KORONA "OTELA" PEHARE NOVAKU I "DELFINIMA" Srpski vaterpolisti bili su "viđeni" kako brane zlato iz Rija, NBA ostala u senci rasnog pokreta
NOVAK Đoković je delovao nezaustavljivo, izgledalo je da bi to mogla da bude ta godina kada će prestići Rodžera i Rafu po broju slemova, uzeti olimpijsko zlato.
Foto: Nebojsa Parausic
Vaterpoliste nije previše uzdrmao poraz od Španije u četvrtfinalu Evropskog prvenstva u Budimpešti, sve je ipak bilo podređeno Tokiju. Košarkaše Partizana, svi su ponovo videli u Evroligi, a oporavak Ivane Španović od povrede je učinio da maltene svaki ljubitelj atletike navuče odoru fizioterapeuta i da svoj sud o tome koliko će rođena Zrenjaninka skočiti na leto. Foto: M. Vukadinović
Kada bismo posedovali mašinu za povratak u vreme, tako nekako bi izgledala prva dva meseca 2020. iz ugla srpskog sporta. Ne računajući fudbal, koji je priča za sebe, ovo je tek ukratko pregled onoga što su domaći igrači i timovi doživeli početkom godine pre nego što je virusna pandemija paralisala planetu i tek u letnjim mesecima "dopustila" nekima od pomenutih da se barem na trenutak vrate svakodnevici na borilištima širom sveta. Naravno, ovo je i priča zašto će pomenuti koronu verovatno doveka proklinjati.
"ADRIJA TUR", PTPA...
ODLAZAK BOBANE, KOBIJA, ODžA...
SPORTSKU 2020. u Srbiji i svetu obeležilo je i nekoliko tužnih vesti. Ovaj svet je nažalost prerano napustila Bobana Momčilović Veličković, naša strelkinja i reprezentativka, koja je u 31. godini preminula posle komplikacija prilikom porođaja. Takođe, srce dobroćudnog diva Majkla Odža, nekadašnjeg centra Zvezde je stalo prilikom jednog treninga, dok je ceo sportski svet ostao u šoku, gotovo paralizovan pogibijom košarkaša Kobija Brajanta i njegova ćerke Đijane u helikopterskoj nesreće u kojoj je živote izgubilo još šestoro ljudi.
Novakov start sezone je bio kao iz snova. ATP kup, Australijan open, Dubai, tri trofeja i ambicije za još pet puta toliko. Međutim, početkom marta stiže vest: "Otkazan je Indijan Vels", zatim i Majami, i kao kula od karata urušio se Tur. Sa dolaskom leta, tenis je polako počeo da staje na noge i sa tim je Đokovićev "Adrija tur" trebalo da publici željnoj sporta barem malo prekrati muku. Tako je i počelo, beogradsko izdanje je po svim parametrima bilo spektakularno, ali je reprizu u Zadru zaustavio pozitivan slučaj Grigora Dimitrova. Kasnije je i sam Novak zaražen virusom što je samo poslužilo da se organizuje još jedan medijski linč na njega.
Usledila je ubrzo i neslavna diskvalifikacija sa Ju-Es opena i uz objavu da će osnovati novo udruženje tenisera (PTPA), najbolji teniser sveta je ponovo dobio metu na čelu od medija, koji su poput hijena u pustinji namirisali krv. Glatki poraz od Nadala u finalu Rolan Garosa, brzo je kompenzovan obezbeđivanjem prvog mesto do kraja 2020. u Beču, čime se izjednačio sa Pitom Samprasom po broju godina (6) provedenih na čelu ATP tura. U međuvremenu, Novak je humanitarnim radom nastavio da pomaže zdravstvo u borbi protiv korone, mada to je retko ko i konstatovao dok se baktao sa pogrešno protumačenim stavom o vakcinaciji. Ipak, domaći tenis nije samo Đoković. Radovali smo se i uspesima Lasla Đerea (Sardinija) i Miomira Kecmanovića (Kicbil) koji su nam stavili do znanja da je budućnost svetla, a godinu "belog sporta", finiširala je vest o dolasku Viktora Troickog na mesto selektora Dejvis kup reprezentacije.
KLEČANjE I MEHUR
Košarkaški deo ove priče, nikako ne bi mogao da protekne bez Partizana. Do prekida u martu, dobro podmazana mašinerija Andree Trinkijerija je gazila na svim frontovima i bila već viđena ponovo u Evroligi. Ipak, odluka da se svi rezultati iz prošle sezone ponište, kao i da završnica ABA lige ne bude odigrana, uništila je snove o eliti momaka iz Humske, što je na kraju rezultiralo odlaskom Trinkijerija, trenerskom vrteškom na početku nove sezone i rezultatskom krizom koja i dalje drma crno-bele.
