SREĆA ZBOG SREBRA, ŽAL ZA TOKIJOM: Zbog nje je Srbija na mapi sportskog penjanja (VIDEO)

Prvo je u bolder disciplini osvojila bronzano odličje, a zatim u kombinacijama zauzela drugo mesto iza ruskinje Meškove čime joj je pripala srebrna medalja, ali nažalost za malo izmakla viza za Olimpijske igre u Tokiju.

Ipak, nakon svega moramo biti ponosni na Stašu. Nakon duge pauze izazvane teškom povredom, Staša se vratila u svet sportskog penjanja na velika vrata sa osvojene dve medalje!

Ostaje žal za Tokijom, ali i radost zbog svega što će Staša tek pokazati u budućnosti. Radost zbog toga što nas čeka u Parizu 2024. godine, a videvši u Moskvi Stašinu želju za borbom i takmičenjem, sa pravom se radujemo njenim budućim nastupima.

– Iako je ostao “gorko-sladak ukus” nakon Moskve, dokazala sam sebi da je uloženi rad u prethodnom periodu itekako vredeo i sve se vratilo osvajanjem medalja. Konačno sam se vratila u internacionalni takmičarski sport, i to sa odličnim rezultatima što me jako raduje i jedva čekam sledeću sezonu – počinje priču za sajt OKS Staša Gejo.

Staša napominje da je uradila sve što je bilo do nje kako bi se plasirala na Olimpijske igre, ali, nažalost to se nije dogodilo, iako je bila jako blizu.

– Jako mi žao što neću putovati u Tokijo, ali to je i splet nepredvidivih okolnosti, pravila takmičenja, rezultata drugih takmičarki koje čak i nisu bile moje direktne rivalke. Nastupala sam među prvima, pa kraju ništa nije bilo u mojim rukama i sve je zavisilo od drugih takmičarki. Nemam mnogo vremena da žalim, jedva čekam novu sezonu i početak novog olimpijskog ciklusa.

Iako je u Moskvi nastupala nakon duže pauze zbog povrede, naša reprezentativka ističe da joj to nije smanjilo ambicije i da je plan svakako bio osvajanje medalje.

– Išla sam na osvajanje prva tri mesta i na medalju naravno, bez obzira na sve. Pred takmičenje imala sam priliku da treniram sa takmičarkama iz Nemačke, i tu sam videla da sam se vratila u ritam, da sam u formi i tu sam vratila sebi samopouzdanje. Želela sam da osvojim zlatnu medalju u bolderu, ali mislim da sam bila čak i previše samouverena i da mi je to odmoglo, koliko god da čudno zvuči. U finalu kvalifikacija sam spoznala svoju grešku i mnogo bolje ušla u takmičenje – ističe Staša.

Kako je bolder disciplina u kojoj se najbolje snalazi, ističe da će u 2021. godini fokus biti na tome da postane još bolja u njoj.

– Sledeće godine ću se više posvetiti bolderu, što zbog moje lične satisfakcije, što zbog toga da bih napredovala u disciplini koja je moje najjače oružije. Radiću takođe i na fizičkoj spremi jer će na OI u Parizu u konkurenciji ostati bolder i težinska disciplina, dok će brzinska disciplina postati zasebna i nadam se da ću već prvom prilikom ostvariti normu za Pariz 2024. godine.

Svesna je reprezentativka Srbije da su njeni uspesi učinili mnogo za popularnost sportskog penjanja u Srbiji, ali napominje da, iako je situacija bolja nego pre, postoji još mesta za napredak.

– Poslednjih nekoilko godina dosta dece je počelo da se bavi sportskim penjanjem i klubovi imaju sve više članova. Dečija liga se razvila i nekoliko stena u Srbiji je napravljeno, kao i stena u Košutnjaku, što su odlični početni koraci. Glavni problem jeste u prelazu iz juniora u seniore. Mnogo se dece “gubi” u prelasku u seniorsku konkurenciju. Tu moraju treneri i roditelji da se više aktiviraju i da utiču na mlade penjače da ostanu u sportu. Potreban nam je sistem prepoznavanja talentovane dece.

Ko poznaje porodicu Gejo, zna zbog čega Staša danas pomera granice u sportskom penjanju. Njen otac Slobodan, ujedno i njen trener, je alpinista i zaljubljenik u sportsko penjanje.

– U krugu porodice sam počela da se bavim sportskim penjanjem jer su se i otac i majka bavili time pre mog rođenja, tako da je moje rano odrastanje proteklo uz opremu i uz stenu. Kao mala sam igrala fudbal i volela sve sportove, ali penjanje je ipak bilo nešto što je bilo u mojoj krvi od malena. Porodica je definitivno zaslužna za moj napredak. Išli smo na takmičenja, putovali po Evropi kako bih se takmičila u jačoj konkurenciji, i uvek smo ta iskustva prenosili svima u Srbiji. Jako mi je drago što je Olimpijski komitet Srbije uz Ministrstvo omladine i sporta i Vladu Republike Srbije prepoznalo naše napore i što daju podršku neophodnu za moj napredak – zaključila je na kraju razgovora Staša Gejo.

(Izvor: www.oks.org.rs)