MILJAN AMANOVIĆ, FIZIOTERAPEUT NOVAKA ĐOKOVIĆA ZA "NOVOSTI": Nole može da igra još deset godina

To, pred početak Vimbldona, u ekskluzivnom intervjuu za "Novosti", ističe njegov kum i fizioterapeut Miljan Amanović, čovek koji je zaslužan za ogroman deo Đokovićevih uspeha.

Rođa, kako ga zovu Novak, ali i trener Marijan Vajda, čini čuda između mečeva, kada na raspolaganju često ima svega nekoliko sati, a najviše dan, da posle višesatnog iscrpljujućeg duela, šampionu vrati svežinu, da opet istrči, "kao nov" na teren, u još jednu zahtevnu bitku. I tako, iz turnira u turnir. Hvalio ga je Novak, često, da je uspevao da napravi magiju i pomogne mu da ekspresno sanira umor, povrede, iznurenost, posle čega je dizao pehare uvis. Tako je bilo i nedavno na Rolan Garosu, odakle se vratio sa titulom.

Kada ćete ponovo s Novakom da krenete u nove pobede?

- Čekam Olimpijadu! Radimo 15-20 nedelja godišnje, pola vremena s njim provede Uli, pola ja. Posle Rolan Garosa on je otišao na Vimbldon, da bih ja mogao da se odmorim pred Japan i Ju-Es open.

Miljan Amanović: Novak Đoković može da osvoji Vimbldon i Ju-Es open

Cilj su nove titule?

- Naravno! Posle Australije i Rolan Garosa, iskreno verujem da može da osvoji i Vimbldon i Ju-Es open! Znam da ne valja ponekad gledati tako dugoročno, ali igra je tu, forma, takođe. Imao je kraće pripreme na Majorci, došao je u paru do finala i siguran sam da se prilagodio na travu.

Šta to radite s Novakom, kada uspevate tako da ga oporavite?

- Zasluge pre svega idu na račun njegove teniske inteligencije. Oporavak zavisi od toga koliko je fizički spreman, pa do naših uobičajenih vežbi. To je rezultat rada celog tima. Hajde da kažemo da je finalni dodir moj. "Mali milion" stvari se ubacuje po potrebi, od strečinga, preko aktivnog i pasivnog oporavka, do masaže, nameštanja i akupresure, samo da bi i datom trenutku, pred meč, bio što svežiji.

Ima li neka tajna?

- Ima! Ali, sama reč znači da bi to tako trebalo i da ostane. Sve je, naravno, transparentno, ali ostaje među nama, u timu. U pitanju je i tajming, kada se šta radi. Kombinujemo sve što je dostupno. Na primer, hladne kupke. Ostaje u njima neko izvesne vreme. Nekada se kombinuje toplo-hladno. Dalje ne bih mogao da iznosim detalje, zbog obaveza i profesionalne tajne.

Kako izgleda jedan Novakov dan kada je u punoj pripremi?

- Kad ustane, uradi svoju rutinu, jogu ili neke druge vežbe. Sledi doručak, a onda dolazi moj red. Na stolu, radimo reset, rebalansiranje, nameštanje tela, pasivno zagrevanje, istezanje, po mom osećaju i po onome do kog nivoa bi trebalo da bude fleksibilan. Ako je negde, narodski rečeno, "skraćen", da se ponovo istegne. Ako postoji neki bol po ustajanju, da se otkloni, da bude spreman za trening. Onda ide fizički deo zagrevanja kroz različite vežbe, atletski deo, gume, pa odlazak na teren. Posle terena, ponovo dolazi balansiranje, ponekad masaža, pa slede različiti tretmani, zavisno od toga da li je sutradan slobodan dan ili igra meč.

U čemu je razlika?

- Pred meč, u svakom slučaju, mora da bude što je više moguće svež. Kada je trenažni proces u pitanju, onda nekada mora da oseti i teške noge, i bol, sve što ide uz to. Sve to iz dana u dan sa sobom nosi i zatezanja, nije sve idealno, ponekad boli donji deo leđa, ponekad rame. Ovo je gladijatorski sport!

Gde ste sve to naučili?

- U srednjoj, pa u Višoj fizioterapeutskoj školi. U sportu sam od 1998. godine. Kolege sa kojima sam radio prenosile su mi znanje, bio sam i samouk, imao pomoć od terapeuta na ATP turu koji su sjajni momci. Od svakoga sam naučio po malo. Ali, naravno, važan je osećaj sam po sebi i ono što imaš u rukama. Očigledno da imam taj osećaj i da smo se dobro uklopili, on, ja i ceo tim. Ali, svi njegovi rezultati su pre svega njegova zasluga, toga koliki je profesionalac, njegove posvećenosti, a ostalo, taj neki krajnji potez dajemo mi, u smislu "zatezanja šrafova".

Bilo je fascinantno gledati Novaka kako trenira samo sat pred meč, čak i pred finale, iako zna da ga posle možda čeka i pet sati na terenu. Znači da je prepun snage?

- On tačno dozira i zna koliko mu je potrebno da prođe kroz različite udarce i koji nivo energije mu je potreban za zagrevanje. Kada trenira neposredno pred meč, znači da je prethodni bio naporan, ili dosta blizu. Ostane nekada sat, sat i po. To samo govori koliko se zapravo dobro oseća.

Koliko bi sati mogao da ostane na terenu?

- Ima ogroman kapacitet. Zavisi, naravno, od intenziteta meča, od vremenskih uslova, od fizičkog osećaja, ali sam uveren da može igra i više od šest sati. Na šljaci su neuporedivo teži uslovi. Mora mnogo više da se radi i sa telom i sa reketom da bi se napravio poen. Imao je i pucanje mišića u Australiji, ali posle toga se brzo oporavio. Igrao je sa takvim mišićem od četvrtfinala i pobedio u finalu! Tu dolazi do izražaja i njegova fizička pripremljenost, i njegova mentalna snaga. Kada se sve to spoji, kada može da prođe kroz bol i da tako igra, onda je jasno kakav kapacitet ima.

Koliko bi još godina mogao da igra?

- Uz dobar raspored, pripreme i planiranje, sigurno bi mogao da igra bez ikakvih problema još pet ili sedam godina na ovom nivou. Možda i celih deset!

Kako provodite vreme na priremama?

- Imamo porodice, pa se na turnirima, kada se vratimo u sobe, pre svega čujemo sa njima. Deo vremena provodimo zajedno, na opravku, a u ostataku igramo "uno", "parčizi", gledamo odbojku, fudbal, košarku, tenis... Korona je dosta toga poremetila. U principu, i kada ima slobodnog vremena, ne smeš da izađeš napolje.

Novak i vi ste i kumovi. To sigurno doprinosi boljem razumevanju i na profesionalnom planu?

- Kumovi smo još od 2011. godine i odlično se poznajemo. Družimo se, između nas postoji prijateljstvo. I kada smo razdvojeni, i kada je u Španiji, u Monaku, nebitno je ko koga zove i ko se kome prvi javi. Postoji povezanost. I posao nas veže da se veoma često čujemo i viđamo. Ali, možemo da se ne čujemo i po mesec dana, opet znamo da smo dobro, i mi, i naše porodice. To je osećaj zadovoljstva koji prati, kako mene, tako, siguran sam, i njega.

Zapratite Novosti sport na Fejsbuku