Što se tiče crveno-belog dela "večitog" rivalstva ni tu sitaucija nije preterano bolja. Saša Obradović nije izdržao ni do Nove godine, a zamenio ga je Dejan Radonjić i u ruke dobio skupocen sastav čije su startne ambicija dosezale do plasmana u Top 8 Evrolige, ali to će biti jako teško zasad. Na Jadranu je situacija znatno drugačija. Zvezda ima tim koji je projektovan za osvajanje ABA lige i deluje da bi samo čudo ili neka nova pandemija, ne daj bože, mogla da ih spreči u tome.
Kada je u pitanju međunarodni košarka, tu je pažnja čitavog sveta bila na NBA ligi, koja se ne pod naletom virusne pandemije zaključala u Diznijev kompleks u Orlandu i završila sezonu 2019/2020. Mada ni tamo sam sport nije bio baš u prvom planu, već borba protiv rasizma kroz pokret BLM (ili u prevodu "Crni životi znače"). Klečalo se američkoj himni, čak je na nekoliko dana sve stalo u "mehuru" u Orlandu, ali sve se na kraju završilo slavljem LA Lejkersa, koji su na putu do titule morali da prođu i kroz Denver našeg suprestara Nikole Jokića.
Najmanje smo se ove godine nagledali reprezentativne košarke, samo četiri puta su momci bili u akciji i u debitantskim nastupima Igora Kokoškova na klupi "orlova" ostvarili dve pobede i dva poraza. Naravno, izostanak savršenog učinka prouzrokovan je igranjem sastava koji nisu činili NBA i evroligaški igrači zbog dobro poznatog sukoba na relaciji FIBA - ULEB.
U NOVE POBEDE SA ĐERONOM
POČETKOM godine srpski rukometaši su Evropsko prvenstvo završili sa tri poraza u grupi i odmah ispali, što je dovelo do toga da selektor Nenad Peruničić napusti kormilo nacionalnog tima. Njega je tek nekoliko meseci kasnije zamenio Toni Đerona, iskusni Španac koji još nije debitovao ali se uveliko od njega očekuje da trofejni sport povede u nove pobede. Kada su u pitanju rukometašice, njih je malo delilo od plasmana u drugu fazu EP, ali su porazom od Hrvatske završile takmičenje u Danskoj. Ipak, teško da iko može išta da im zameri s obzirom na to kroz kakve su uslove prošle.
IGRE I OKO BAZENA
Koliko je vaterpolo trofejan i moćan sport u Srbiji, govori i činjenica da je malo kojeg navijača uzdrmalo neosvajanje evropske medalje u Budimpešti. Verovatno je stav većine glasio: "Ma podviknuće Dejan Savić dva-tri puta i eto nas na tronu u Tokiju". Ipak, zbog prokletog virusa, avionske karte za put u prestonicu Japana nisu ni "čekirane" a Filipović i drugovi su se tek nedavno okupili kako bi po drugi put krenuli da kuju planove za odbranu zlata iz Rija 2016.
Međutim, reprezentativne akcije, pomalo su ostale u senci svih previranja za ključne funkcije u VK Partizan. Borba struja okupljene oko Aleksandra Šoštara i Zorana Avramovića s jedne i Tatijane Rakas i Mirka Bradajića sa druge, protesti nezadovoljnih roditelja i hladna voda na Banjici ozbiljno su uzdrmali trofejnog velikana koji je u jako lošoj situaciji. Ipak, krajem avgusta crno-beli su dobili novu upravu, u čijem su sastavu i Filip Filipović, Milan Aleksić i Stefan Mitrović, koji je krajem godine odlučio da napusti grčki Apolon i vrati se u Partizan.
Srpski vaterpolo je obasjao i povratak asova kao što su Miloš Ćuk, Strahinja Rašović, Gavril Subotić...
KOFERI PUNI AMBICIJA
Poseban segment u kategoriji propuštenih šansi jesu i Olimpijske igre odložene za 2021. Tamo su mnogi naši sportisti planirali put sa koferima punim najviših ambicija. Pored pomenutih vaterpolista, košarkaša (tek treba da se kvalifikuju), snovi o medalji nakratko su prekinuti i odbojkašicama, strelcima, veslačima, kajakašima, tekvodnistkinjama, "basketašima", Ivani Španović i ostalim atletičarima.
Srpski olimpijski tim zasada broji 63 člana, a sigurni smo da će ih tek biti i da će u narednoj godini valjda sve proći po planu za sve srpske sportiste, bez obzira na to da li išli u Tokio ili ne.