RUKOMETAŠICE JEDINE VREDE U SAVEZU: Moramo da se plasiramo na OI da se rukomet ne ugasi

- Imale smo sve u svojim rukama, dobro smo otvorile turnir, ali na kraju ta tri dana koje su devojke provele u sobama su se odrazile, kao i to što se igralo dan za dan. Svaka čast Hvraticama na onome što su uradile, smatram da smo bolja reprezentacija od njih i da bismo pobedile da je sve bilo normalno. Imamo pet razlike, pa gubimo pet razlike zbog dekocentracije, umora... To sve stiže - rekla je srpska rukometašica Dragana Cvijić za Sputnjik.

Rukometašica rumunskog Bukurešta, koja je morala da propusti EP u Danskoj zbog povrede kolena, osvrnula se i na celokpuna dešavanja koja su pratila srpski tim.

- Svaki dan su imale testiranje na virus, pa zatvaranje, pa priču o tome da hoće da nas izbace sa takmičenja. Koliko god se profesionalni sportisti suočavaju sa stresovima, generalno, svako ima neki svoj ritual pred utakmicu da uđe u nju i da se fokusira samo na to, ovoga puta su devojke morale da misle na milion stvari -  kaže Cvijić i dodaje:

- Teško je ljudima koji nisu u sportu da to shvate i da im se objasni. Koliko god da si fizički spreman ti ne možeš ni da treniraš punom snagom dan za dan, a ne da igraš tako teške utakmice. Te stvari su vrlo pipave. Možda je i bolje što se ovo sve ovako desilo, sada čekamo mart i šansu da se plasiramo na Olimpijske igre. Ja pozitivno gledam na to.

Cvijić kaže i da je veliki uticaj na stanje u timu imala i teška povreda najbolje igračice tima Andree Lekić u prvom meču protiv Holandije.

- Andreina povreda je ostavila trag na ekipi, bez obzira na pobedu protiv Holandije, to je velika trauma. Ja nisam spavala te noći, a mogu misliti kako su se one osećale i šta im je sve prolazilo kroz glavu, koliko god da ste mentalno jak“.

Cvijićeva ukazuje i na to da celokupan rezultat na Evropskom prvenstvu ne sme da ide samo na dušu rukometašica i stručnog štaba.

- Pričala sam sa njima, ja da sam bila tu i da sam se pitala, ja bih povukla reprezentaciju sa prvenstva, ali smo mi navikli da nas svi gaze. Mi smo se tako postavili, u takvu poziciju da ne odlučujemo ni o čemu. Ne vidim zašto jer svi jedva čekaju samo Srbiju da gaze, a mi to dozvoljavamo. Žao mi je igračica, to je jedino što vredi u Rukometnom savezu Srbije - kaže Cvijić i dodaje:

- Bila sam u sličnim situacijama, mi se borimo sa mnogo više stvari nego što se vidi na televizijskim ekranima, ne samo na utakmicama, nego i van terena.Da pošalješ ekipu na prvenstvo dan pred početak, pa to ne bi uradio ni najgorem neprijatelju... Da sam bila tamo, poludela bih zbog toga. Ceo proces je loše urađen, trebalo je tri, četiri dana ranije da se ode u Dansku, da se obave testiranja, pa i taj karantin, a sve što se desilo na kraju je sramota. Da bismo i mi bili pravi, sve van terena mora da bude sređeno.

Cvijić ističe da je sve svoje misli i snage usmerila na kvalifikacije za Olimpijske igre.

- Moramo da se kvalifikujemo na Olimpijske igre, ja ne želim da se srpski rukomet ugasi posle marta. To mi je jedino u glavi, da budem spremna za to i da probamo da odemo na Olimpijske igre. Biće jako teško, igraćemo u Mađarskoj, pred njihovom publikom, ako bude publike uopšte, ali je možda i bolje da ne bude. Opet ćemo se boriti i protiv drugih stvari, imali smo priliku da budemo domaćini tog turnira, zašto smo propustili to, ko je napravio grešku... Sramota je za ljude u Savezu da su to propustili, ali ja stvarno želim da se mi plasiramo na Olimpijske igre, poginućemo za to - zaključila je Cvijić.