"NOVAK, PARISKE PRIČE" Izdanje kompanije "Novosti" o najboljem teniseru sveta, od sutra u prodaji

Izdanje "Novak, pariske priče" u knjižarama širom zemlje pojaviće se sutra, a ova svojevrsna zbirka kratkih priča vezana za ovaj teniski grend slem, iz pera Gorana Čvorovića, dopisnika "Novosti" iz prestonice Francuske je o vremenu koje povezuje proteklo i sadašnje, začinjeno poukama o budućem.

Svedočenje kako je moguće da se čovek sam, izdigne iznad sebe samoga. Da i drugoga podigne i ne izgubi se u toj visini.

Na 320 stranica, ilustrovanih do sada neviđenim fotografijama, život je slavnog tenisera. Njegovo detinjstvo, raskošna lepeza ljudi koji su ga pratili na trnovitom životnom putu, okom neuhvatljiva galerija saputnika, sabesednika kojima je otvarao dušu, kao što ju je otvorio Goranu Čvoroviću. U šetnjama. U neobaveznim ćaskanjima. Pre i posle osvojenih titula. I kad je dobijao i kad je gubio mečeve. Odgonetnuo je njemu, u ovoj knjizi, mnoge dileme: zašto je postao vegan, zašto je u tim uvrstio Pepea Imaza koji je u javnosti izazivao kontroverze, kako se rastao sa Borisom Bekerom, Andreom Agasijem, koliko mu je značio povratak Marjana Vajde u tim, zašto je angažovao Gorana Ivaniševića...

U ovoj knjizi su gotovo opipljive emocije dok slavni teniser priča o svom detinjstvu, roditeljima, porodici koju je iz ovog, roditeljskog gnezda, iznedrio sa suprugom Jelenom, o njihovim zajedničkim darovima ljubavi, Stefanu i Tari, koji su ih oplemenili i posle kojih "ništa nije isto".

- Ovo su zaista male i kratke priče o jednoj velikoj i uspešnoj karijeri - uzdržano, kako to obično ide uz skromne ljude, govori nam autor Goran Čvorović.

- Nastale su, uglavnom, u gradu čiji se najprestižniji sportski događaj najviše opirao planetarnom usponu nenadmašnog Novaka Đokovića. Nećkao se. Odupirao. Odolevao. Zato su ove pobede, i ispovesti, nastale pod Ajfelom, i zagonetnije i draže. Novak je, istovremeno odavde, sa Rolan Garosa, i iz Bersija, poneo mnoštvo trofeja i priznanja koja su u Gradu svetlosti blesnula punim sjajem i iznad Novakove glave zaokružili oreol najvećeg srpskog i svetskog sportiste i jednog od najznačajnijih Srba svih vremena. Pomiritelja, mirotvorca, zaljubljenika u ceo balkanski region. Tu je, jednom, sišao sa trona, ali se ovde i na njega vratio. Tu je osvojio jedini trofej koji nije došao spontano, već je za njim godinama žudeo i planirao da ga prigrli. Ovde, na pariskoj šljaci i pod svodovima sportske dvorane, ispisane su neke od najlepših stranica u istoriji tenisa.

Goran Čvorović dodaje:

- Ove priče nisu pisane rukom teniskog stručnjaka, već manirom reportera koji istražuje životne trenutke u karijeri jednog vrhunskog sportiste. Zato u njima ima kapucinki, ljubičaste maćuhice, cveta belog luka i lilaste boražine, šampanjca, pudinga, kumovanja i krštenja, košarke, srca u vazduhu i na zemlji, forhenda i bekhenda pomalo, i drop šota tek ponekad.

Tako je to kada se druže i udruže vrhunski sportista i novinar reporter raskošnog talenta. A, tek, kada im se, u zajedničkoj misiji da sve vredno treba zabeležiti, pridruže dodatnom snagom reči i bujnog kolorita, Patrik Beson i Miloš Šobajić, ova knjiga se podiže na pijedestal.

