IMA NADE ZA SRPSKI RUKOMET: Proslavljeni as i cenjeni stručnjak Rastko Stefanović o radu, ambicijama, mladima...

Kao izdanak čuvene bjelovarske škole rukometa, Rastko je svoje najslavnije igračke dane doživeo u Srbiji, u crveno-belom desu zrenjaninskog Proletera, u kojem je odigrao i čuveno finale Kupa šampiona 1991. godine sa Barselonom i bio vicešampion Evrope.
Nakon Proletera, majstor rukometa, reprezentativac tadašnje Jugoslavije, igrao je u Španiji, za ekipu Pontevedre, pa u Celju (Slovenija), Monpeljeu (Francuska), sa kojim je osvojio Ligu šampiona, Alteu (Španija) i Trambleu (Francuska), u kojem je završio igračku karijeru i postao trener.

- Trenutno nisam direktno u rukometu, ne radim kao trener, ali sve pratim i u toku sam - uz osmeh započinje priču Stefanović.

Ističe Rastko da je nedavno u Celju pratio Evropsko prvenstvo za mlade rukometaše do 20 godina.

- Zaista jake impresije sam poneo, rukomet je mnogo napredovao, igra se atomski brzo i jednostavno i sa žaljenjem moram da konstatujem da ceo Balkan kasni za Skandinavijom i Španijom, gde se u razvoj mladih rukometaša puno ulaže - konkretan je ambiciozni stručnjak.

Ne tako davno, Stefanović je bio kandidat za selektora rukometne reprezentacije Srbije.

Smatra da rukomet u Srbiji ima potencijal, jer je sport najbliži našem mentalitetu.

- Kompleksan i dug je proces stvaranja igrača, moraš biti genijalac, mađioničar, kompletan karakter, a opet spreman da se pobiješ na terenu, za grb, za svoju zemlju, za svoj klub, e to se stvara kroz proces, jake utakmice, dobru organizaciju i sistem - ubeđen je čovek koji se na evropskoj rukometnoj sceni dokazao kao trener Tramblea, pariskog Ivrija, Limoža.

Kako sam kaže, bez obzira na to što redovno, pred početak, ali i tokom sezone, ima po nekoliko primamljivih ponuda za trenerski posao, ne želi da to prihvati bez precizno projektovanih svih detalja.

- Ne jurim angažman u nekom klubu, po svaku cenu, smatram da rad pod pritiskom, da se nešto mora odmah i sada, nije dobar i s obzirom na to da ne moram, to i ne želim. Zato nisam direktno u rukometu, ali se trudim da imam sve informacije i da sam, kako se to kaže, u toku sa svim dešavanjima na rukometnoj sceni Evrope i sveta. Ne skrivajući oduševljenje što se nedavno baš u Zrenjaninu okupila zlatna generacija naših rukometnih legendi, kaže da mu je žao što je zbog poslovnih obaveza bio sprečen i da bi sigurno, da je mogao, došao da pozdravi Veselina Vujovića, Vukovića, Mileta Isakovića, trenera Zorana Tutu Živkovića, Abaza Arslanagića, Jasmina Mrkonju i ostale.

- Za svako poštovanje, imao sam čast da igram sa nekima od njih, bili su mi treneri i Vujović i Vuković, sa Isakovićem sam baš dobar, ma sa njima je uvek zanimljivo, samo slušati njihove priče, anegdote i dogodovštine, knjiga da se napiše i zanimljiv film snimi - iskren je Rastko.

Poziv prijatelja iz sveta rukometa, da znanjem i iskustvom pomogne Proleteru, klubu za koji ga vežu emocije i predivne uspomene, nikada nije odbio i za nekadašnjeg vicešampiona Evrope uvek je tu.

- Zanimljiv je projekat, Dragan Kukić, sa kojim sam nekada igrao je tu kao trener, ima ambiciju, nadahnuće i znanje, dopada mi se kako radi i naravno da sam uvek tu da doprinesem, pomognem - poručuje Rastko iz duše.

Ne krije da je rukomet njegov život i da nema većeg zadovoljstva na svetu, osim naravno porodice. Kao i kada mlad igrač nazove i pita za savet.

- To su momenti kada sam svoj na svome, nema većeg užitka i tada padaju sve granice, iz koje je zemlje, kluba. Tada pobeđuje rukomet i vladaju zakoni u kojima je užitak iznad svega - završava Stefanović.