GRUBANOV PONOS ZRENJANINA: Sport je svakodnevna tema na porodičnom meniju

sopstveni 29. 08. 2024. u 09:33

TRENINZI, utakmice, radost i slast pobede, suze i tuga posle poraza. To je deo svakodnevnog opisa sportske porodice Grubanov iz Zrenjanina. Tata Milan, nekada vrhunski rukometaš, reprezentativac i dugo godina internacionalac u Švedskoj, Iranu, Grčkoj, Danskoj i Španiji, uz obaveze u teretani koja mu je aktivna veza sa sportom, svakodnevno je maksimalno posvećen obavezama svoje dece.

Privatna arhiva

- Maksim je dve godine trenirao u Crvenoj zvezdi, pa onda u novosadskoj Vojvodini, bilo je puno obaveza oko odlazaka na treninge, utakmice, ali nije mi teško, sve nekako usklađujem i uživam - započinje priču Milan, koji je, kao trinaestogogodišnji supertalentovani rukometaš, karijeru započeo u matičnom Proleteru i onda prihvatio poziv komšija iz Kikinde i uspešno branio boje Rukometnog kluba Toza Marković, sa severa Banata.

Naravno da je gen sporta, duboko utkan u svakodnevicu porodice Grubanov, uticao da sinovi Simon i Maksim, ali i ćerkica Lena, vrlo rano urone u magični svet i bave se raznim sportovima.

- Dok se Lena još uvek traži, promenila je više sportskih disciplina i videćemo gde će se zaustaviti, stariji Simon je nakon taekvonda trenirao fudbal, pa prešao na košarku, a Maksim je sebe tražio u džudu i pronašao se u fudbalu - nastavlja ponosni otac.

Milan nakon prelaska svog prvenca u redove KK Spartak iz Subotice, ovog leta, ne propušta nijednu pripremnu utakmicu.

- Kompletna porodica daje mu podršku, odluka da napusti Zrenjanin je bila njegova, a to je prvo odvajanje od kuće i moramo da budemo uz njega - nastavlja Milan, uz napomenu da je sin vagao između nekoliko ponuda beogradskih klubova, koji su ga želeli u redovima svojih juniorskih ekipa.

Ipak, Simon se sam opredelio za Spartak, koji nudi sjajne uslove za razvoj i stasavanje mladih, perspektivnih košarkaša.

- Naravno da mi nedostaju mlađi brat i sestra, ali svaki treutak kada nemam treninge ili utakmice, provodimo zajedno - kaže Simon Grubanov, koji je pre dresa plavih golubova, nastupao za Petrovgrad iz Zrenjanina i uspešno debitovao u seniorskom timu u Srpskoj košarkaškoj ligi.

Igra kao plejmejker, ali s obzirom na visinu, blizu dva metra i činjenicu da još uvek raste, uspešno pokriva i pozicije dva i tri u ekipi, koja gaji velike ambicije u predstojećoj sezoni.

- Trudim se da ispunim sve želje i zamisli svoje dece i ispoštujem njihove odluke. Rukomet je moja velika ljubav, ali nisam bio razočaran što ih nije zanimao - iskren je tata Milan, koga ni činjenica da je Simon pozivan za pionirsku fudbalsku reprezentaciju Srbije, a odlučio je da pređe na košarku, nije previše iznenadila.

Pedagogija u sportu, kojom se amaterski bavi, jasno ga je navela u smer da se ne meša u odluke svojih mezimaca.

- Mlađi sin Maksim, nakon dve godine provedene u Crvenoj zvedi i onda u dresu novosadske Vojvodine, baš me je obradovao sjajnim nastupom za Radnički iz Zrenjanina, a sa dve vrhunske asistencije značajno je doprineo trijumfu svog tima - nastavlja Milan Grubanov.

Vragolasta desetka Radničkog, četrnaestogodišnji Maksim, takođe je već nosio dres pionirske selekcije Vojvodine.

- Uživam u pobedama i dobrim partijama, obojica su već osvojila puno titula, medalja i pehara, sa svojim klubovima, ali i pojedinačno, kao najbolji igrači turnira, liga i prvenstava, ali moja uloga u vaspitanju i odrastanju je da sve zanose maksimalno kontrolišem - iskren je Milan, i kaže da je na pijedestalu svih želja, kako kaže, ljubav prema sportu.

A Maksimova dosadašnja karijera je takođe zanimljiva.

- Nisam postigao gol na debiju za Radnički iz Zrenjanina, ja sam fudbal počeo da treniram u akademiji Bambi i sada sam se vratio, ali prijali su mi aplauzi i pohvale zbog dobre igre protiv rivala iz Pančeva - ističe Maksim, ne skrivajući radost zbog povratka u rodni grad i ekipu Radničkog.

A tata dodaje:

- Maksim je bio presrećan što je debitovao i ostvario želju da ponovo igra sa svojim vršnjacima, a tim Radničkog koji uspešno vodi sjajni stručnjak Živan Jelin je perspektivan, o ovim klincima će se tek čuti.

Milan ističe da sa decom otvoreno razgovara o sportu.

- Insistiram na ljubavi i predanosti sportu, a sve ostalo je kasnije njihov izbor i drago mi je što su, zajedno sa Lenom, svesni da ih samo vrhuski rad i treninzi mogu odvesti do snova - kaže Milan.

Sa oreolom vrhunskog rukometnog internacionalca i diplomom novosadskog Fakulteta za sport i fizičku kulturu, Milan Grubanov, sa dvojicom drugara, uz redovan posao u privatnom biznisu, drži popularnu teretanu u centru Zrenjanina, koja je, kako sam ističe, snažna konekcija sa sportom i aktivnim prisustvom u njemu.

- Maksimalno se trudim da ne zapustim telo i čvrsto motivisan, svakodnevno treniram, vežbam i, kako se to kaže, ulažem u svoje telo, kvalitetno provodeći vreme i jačajući zdrav duh - kaže Grubanov.

 
VETERANI REDOVNO NA NEKOLIKO PUTOVANjA
 Lepa veterenska priča bivših rukometaša traje decenijama, a nezaboravna su brojna putovanja i druženja sa rivalima iz cele nekadašnje Jugoslavije.
 
INTERNACIONALNU KARIJERU ZAPOČEO U ŠVEDSKOJ
Kao dvadesetčetvorogodišnji rukometaš, koji je sa uspehom nastupao za sve mlađe selekcije tadašnje Jugoslavije, tata Milan je najpre nastupao za ekipu Dif Jurgorden-Stokholm u Švedskoj, pa onda četiri godine u Danskoj, tri u Bjeringebro Silkeborg i godinu dana u ekipi Viborg, u Španiji za klub Kuenka i grčki Paok, a nakon povratka u švedski Helsinborg, karijeru je okončao  u Iranu. 
 
 
NAJSTARIJI SIMON ROĐEN U VIBORGU U DANSKOJ
- U početku sam bio sam u inostranstvu, nije bilo lako, kasnije je supruga bila uz mene u Danskoj, i najstarije dete Simon rodio se u Viborgu, idiličnom i lepom gradu.
 
Pogledajte više