pecivo u rerni.

Samopouzdanje raste iz dana u dan, Melburn, Pariz i London su lansirali Đokovića u sami vrh sportskih veličina u 2021. godini.

- Što se tiče potencijalnog istorijskog uspeha u Njujorku, naravno da je to veliki cilj. Posle Rolan Garosa sam znao da imam šansu da, ako uspem ovde da se domognem trofeja, mogu i na Ju-Es openu, gde stvarno igram odličan tenis, istorijski gledano osim 2019. i prošle godine kada sam izgubio u četvrtom kolu zbog one nezgode sa linijskim sudijom. Uslovi, mislim da mi odgovaraju, volim da igram u Njujorku, dobra je energija tamo - priznao je Nole.

Objasnio je Đoković i taj fenomen koji ga krasi u poslednje vreme. Tu neobjašnjivu disciplinu da kada god je gusto i meč se lomi, on iz rukava izvuče nekog keca i odigra baš ono što je trebalo. Da li to bio servis koji beži od protivnika, forhend koji "čisti" liniju ili dropšot koji se spoji sa podlogom i deluje neuhvatljiv i za Juseina Bolta na vrhuncu karijeri. Ljudi koji prate košarku, vole da kažu da bi u finalnim sekundama meča, svoj život poverili Majklu Džordanu ukoliko bi on zavisio od poslednjeg šuta, a Đoković je baš to iskustvo "Njegovog letećeg visočanstva" primenio i na svom putu.

- U karijeri sam imao sreće da budem veoma jak u odlučujućim trenucima na najvećim turnirima. Ipak, gubio sam i grend slem finala u kojima sam bio blizu pobede, ali sam posustao. Kao što Majkl Džordan kaže: "Padao sam, padao i padao, i zato sam na kraju uspeo". Sve je to učenje - što više treniraš i što više iskustva imaš, pogotovo na najvećim terenima, to si komforniji - dao je Nole objašnjenje svog fenomena.