ASOVI STASALI NA PITOMOM BEGEJU: Muštuluk iz Brisela nije iznenađenje - Zrenjanin je evropski grad sporta

Muštuluk iz Brisela koji im je uhvatio Đan Frančesko Lupateli, predsednik Evropske asocijacije prestonica i gradova sporta (ACES Europe), obradovao je Zrenjanince, a pogotovo obrazloženje ove odluke: "Zrenjanin je sjajan primer sportske sredine koja sledi sve ciljeve istaknute i od strane ACES Europe i koja je razvila uzornu sportsku politiku sa raznovrsnim sadržajima, programima i aktivnostima."

Tako uz Novi Sad, Evropsku prestonicu kulture 2021, Vojvodina i Srbija ulaze u narednu godinu sa još jednim prestižnim priznanjem, koje je grad Zrenjanin, sa bogatom tradicijom, visokim sportskim dometima, i te kako zaslužio.

- Počastvovani smo priznanjem, i izuzetno nam je drago što su i čelnici Evropske asocijacije prestonica i gradova sporta pozitivno ocenili sve naše napore i aktivnosti koje realizujemo u oblasti sporta i što su prepoznali naš sportski duh, svest o značaju bavljenja sportom i fizičkom kulturom - kaže pomoćnik gradonačelnika Zrenjanina Simo Salapura, nekadašni karate reprezentativac Srbije.

ČAK 13 sportova u Zrenjaninu datira više od jednog veka. Obeleženo je niz značajnih jubileja - 140 godina klizanja, 125 godina mačevanja i igranja tenisa pored obala Begeja, zatim 120 godina biciklističkog sporta, kao i 60 godina otkako su košarkaši Proletera 1956. osvojili jedinu titulu prvaka tadašnje Jugoslavije, fudbalski klub Radnički je maja 2019. proslavio stoti rođendan, vek postojanja slavio je i rvački klub Proleter.

Kad se pomene rvanje, odmah se bude sećanja na Branislava Simića, osvajača prve zlatne olimpijske medalje u pojedinačnoj konkurenciji, u Tokiju 1964. (pride i bronzane na OI u Meksiko Sitiju 1968.

- Iako već dugo živim u Novom Sadu, moje srce uvek kuca za sportski Zrenjanin, moj rodni grad - kaže Branko Simić, legenda srpskog i jugoslovenskog rvanja, uz čije ime se vezuje fenomen Vojislava Tabačkog, takođe nekadašnjeg rvača Proletera, koji je kao rvački sudija učestvovao na čak četiri olimpijade.

Početkom dvadesetog veka grad na Begeju je zapljusnuo duh olimpizma, za šta zasluge ima dr Ferenc Kemenj, jedan od osnivača Međunarodnog olimpijskog komiteta, kome su olimpijci nedavno odali počast polaganjem venaca na njegovu spomen-bistu u Aleji velikana, u Karađorđevom parku, povodom 160. godišnjice njegovog rođenja, u Velikom Bečkereku.

Zrenjaninci su ponosni na činjenicu da je na olimpijadama učestvovalo preko trideset takmičara, trenera, sudija i sportskih radnika poniklih na obalama pitomog Begeja, koji su osvojili ukupno 23 olimpijske medalje. S obzirom na veličinu i broj stanovnika (oko 100.000), to je pravi raritet i oreol sportskog grada čime se malo ko može podičiti.

PROSLAVLjENI rukometaš Momir Rnić jedan je od najtrofejnijih sportista Zrenjanina. Sa reprezentacijom Jugoslavije tri puta je učestvovao na Olimpijskim igrama i osvojio dve medalje. Sija zlato iz Los Anđelesa 1984. i bronza iz Seula 1988. Njegova generacija vladala je svetom - trijumfovala je i na SP 1986. u Švajcarskoj. Zanimljivo je i da je njegov sin, Momir mlađi, takođe uspešan rukometaš i reprezentativac Srbije...

Sportska legenda Zrenjanina je i bokserski šampion Zvonimir Vujin (1943-2019), koji je osvojio dve olimpijske medalje, obe bronzane - u Meksiku 1968. i u Minhenu 1972. I veslač Milorad Stanulov, u dubl-skulu s Novosađaninom Ivanom Pančićem, ima dve olimpijske medalje - srebrnu iz Moskve 1980. i bronzanu iz Los Anđelesa 1984.

MEĐU velikanima zrenjaninskog sporta su i odbojkaški biseri iz Kleka - otac Miloš (bronza na EP 1975. u Beogradu) i sinovi Vanja i Nikola Grbić, zlatni olimpijci iz Sidneja 2000. (i bronze u Atlanti, 1996). Iz tog banatskog sela je i "košarkaški bog" Dejan Bodiroga, dva puta najbolji sportista Jugoslavije.

U rodnom Zrenjaninu prve lekcije iz košarke je učio i Žarko Čabarkapa. Vrhunskim rezultatima se diče plivači Proletera Ivan Lenđer i Miroslava Najdanovski, odbojkašica Maja Ognjenović, vaterpolista Slobodan Nikić, rvači Željko Trajković i Davor Štefanek i - najbolja srpska atletičarka svih vremena, heroina Ivana Španović.

- Impozantan je spisak imena koja su zauvek ostavila trag i zlatni pečat u zrenjaninskom sportu i velika je stvar laskavo priznanje iz Brisela, koje je vlasništvo svih nas - kaže, za "Novosti", legendarni Momir Rnić, popularni Čape, koji je kao trener sa rukometašima Proletera 1991. dospeo do finala Kupa evropskih šampiona i ostali su za gol kraći u dve finalne utakmice sa čuvenom Barselonom - u prepunom "Medisonu" bilo je 23:21, u revanšu 20:17 za Barselonu.