UROŠ STEVANOVIĆ, TRENER VK RADNIČKI: Deca su nas motivisala, upis novih članova vredi više od pehara i zlata
OD osvajača Evrokupa, finaliste Lige šampiona, preko učesnika F4 naše Letnje lige do šampiona Regionalne lige. To je put vaterpolista Radničkog u poslednjih osam godina.
FOTO: M. Vukadinović
Kada su Kragujevčani zbog dugova pre nekoliko godina morali da krenu od nule, a u povratak su verovali trener Uroš Stevanović i sportski direktor Jugoslav Vasović sa nekoliko saradnika.
- Pre pet godina bilo je veliko pitanje šta i kako dalje. Ne bih sebe stavljao u prvi plan, Vasović i ja smo tih dana dugo vagali. Ostali smo mi, Dragan Kozomora koji je sada koordinator u klubu, Tihomir Nikolić i Tijana Đurković koja je glavni operativac kluba. Uz nas je bio i novinar Igor Lazarević. Deca koja su počela da treniraju vaterpolo u Kragujevcu i uslovi za rad na bazenu, prevagnuli su krenemo iz početka, uz obećanje grada da ćemo dobiti podršku - priča strateg Radničkog Uroš Stevanović.
CILj JE TITULA
RADNIČKI je još na početku sezone postavio kao glavni cilj osvajanje prvenstva Srbije.
- Imali smo kiks u finalu, gde smo na peterce izgubili od Zvezde. Stigli smo do četvtfinala Evrokupa, eliminisao nas je glavni favorit za osvajanje trofeja Solnok. Osvojili smo Regionalnu ligu, što je veliki uspeh. Ne mogu da kažem senzacija, jer smo imali kvalitet za to. Motivisaće nas i to što je Beograd u naredne tri godine domaćin F8 Lige šampiona. A naš cilj je da budemo stalni učesnici elitnog takmičenja - kaže Stevanović.
Priznaje da nisu doneli lako odluku da ostanu.
- Presudio je osećaj da se vaterpolu odužimo tako što ćemo stvoriti novu bazu i pokušati da dignemo Radnički. A krenuli smo od Letnje lige... Nije bilo sjajno ni na novom početku - seća se Stevanović.
Trebalo je izdržati teške dane od 2013. do 2017. godine, kada su zaposleni od 48 plata primili 12.
- Nekako je meni bilo najlakše, jer sam imao ugovor sa VSS kao trener u seniorskoj selekciji. Vasović je nosilac nacionalnog priznanja zbog osvojene olimpijske bronze u Sidneju. Najteže je bilo Kozomori, Nikoliću i Đurkovićevoj. Na kraju se to što smo Jugoslav i ja videli isplatilo. Ubeđen sam da niko sem nas koji smo sada u klubu ne bi izdržao ovo bilo gde u Srbiji - kaže Stevanović.
TRI LETOVANjA OD 2005.
OD kada je postao trener 2005, bio je na tri letovanja.
- To je u vaterpolu normalno, jer iz klupske odmah ulazimo u reprezentativnu sezonu. Ponekad se pronađe neki produženi vikend. Da nismo ispali od Solnoka ne bismo imali predah do kraja sezone - kaže Stevanović.
Radnički je 2012. stvorio veliki tim predvođen Udovičićem, Filipovićem, Ćirićem, Zlokovićem, ali se nažalost posle tri godine sve raspalo.
- Da nije bilo tog instant kluba, mi ne bismo stvorili ovo sada. Jugoslav i ja smo septembra 2013. došli u Radnički. Kada se kasnije sve raspalo, prevagnulo je što smo imali bazen na kojem smo mogli da radimo na način na koji smo mislili da je ispravan, da pokušamo nešto da stvorimo. Jednostavno, zbog svega što smo videli i osetili u Kragujevcu, rekli smo sebi "ajde da damo šansu, da krenemo". Privuklo nas je da i mi pokažemo da znamo kako se radi, kako se vodi klub na svim nivoima, i organizaciono i stručno - priča Stevanović, uz opasku da sada imaju petoricu igrača u prvom timu poniklih u klubu, kao i kadetske i juniorske reprezentativce.
IDEŠ PREKO GRANICE BOLA
STEVANOVIĆ je svestan da svaki čovek ako želi da uspe mora da bude entuzijasta.
- Ni u jednoj sferi života ako ne daješ celog sebe svakog dana, na svakom treningu, utakmici, nema uspeha. Uvek moraš da daješ svoj maksimum, moraš na svakom treningu da ideš i preko granice bola.
Uroš, koji je selektor juniorske reprezentacije Srbije, ponosan je što u klubu sada trenira 250 dečaka, što su pokrenuli žensku sekciju.
- Primarno je da se svi dečaci i devojčice okrenu sportu i pravim vrednostima u životu. Sada je posle osvajanja Jadranske lige došlo 50 dečaka. To više vredi od pehara, zlata.