ANDRIJA GERIĆ ZA "NOVOSTI": Pandemija ubija motivaciju sportistima

Diplomirani psiholog sporta sa sedam godina dugom praksom, kroz čiju ordinaciju je prošlo više od 250 sportista, kako ih naziva, klijenata, ističe da su uslovi života pod koro nom, posebno izolovanost, uticali da psihoterapeute tek čeka više posla.

- Posebno kod ljudi koji imaju tu tendenciju, porašće broj. Korona je stavila na test odnose, veze, svi smo drugačiji zbog nametnutog načina života, ali i različito reagujemo. Najveći problem korone je neizvesnost, s obzirom na činjenicu da se tako nešto nikada nije desilo, i ljudi, jednostavno, ne znaju kako da se ponašaju. Takođe, tu je osećaj da je čovek bespomoćan, uz neizvesnost, najgore osećanje. Jer, ovo sa pandemijom traje veoma dugo, gotovo godinu dana. Obično postoji strategija za kraće periode, ali ovde se mnogo toga ne zna - kaže vrhunski sportista, u novoj ulozi stručnjaka za sportsku psihologiju.

GERIĆ ističe da na sportiste utiče činjenica da su izbačeni iz njihovih rutina, kao što je recimo, dnevni raspored, od jutarnjeg treninga, obroka, odmora...

- Tu se sve zna, čitav ritual, a korona je sve zatvorila i izbacila iz koloseka. Neki su trenirali u kućnim uslovima, neki prekinuli. Ljudima, koji imaju tendenciju ka anksioznosti, neuravnoteženosti, ovaj period nikako ne odgovara, jer će to još više razviti.

Nervni sistem je senzibilniji kod te populacije i među ljudima i sportistima. Poseban problem je, kako Gerić naglašava, izostanak publike, pa takmičenja izgledaju kao prijateljski susreti, od NBA lige do evropskog fudbala.

- To je pitanje motivacije sportista, posebno, jer potrebni su navijači, podrška sa tribina. Dovijaju se organizatori, puštaju muziku, horsko pevanje navijača sa zvučnika, da se bar stekne utisak, ali to je "šarena laža". Jer, spor- tisti moraju motivaciju da "izbace napolje", i velika je razlika. Na drugoj strani je pitanje koja je uopšte poenta sporta ako ljudi u tome ne uživaju. Sport "perse", dakle kada čovek čini nešto sam za sebe korisno, ima smisla ako je reč o rekreaciji, za razliku od vrhunskog sporta, gde je moti-
vacija izražajnija.

Podseća da je sa startom korone sve stalo, da se nije znalo kako reagovati i da su posle dva meseca sportisti počeli da mu se obraćaju...

- Tu je i pitanje samopouzdanja i treme, reakcije na grešku, kao i problemi sportista za donošenje odluka na terenu ali i generalno. Prevashodno, sportista mora da zna zašto nešto radi, to je poenta. Novac? Ako je to ideja, onda je to "čista nula", ništa. Ako želiš da se ostvariš rezultatski, stekneš znanje i umeće, budeš deo kluba, ekipe za trofej, da imaš dugoročnije ciljeve, to je druga priča.

IDEJA da se bavi sportskom psihologijom, našem sjajnom odbojkašu rodila se upravo u poseti psihologu.

- Išao sam na psihoterapiju u mojoj karijeri kod Beare koji mi je, tokom razgovora, videvši koliko sam zainteresovan, predložio da budem sportski psiholog. Tri dana kasnije sam otišao i upisao psihologiju. To je sve bilo 2011. godine, a Višu trenersku sam završio još 2000. Radio sam sa juniorima, ali nije to bilo to. Ovde nisam vezan za odbojku, a lepota mog posla je što naučimo mnogo stvari u mnogo sportova, kao i da se neke strategije mogu preneti i primeniti u drugom sportu. Recimo, vežbe karatista za odbojkaše, koji dobiju "brzu ruku"...

CILj sportskog psihologa je, kako potvrđuje, da prepozna da li postoji dublji problem kod sportiste i da li je možda reč o nekom fizičkom problemu.

- Znaju treneri često da kažu: On ima "problem u glavi", a zapravo je problem čisto fizičke prirode i treba videti sve to sa medicinske strane je li okej. Moj zadatak je da, zajedno sa klijentom, sportistom, otkrijem koje je njegovo najbolje stanje za takmičenje, da on zna kada je ispao iz tog stanja i da zna kako da se vrati. Sve to zavisi od slučaja do slučaja, od spoljašnjih do unutrašnjih faktora koji odvlače pažnju. Svi ispadaju iz fokusa, jer retko ko može da drži najviši nivo koncentracije dugo vremena. Štos je, zapravo, vratiti se brzo, a da te trener ne menja.

OVIM poslom u Srbiji se bavi desetak stručnjaka, s kojima odlično sarađuje.

- Moje sportsko iskustvo mnogo znači jer znam šta sam sve prošao tokom karijere, uz pobede i poraze a klijenti imaju poverenje. Recimo, imao sam dva konkurenta u istom sportu, i u tom slučaju, jednog sam uputio na kolegu. Takođe, kod dva klijenta imao sam slučaj iste treme, ali je reč o različitim profilima pa je sve zahtevalo drugačiji pristup. Radio sam sa inostranim biciklistom koji je popravio svoje vreme za
dva časa. Sa 13 časova vožnje dugu trku mauntin bajkom, spustio je na 11 časova...

U okviru njegovog delovanja su naučne oblasti, kao što su treninzi za mentalnu pripremu.

- Pratim trendove, najnovija istraživanja i primenjujem dostignuća nauke. Radim i kolektivne radionice kroz koje je prošlo više od 1.000 ljudi, kao i motivacione govore za firme. Gledam šta se radi u svetu, učestvujem na seminarima, član sam Evropskog udruženja sportskih psihologa, jer se u mom poslu ne gleda samo sport, već radimo na ličnim temama koje su takođe povezane sa sportom. Sve to činimo zajedno sa klijen-
tom, da nađemo rešenje i pomognemo da stigne gde treba i taj sistem podešavamo. Mi smo, zapravo, za "fino podešavanje" i za "podmazivanje točkića u glavi" - kaže Gerić.

Zapratite Novosti sport na Fejsbuku