DOVEO SINA NA BAZEN I POSTAO TRENER: Uzbudljiv put u karijeri stratega Zvezdinih vaterpolista

Aleksandar Filipović je decenijama žalio što nije bio deo prve šampionske generacije Crvene zvezde. Jedno vreme je digao ruke od vaterpola, a kada se 2011. vratio kraj bazena nije slutio da će 29. decembra prošle godine kao strateg protiv Radničkog (13:12 posle peteraca) voditi crveno-bele do osvajanja Kupa Srbije. Prvi trofej u karijeri je veoma emotivno preživeo...

- U Zvezdu sam došao sa šest, sedam godina. Debitovao sam sa 15, u sezoni 1986/1987, i to baš protiv Partizana. Kada su došli u klub veliki treneri Vlaho Orlić i Nikola Stamenić ja sam otišao u vojsku, tako da nisam bio deo šampionske generacije. To je ostavilo dubok emotivni trag na mene kao igrača. Kada smo počeo da se bavim trenerskim poslom, moj prvi zadatak je bio da tu emociju nadomestim na ovakav način. Zato sam tako burno reagovao. Jednostavno, nisam mogao da zadržim u sebi, bila je to erupcija, bio sam veoma srećan - priča u dahu Filipović.

Aleksandar je nekoliko sezona nosio i kapicu Beograda, koji mu nije dozvolio da se vrati u Zvezdu. Za vreme sankcija, od 1993. do 1995. je shvatio da od vaterpola ne može da se živi. Oženio se, dobio ćerku i okrenuo se privatnom biznisu. I ko zna da li bi danas bio strateg Crvene zvezde da sina Marka 2011. nije upisao u crveno-belu školu.

- Kada je Zvezda prešla na "11. april", ja sam 2011. počeo da vodim sina Marka na treninge. Videli su me ljudi iz Crvene zvezde i predložili mi da počnem da radim sa mlađim kategorijama. Vrlo brzo su i pioniri počeli da se takmiče, imali smo dobre rezultate.

- Pre pet godina prihvatio da budem pomoćnik i od tada sam sa prvom ekipom. Ipak, sve to ne bi bilo moguće da u mojoj firmi za pružanje knjigovodstvenih usluga nije sve zaživelo kako treba. Imam sjajne ljude koji rade sa mnom, što mi dozvoljaava odsustvo iz firme. Veliku zahvalnost dugujem porodici, supruzi Sanji, ćerki Teodori i sinu Marku, koji su mi ogromna podrška i podstrek u životu - naglašava Filipović.

Kormilar crveno-belih smatra da je vremenom sazreo i kao trener. Ponosan je na činjenicu da je četvrti strateg u istoriji Zvezde koji je osvajao trofej.

- Velika je čast biti u društvu Nikole Stamenića, Milorada Krivokapića i Dejana Savića. Cela moja sportska karijera vezana je za Zvezdu i mislim da je moja dužnost, obaveza da donesem toliko željeni trofej - podvlači Filipović.

Smatra da je Zvezda dobro ukomponovala tim, da je spoj mladosti i iskustva...

- Polako se ostvaruje naš plan da igrači iz našeg pogona postanu nosioci igre. Mislim da smo napravili pun pogodak sa igračima koje smo doveli. Najiskusniji su pokazali da su veliki ljudi, ni u jednom trenutku nisu mlađima pokazali da su iznad njih, uvek se trude da im pomognu, da ih podrže, da ih u vodi nauče ono što ja ne mogu da pokažem sa ivice bazena. Mlađi su shvatili da su im oni podrška. Od prvog dana nas krasi fantastična atmosfera - ističe Filipović.