BIĆE SRBIJA OPET MOĆNA! Velika nada našeg rukometa Stefan Dodić već sa 14 godina se otisnuo u inostranstvo

- Počeo sam sa 10, 11 godina u Vranju. Ovaj sport sam zavoleo zbog mog oca Bobana, koji je igrao amaterski i razrednog starešine Miodraga Nikolića, koji je bio pravi rukometaš. Nikolić je nažalost preminuo ove godine, ali je najzaslužniji što sam izašao na pravi put. Naučio me je kako da budem čovek, a onda i dobar rukometaš - priča za "Novosti" Dodić.

Stefan je brzo zapao za oko lovcima na talente iz Metalurga i već sa 14 godina se preselio u makedonsku prestonicu. Ali, morao je i da završi osnovnu školu u Vranju.

- Snašao sam se odlično. Tačno je da sam se rano osamostalio, ali mislim da je to bio pravi korak u mojoj karijeri. Imao sam sreću da me uče stvarno dobri treneri. U početku nije bilo lako, jer sam kao osnovac svaki dan putovao na relaciji Vranje - Skoplje i natrag. Pre podne sam išao u školu, po podne trenirao. Srećom, sada u drugoj ekipi Metalurga igra i moj godinu dana stariji brat Lazar, što mi mnogo znači - priča Dodić.
Zbog profesionalnih obaveza vanredni je učenik Srednje medicinske škole u Beogradu, gde se školuje za fizioterapeuta.

- To je bio jedini način da se maksimalno fokusiram na rukomet. U Skoplju sada imam malo više vremena i da se družim sa prijateljima. Ali, gledam da to nikako ne ometa moju karijeru - priča Dodić.

Priznaje i da nije očekivao da se nađe na širem spisku reprezentacije.

- Iznenadio sam se, a onda sam posle na pripremama pokazao da zaslužujem mesto u A timu. Srećan sam što je selektor Toni Đerona to nešto prepoznao u meni, a ulazak u igru protiv Francuza je bilo nešto fantastično, jer do juče sam samo sanjao da igram protiv velikana - priča Dodić.

Mladi as naglašava da mu je selektor Đerona ulio neophodnu sigurnost.
- Rekao mi je samo: "igraj kako znaš, budi siguran u sebe, uđi hladne glave i ne sekiraj se." Nisam imao nikakav pritisak, od saigrača sam dobio punu podršku, što mi je i te kako značilo - naglašava Dodić.

Ni naši igrači, pogotovo golman Vladimir Cupara, nisu krili da ih je oduševio mladi Dodić.

- Trudio sam se da pružim maksimum i pokažem sve što znam.Pohvale igrača i trenera mnogo mi znače, zadovoljstvo je biti deo reprezentacije - ističe Dodić.

Od Dodića se očekuje da u budućnosti bude jedan od lidera naše selekcije.

- Godine nisu presudne. Smatram da treba da se forsiraju mladi igrači, jer Srbija ima talenata i ne bi trebalo da brine za budućnost. Mislim da za nekoliko godina možemo da se vratimo na mesto koje zaslužujemo - kaže Dodić.

Ipak, priznaje da je na početku karijere osećao razliku u godinama, ali da se vremenom to polako gubi...

- Ja sam tek počinjao, a oni su bili dosta iskusniji od mene. Sada mi je lakše, jer kada izađem na teren ne gledam da li je stariji, iskusniji, već da pokažem šta znam. Nemam pritisak, jer sam svestan da moram da odigram onako kako očekuju od mene, zato što znaju koliko mogu. Moram i još dosta da učim, mana mi je što retko šutiram, a ostalo da nadogradim. U stvari moram stalno da se usavršavam - ističe Dodić.