GAROS IZBLIZA: Kulen za braću iz Srema
GLEDAO sam meč Francuskinje Kristine Mladenović s našim navijačima na tribinama, a onda krenuo stazama oko terena na neki drugi teniski duel.
foto: G. Č.
Srećem braću Antu i Vasu Žagara. Naši su, Srbi. Rođeni su u Francuskoj, proveli neko vreme u Srbiji, pa se devedesetih ponovo vratili u svoju rodnu zemlju.
Deda im je davno došao iz Slovenije, pa se naselio u Sremu. Selo Ležimir, pod Fruškom gorom. Ima li lepšeg imena? Da svugde, naokolo, leži mir.
Braća ovde, na Rolan Garosu, u pandemijska vremena, čuvaju red i mir. Budni sanjaju kulene i pršute sa sremskih tavana i rakijicu iz domaćeg podruma, da ih zaštite od svih nevolja i zala.
Na izlazu iz sportskog kompleksa, njihov kolega, francuski agent u tamnom odelu mi očitava akreditaciju.
- Srbin - pita, i ne čekajući, samoinicijativno, uz osmeh odgovara:
- Odmah po imenu i prezimenu znam ko ste!
Hodam ka parkingu.
- Batke, Srbin li si - pita me, na ulazu, Bugarin Sevdan, prepoznavši jezik dok razgovaram mobilnim telefonom, pa dodaje da pozdravim Novaka, kad ga budem sreo.
Svi smo, ovde, u Parizu, pomalo naši, i svoji.