TIJANI MALEŠEVIĆ ODBOJKA NE NEDOSTAJE: Vreme je da naučim da skijam
MALOBROJNI su sportisti koji u 29. godini okače patike o klin. Zlatna odbojkašica Tijana Malešević letos je stavila tačku na igračku karijeru, ne nedostaje joj igra, razmišlja da se oproba u turizmu i planira da konačno stane na skije.
Foto M. Vukadinović
- Iskreno, ne nedostaju mi utakmice. Lepo mi je, znate kakva je situacija, korona, karantin, tako da vreme provodim u krugu porodice, sa suprugom Borisom, njegovim i mojim roditeljima, sa prijateljima - priča Tijana.
Priznaje Maleševićeva da sada ima priliku i da prvi put u životu stane na skije!
- Iz Užica sam, tu je Zlatibor, deluje neverovatno, ali je istinito da nikad nisam skijala. Sada mi se pruža prilika da naučim da skijam. Kao dete nisam mogla da se oprobam, jer sam rano počela da se bavimo sportom i onda je usledila zabrana zbog mogućih povreda - s osmehom priča Maleševićeva.
RANO OTIŠLA U SVET
TIJANA Malešević je sa 19 godina napustila Jedinstvo, Užice i otišla u Volero iz Ciriha. Potom je igrala u Poljskoj, Češkoj, Italiji, Rumuniji, Brazilu, Indoneziji...
- Užice je mali grad, nisam imala priliku da odem u Beograd, gde su veći izazovi, iskušenja, već sam se otisnula u inostranstvo. Verujem da jednim delom nisam bila svesna koraka koji sam napravila. Bila je nostalgija, krize, nedostajali su roditelji, prijatelji... Igrala sam u brojnim zemljama, to je uticalo na samo na moju igračku karijeru, već i na ličnost, jer sam proširila vidike, upoznale druge ljude, kulture. Predivni su dani u Brazilu i Indoneziji, koja je bila moja poslednja destinacija. Neverovatno je koliko poštuju strance, koliko se trude da nam ugode, milina je bilo igrati kod njih - kaže Maleševićeva.
Trofejna odbojkašica primećuje da je u najboljim godinama rekla igri zbogom.
- Sa 29 godina si fizički stasao, mentalno dovoljno zreo, znaš šta da očekuješ, kako da se ponašaš, u tim godinama, 29, 30, 31, trebaš da dominiraš, da svoj rad i trud naplatiš i prosto uživaš u plodovima svoga rada. Ali, iskreno osećala sam zadovoljstvo, prezasićenost, prosto sam osetila da je to to. Nekako nisam imala želju, bilo mi je naporno da idem na treninge, da sve svoje vreme posvetim samo odbojci. I onda sam to negde prepoznala, kada nisam uživala u tome kao ranije, rekla sam dosta. Jer, kada ti je to mučenje, kada teraš sebe da to uradiš, videla sam da to ne vodi ničemu, mogu samo da odem na drugu stranu, da se ne daj bože povredim, da budem neki problem, onda je bolje ovako. Srećna sam što sam završila karijeru - u dahu priča Maleševićeva.
Tijana ističe da je ispunila sve svoje snove, da je prezadovoljna kako je igrala i ostvarenim rezultatima. Deo je zlatne generacije, koja je pokorila Evropu i svet, bila druga na Olimpijskim igrama u Riju...
- Ne mogu da izdvojim nijedan trenutak. Bilo je mnogo uspeha, svaka sezona je bila nešto posebna, novo iskustvo, reprezentativna karija je bila zaista neverovatna, s obzirom na rezultate koje smo pravili. Bilo je i teških trenutaka, suza, ali kada napraviš podvig na sve zaboraviš i ideš dalje - kaže Tijana.
Podseća da sedam godina u seniorskoj reprezentaciji nije malo.
- Ali, ne zaboravimo da sam bila u mlađim selekcijama, da sam radila preko celog leta, da nisam imala odmora. Bukvalno, od kada sam sa 19 godina otišla u švajcarski Volero nisam imala slobodne dane. Svima je teško, ali kada sam prepoznala da treba i nečem drugom da se posvetim, bez griže savesti stavila sam tačku na karijeru - podvlači Maleševićeva. Foto M. Vukadinović
Tijana još nije odlučila šta će da radi u budućnosti...
- Još ne znam konkretno. Nisam u sportu, ne znam da li ću biti. Sigurno da bih tu mogla da doprinesem, da iskustvom pomognem mlađim igračicama, klupskoj organizaciji. Ali, trenutno se ne pronalazim nigde, niti sam pričala sa nekim. Ne mogu ništa da kažem, sve je otvoreno. Pokušavam da se okrenem drugim stvarima, da se bavim malo turizmom, ovde na Zlatiboru. Imamo kuću, znamo koliko je bogata naše Srbija, pogotova zapadna, i eto u drugim stvarima se pronalazim u kojima uživam - kaže Tijana.
PORODICA OSNOV SVEGA
TIJANA je iz sportske porodice: otac je bio rukometaš, majka odbojkašica, a brat košarkaš.
- Dosta su mi pomogli. Bili su nenameljivi, nisu nas forsirali da se bavimo sportom. Mi smo uz njih zavoleli sport. U dvorištu smo se igrali lopte, a kada sam krenulo u školu izbor je pao na sport. Bavila sa se i folklorom. Ali, je ljubav prema odbojci presudila. Danas je vreme kompjutera, sada je teško decu odvojiti od računara, izvući ih napolje da se igraju. Samo svi moramo da se prilagodimo, da se posvetimo deci i usmerio na sport - ističe Maleševićeva.