NA TERENU I ISPOD NJEGA: Piruete na mlevenoj cigli
U BRIŠUĆEM raskoraku, dugačkom špagom, iscrtao je Nole tragom svojih patika dugu liniju na mlevenoj pariskoj cigli, ispružio se koliko je dug, i izuzetnim riternom efektno osvojio poen.
FOTO: G. Č.
Je li, zaista, reč o drobljenoj opeci na kojoj teniseri ostavljaju svoj trag, ili su to samo novinarske piruete?
Nabijenu zemlju kao osnovu za teniski teren prvi put su primenila braća Vilijam i Ernest Renšou 1880. u Kanu, kada su iskoristili pečenu zemlju da bi njome popunili rupe u travi istrošenoj igrom i sprženoj vrućinom.
Tehnika je posle decenijama napredovala, a podlogu debljine 80 centimetara danas sačinjava pet slojeva, od drenaže krupnog kamenja, ka piljevini vulkanske lave, preko belog mlevenog krečnjaka, do sitno seckane cigle. Ovaj poslednji sloj daje i boju terenu, a debeo je svega dva milimetra!
Na jednom terenu, potrebno je više od tone mrvljene opeke, a za centralni "Šatrije", bogme, i cela tona i po. Tokom Rolan Garosa, ciglana iz oblasti Oaze, organizatorima isporuči i do 80 tona ovog crvenog praha. Posle se po njemu igrači stušte u raskorak.