POČIVAĆE KOD JUSTINA: Slavni sportista Danial Jahić upokojio se u čuvenom manastiru Ćelije kod Valjeva
U manastiru Ćelije kod Valjeva potvrđeno je "Novostima" da se u toj svetinji upokojio Danial Jahić. Opelo će biti obavljeno u četvrtak u manastiru, a sahrana na obližnjem manastirskom groblju.
Saznajemo u ovom, inače ženskom manastiru, čija je višegodišnja igumanija mati Glikerija, da nije tačno da je Danial Jahić preminuo od korone, već od sasvim druge bolesti koja sa Kovidom-19 nema nikakve veze. Za ovdašnje monahinje, nije nikakvo iznenađenje što će ovaj slavni sportista, dvostruki prvak nekadašnje Jugoslavije u skoku u dalj, biti sahranjen na groblju ove bogomolje. Poručeno nam je da je Danial kršten po pravoslavnim kanonima i da je u svakom pogledu praktikovao veru Isusovu.
Danial je zavoleo ovu bogomolju, jer je često u nju dolazio u mlađim danima sa ocem Jovanom, koji je takođe kršten i koji je mnogo vremena provodio pomažući monahinjama u mnogim poslovima – kažu vernici, česti posetioci ove svetinje u Leliću, rodnom selu vladike Nikolaja.
- Navodno, kada ga je bolest skolila, Danial, ali i njegovi najbliži pomislili su da, ako mu iko uz lekare može pomoći, to su pažnja, ljubav i molitve ćelijskih monahinja, na čelu sa njihovom igumanijom mati Glikerijom. Nažalost, pomoći mu nije bilo.
Nije čudo što su se Jahići vezali za manastir Ćelije kod Valjeva, koja je, pored ostalog, poznata po tome što je u njemu živeo i stvarao, Bogu se molio i upokojio sveti Ava Ćelijski, Justin Popović. Takođe, privlačio je i sam Lelić, za koje je još davno vladika Nikolaj govorio da je božije selo, što je napisao i na nadgrobnom spomeniku svome ocu Dragoljubu.
- Lelić je za kratko vreme dao dva svetitelja i tri arhijereja, a Ćelije su uvek bile mesto, istinsko vrelo, vere pravoslavne i ljubavi prema ljudima, pa nije ni čudo što su Jahići bili tako vezani za ovu, može se slobodno reći, svetinju nad svetinjama – kažu vernici.
- Znamo da je još pre izgradnje nove crkve sa tri oltara, podignutom od novca prodatih knjiga oca Justina, nakon njegove smrti, Danialov otac često boravio u manastiru Ćelije i pomagao koliko god je mogao. Tu ljubav je preneo i na sina, koji je do poslednjeg daha voleo i ljubio ovu bogomolju.