- Rolan Garos nije stadion, to je hram. Novak Đoković nije igrač, on je paroh. Loptica, to je đavo koga oba protivnika nemilosrdno šalju jedan drugome nadajući se da se, prokletnica, neće vratiti na njihovu stranu. Novak je Blizanac, kao Puškin, i, obojica, u neku ruku, pišu na isti način: brzo i dobro - kazao je u predgovoru ove knjige Patrik Beson. - Goran Čvorović je upravo za Novaka napisao zbirku molitvi, neke od njih su ozbiljne, neke su ironične, a odani Novakovi navijači će ih dugo posvećeno ponavljati, još mnogo godina posle neprijateljskih susreta između ovog darovitog igrača i njegovih fascinantnih protivnika.

Veliki Miloš Šobajić nije dočekao da vidi korice knjige koje je, s posebnom posvećenošću, opremio. Ali je ostala njegova poruka:

- Novak Đoković je sjajan momak. Čudo je napravio za Srbiju. Ovo je divna knjiga o njemu koja može, na primer, da se čita u avionu, recimo, od onog tamo San Franciska do našeg Beograda. Da se zabaviš i ne vidiš kako prolazi dragoceno vreme... Kupiš knjigu na aerodromu "Šarl de Gol", a čitaš je kad avion sleti. To tako treba da bude. Pa da svi letimo nebeskim prostranstvima. Od dragog mi Pariza, do Sitonije i Kefalonije, gde svi navijaju za Novaka. Da letimo kroz volšebni lom jezika i stilova uvek tačne dužine, u raskoraku fragmentarno različitih priča u ovoj knjizi, kratkih, ubitačnih naslova, kao serva iz prve. Kao klizajući forhend. Lične priče, naše priče, Novakove priče i čisti biser od kišne kapi na uhu obične devojke iz gledališta, iz onog Pariza kakav mi se činio da je bio, kad sam ja u njega došao.

Prelistavamo ovu, po mnogo čemu jedinstvenu knjigu posvećenu svetskom broju jedan. Ona nas sa junakom, uz vešte reporterske zapise, provodi od jutra do večeri. Kroz sva godišnja doba. Mirise i ukuse. Slike i emocije. Trenutak, kada je na ivici suza. Trenutak kada je u žaru zanosa. Kad majka Dijana zagrli sina i kaže: Ostvarili su se moji snovi, Novak nas svaki put sve više iznenađuje.

Pred nama i slike pobedničkog Rolan Garosa 2016. A, priča za čitav roman. I, detinjstvo, kada svedoči o trenucima zbog kojih se budio u rana jutra, trenirao, putovao, vežbao do iznemoglosti na dnu suvog bazena. Odvajao se od roditelja dok su se druga deca još igrala u pesku. I reči šampiona: zbog toga dišeš, živiš, postojiš.

Za kraj, iz ove knjige, izdvajamo:

- Srbija ne mora, niti treba bilo šta da mi da - zabeležio je Čvorović odgovor dostojan velikog šampiona, na pitanje da li je zadovoljan načinom na koji mu zemlja uzvraća na sve ono što je učinio za nju.

- Moj odnos prema Srbiji i ljudima u njoj ne zavisi od toga. Uvek sam osećao ogromnu, bezuslovnu ljubav prema mojoj zemlji. Tu sam rođen, to je moja otadžbina, moj zavičaj, moja teritorija. Tu pripadam. Svaki put kada se vratim, osećam neke "leptiriće" u stomaku. Vraćaju mi se emocije iz detinjstva. Čovek može da proputuje ceo svet, ali, kada je kod kuće, to je poseban osećaj. Znate da ste odatle. To je nematerijalni odnos. Ne trebaju mi ni škola, ni spomenik. Naravno, izuzetno cenim i laska mi to što dobijam. Sve su to lepe stvari. Ali, neće to izmeniti moj stav prema zemlji, niti će promeniti to kako ja doživljavam svoj narod. Uvek ću biti uz svoj narod.