MILENA DELIĆ: ČAROBNI ŠTAPIĆ NE POSTOJI Potrebno šest do osam godina do rezultata
SAMO sloga rukomet spasava. To kao da poručuje nova predsednica UO RSS Milena Delić, koja je uspela da smiri strasti i pomiri rukometne regione, kako bi se svi zajedno, za koju godinu, vratili na stazu velikih uspeha.
Foto: Nebojsa Parausic
Čak je prihvatila da joj mandat bude ograničen, jer će posle promene Statuta, redovna izborna Skupština biti održana do 1. juna iduće godine.
- Dugo su trajali pregovori regiona, a zajednička želja nam je da promenimo statut. Tek kada se usvoji novi najviši pravni akt održaćemo redovne izbore na svim nivoima. Imala sam podršku da se to sprovede, a biće uz mene i posle 1. juna - objašnjava Delićeva.
Svesna je nekadašnja reprezentativka da su poslednje četiri godine bile mučne, a priznaje da se dugo lomila da li da se prihvati vrelog krompira:
- Nažalost, stanje u poslednje četiri godine je bilo takvo da ništa nije moglo dobro da se uradi. Što je bilo, bilo je. Sada su svi shvatili da ovako dalje ne može. Videli su u meni rešenje, podržali me, tako da mi je to dalo krila da prihvatim kandidaturu. Inače, mnogo sam se lomila da li uopšte da ostanem u rukometu, ali sam posle dogovora prihvatila. Shvatila sam, ako sam ja ta osoba koja može to da učini, onda ću da se na neki način žrtvujem.
Mileni ne smeta ni to što se potencira da je prva žena na čelu rukometne organizacije.
- Naglašava se što je neobično, što nažalost nema žena na čelu saveza, osim u dva individualna sporta. Na jedan način to mi imponuje, a na drugi gledam kao nebitnu stvar, jer smatram da ako neko može nešto da pokrene, nebitno je kog je pola.
NESREĆNA GENERACIJA
MILENA Delić je rođena 1969. u Ljubljani, odrasla je u Kočevlju, gde je počela da igra rukomet. Kada je pošla u srednju školu otišla je u Podravku iz Koprivnice. U Radnički je stigla sa 16 godina, 1985. i osim državnog prvenstva i kupova Jugoslavije, ima i tri titule u Kupu kupova. Branila je i boje Dinama iz Pančeva i Sombora. U reprezentaciji je debitovala uoči OI 1992. u Barseloni, gde nisu igrale zbog sankcija. Karijeru je završila 2000.
- Samo što sam prestala, devojke su 2001. osvojile svetsku bronzu u Italiji, tako da sam neka nesrećna generacija - kaže Delićeva.
Prva dva dana od kada je preuzela kormilo od Božidara Đurkovića, upoznvala se sa stanjem u RSS.
- Dotakli smo se svih mogućih tema, mnogo je informacija odjednom. U suštini, tek smo malo zagrebali, upoznajemo se, pripremamo primopredaju. Pregovaram sa jednom revizorskom kuću da uradi reviziju poslovanja Saveza kako bismo tačno znali koja nam je startna pozicija i koliko ćemo moći da sve podignemo na viši nivo.
Delićeva od svih u organizaciji traži strpljenje, jer dobro zna da uspeh ne dolazi preko noći.
- Na Skupštini sam rekla da nam je potrebno strpljenje. Jer, ne može se očekivati da se za godinu dana napravi bum, ne postoji osoba koja ima čarobni štapić pa da to učini. Smatram da postoji proces stvaranja i reprezentativca i edukovanja trenera, a poučena iskustvom kada sam svojevremeno u UO bila zadužena za ženski rukomet, znam da je potrebno šest do osam godina da bi se dobili rezultati - podvlači Delićeva, koja je od 2006. do 2012. bila potpredsednik UO RSS za ženski rukomet.
SASTANAK SA OBRADOVIĆEM
MNOGO obaveza očekuje Savez narednih meseci. Muškarci u januaru startuju u kvalifikacijama za EP, devojke u martu očekuje borba za OI u Tokiju. Na pitanje, kakva je sudbina selektora, Delićeva kaže:
- Što se tiče muške selekcije, oni su juče počeli okupljanje, tako da ostaje kako jeste, jer u suštini tek počinju da rade. Ne menja se ništa ni u ženskoj selekciji. Nameravam da održim sastanak se selektorom Obradovićem, da čujem negovo razmišljanje, da tražimo izveštaj, pa ćemo i o tome raspravljati.
Milena je i na Skupštini naglasila da bez klubova nema rukometa. Ali, je i svesna da RSS može samo da pomogne preko regionalih saveza u vidu donacija.
- Druge zemlje mnogo ulažu, imaju reprezentacije, dobre lige, klubove koji igraju Ligu šampiona, što nama nedostaje. Mislim da dok u Beogradu ne budemo imali jednu mušku ili žensku ekipu koja će igrati Ligu šampiona, nećemo publiku vratiti u hale.
Delićeva, koja je karijeru izgradila u slavnom Radničkom, žali što glavni grad nema nijedan ženski klub u srpskoj eliti.
- To je katastrofa, tragedija. Imamo četiri kluba u Super B ligi. Pre nekoliko godina predložili smo im fuziju, da naprave dva kluba, da jedan igra Superligu, a drugi Super B ligu. Nisu prihvatili tu ideju, a naravno klubu ne može niko ništa da nametne. Srećom, imamo decu, i ovakav, kakav je rukomet se još voli - optimizam ne napušta Milenu Delić.