SANJA VUJOVIĆ ZA "NOVOSTI": Više volim doviđenja nego zbogom
SANjA Vujović nikad nije imala dilemu: porodica joj je važnija od karijere.
FOTO: M. Vukadinović
Jedna od naših najboljih rukometašica zbog druge trudnoće odlučila je da ponovo prekine sa sportskim aktivnostima i mada je svesna da je kraj blizu, ipak, ostavlja mogućnost da se za godinu dana možda vrati na teren.
- Lakše mi je da kažem da sam ponovo prekinula karijeru. Jer, nije lako reći zbogom nečemu čime se bavite dugi niz godina i što vam je u krvi. Opet, u pitanju je trudnoća, tako da i ne mogu previše da razmišljam da li će mi i koliko nedostajati rukomet. Mada se nazire kraj karijere, ipak sam ostavila mogućnost da se možda vratim na teren. Nikad ne znamo šta nosi dan, a šta noć, tako da ne želim da kažem zbogom - priča, za "Novosti", Sanja Vujović, devojačko Damnjanović.
Trofejna rukometašica podvlači da joj je porodica najvažnija na svetu, da je maksimalno posvećena sinu Viktoru i suprugu Stevanu, rukometašu Zaporožja.
- Biti majka je najvažnije u životu. Kada dobiješ dete, život ti se menja iz korena i shvatiš da to ne može da se uporedi sa bilo čime. Ostvarila sam se, a nisam htela kao mnoge žene da žrtvujem sve zbog karijere. Nisam želela da rađam kasno, kada završim karijeru - ističe Sanja.
PAMTI SE KOREJA
SJAJNOJ rukometašici teško je da izabere najdraži meč u karijeri:
- Ima ih mnogo. Možda se izdvaja četvrtfinalni meč na SP 2013. u Beogradu sa Korejom, jer nam je pobeda donela polufinale i borbu za medalju. Ne mogu da kažem da mi je finale sa Brazilom jedna od dražih utakmica, jer smo je izgubile, ali mi je i te kako draga medalja. Drago mi je i finale KPK, koji sam osvojila sa Viborgom - ističe Sanja.
Sjajni bek naglašava da bi i sada mogla da trenira, da igra rukomet, ali problem je to što opet ne bi bila sa suprugom...
- Ja sam se posle rođenja Viktora bez problema vratila rukometu, igrala za Budućnost. Međutim, i suprug je profesionalni sportista i problem je daljina. Prošle godine smo se retko viđali i shvatili smo da tako ne ide. Teško je kada su oboje profesionalni sportisti. Tada jedan mora malo da prikoči - kaže izvanredna rukometašica.
SVE KREĆE OD MLADIH
SRPSKI rukomet dugo nije na nekadašnjem nivou. Sanja primećuje da se kasni da svetom, da dosta toga nedostaje...
- Sigurno je da je reprezentacija mogla više, ali, opet trebalo bi biti zadovoljan i onim što je ostvareno. Sve kreće od mlađih kategorija i sve selekcije moraju da imaju isti sistem - ističe naša rukometašica.
Sanja (33) je rukomet počela da igra pre 21 godinu u Zemunu, sa 16 je prešla u Crvenu zvezdu, a sa 18 u beogradski Radnički. Potom je igrala za Naisu, slovenački Krim, Zaječar, hrvatsku Podravku, danski Viborg, skopski Vardar i podgoričku Budućnost. Sa reprezentacijom se 2013. radovala svetskom srebru, a sa Viborgom Kupu kupova...
- Ponosna sam na sve što sam uradila. Sigurno je da sam mogla i više, jer svaki čovek teži boljem. Ostvarile su mi se neke želje, neke nisu. Kada sve saberem i oduzmem kažem sebi mogla sam bolje, ali nisam razočarana. Nedostaje mi možda Liga šampiona, sa Vardarom sam bili blizu, imam srebro sa reprezentacijom, Kup kupova sa Viborgom, imam individualna priznanja, dva puta bila u idealnoj sedmorki. Možda sam želela da budem najbolja na svetu, to mi je neostvarena želja. Ali, ja sam iskreno zadovoljna svojom karijerom - podvlači Vujovićeva.