ODBOJKAŠ CRVENE ZVEZDE, NIKOLA MELJANAC ZA "NOVOSTI": Ponosan sam kad osvajam poene, emocije moram da izbacim iz sebe
NIKOLA Meljanac ne samo silovitim smečom, već i veoma emotivnim ponašanjem privlači pažnju na našim odbojkaškim terenima.
FOTO: M. Vukadinović
Korektor Crvene zvezde preživljava svaki poen, ponekad slavi veoma neobično, neretko kopirajuće svoje heroje iz detinjstva, iz filmova "Gospodar prstenova". Nedavno je protiv Partizana oponašao jednog od svojih junaka pokazujući rivalima strelu.
- Oduvek sam bio takav. Nekima se to sviđa, nekima ne. Uglavnom niko ne ostaje ravnodušan. To je nešto što me pokreće, što mi daje "gorivo". Očigledno to pomaže mojoj ekipi, podiže joj, što bi rekao trener Kukanjac, atmosferu, a protivničku uspevam malo da uzdrmam tim mojim ponašanjem. To je deo moje prirode, nije nikakva gluma. Jedino mi je žao što neko kome se to ne sviđa smatra da se tako ponašam van terena. A to nije tačno - priča, za "Novosti", Meljanac.
Nikola u svaku utakmicu ulazi sa prevelikom željom da se dokaže treneru, saigračima, sebi...
- To nastaje u trenutku. Ne razmišljam o tome pre utakmice. Veoma sam ponosan kada osvajam poene, a emocije moram da izbacim iz sebe - ističe Meljanac.
OD ROKA DO NARODNjAKA
KOREKTOR crveno-belih se izdvaja od ostalih igrača i po dugoj kosi, bradi, više liči na rokera...
- Slušam sve od roka, hevi metala do narodnjaka. Ljubitelj sam fantastike, "Gospodara prstenova" i sličnih stvari i zbog svojih heroja iz detinjstva sam pustio kosu, bradu, jer su svi bili bradati. Samo, mene ne drži jedna stvar. Završio sam za fizioterapeuta, a sada studiram menadžment za medije. Možda jednog dana budem voditelj - kaže 21-godišnji odbojkaš.
Priznaje da ga prazne tribine zbog pandemije virusa korona nimalo ne destimulišu.
- Iskreno, od kada sam u prvom timu Crvene zvezde na Banjici i nismo imali neku podršku, već smo pred pravom publikom igrali na gostovanjima. Meni publika nije presudan faktor, a ako je ima, to je samo plus.
Meljanac je rodom iz Zlatice kod Zrenjanina, ali mentalitet mu nije ravničarski. Poreklom je iz Knina, odakle se njegov pradeda posle Drugog svetskog rata preselio u Vojvodinu. Odbojkašku azbuku je naučio u susednom selu, Kleku, koje je iznedrilo Miloša Grbića i njegove sinove Nikolu i Vanju.
- Tu sam počeo, a već sa 15 godina prešao sam u Crvenu zvezdu. Zvala me je i Vojvodina, koja je finansijski jača, ali mi je drago što sam se odlučio za Beograd i crveno-beli dres - kaže Meljanac.
NE IGRAM ZBOG NOVCA
SITUACIJA u većini naših odbojkaških klubova nije nimalo ružičasta. To priznaje i Meljanac:
- Zavisi u kom si klubu, ali je vrlo teško. Samo niko od nas mlađih odbojku ne igra zbog novca, već da steknemo iskustvo, znanje kako bismo spremni otišli u inostranstvo.
U mlađim selekcijama Srbije igrao je na poziciji blokera, mada je oduvek video sebe kao korektora.
- Treneri dugo to nisu hteli da vide ili nisu verovali da je to moja pozicija. Sada pokazujem da sam u pravu. Na bloku još moram mnogo da radim.
Nikola nema velike planove...
- Želim samo da budem što bolji, kako sebi jednog dana ne bih prebacivao da sam mogao da pružim više, a nisam. Nemam ni svog idola. Slično je i sa Zvezdom. Najvažnije nam je da u svakoj utakmici damo sve od sebe, pa šta bude. Ne razmišljamo o tabeli, već o protivniku, nama i našoj igri - podvlači Meljanac.