TEK U PENZIJI SHVATIŠ ZNAČAJ USPEHA: Milica Mandić Đuričić za "Novosti"

- Tek sada vraćam film. Sada, kada je crta podvučena, mnogo više cenim uspehe i medalje. Kada si u sportu stalno je neko novo takmičenje, nove pripreme, uvek gledaš napred i ka narednim takmičenjima. Sada shvatam koliko veliku stvar sam, u stvari, napravila - priča ushićeno, za "Novosti", Milica.

Na penziju se još nije adaptirala u potpunosti.

- Neobično je - kao iz "topa" ističe Milica. - Ali, sve je stvar navike. Na jedan način mi je teško, jer nisam više deo tima. Nisam ta koja osvaja medalje, ali i mnogo mi je drago kada vidim mlađe generacije koje se sa istim žarom i željom bore za odličja, kao što sam i ja to činila.

Sin Mateja ima tek godinu dana.

- Sada živim potpuno novi život, mnogo drugačije nego kada sam počinjala, pre 30-ak godina. Skroz je drugačije, posle medalja ovo je ispunjenje svih životnih stvari kako za mene tako i za porodicu. Od malih nogu je u sali, kada ja dođem na trening povedem i Mateju. Za njega je ovo igraonica na neki način. Voli i uživa, što je najbitnije - ističe Milica.

Ne bi imala ništa protiv da sinčić krene njenim stopama, ali...

- Kao što sam i ja imala izbor i slobodu od roditelja da radim ono što volim, istom logikom se i ja vodim. Naravno, budući da smo suprug i ja iz sveta tekvonda, ukoliko bude želeo da se bavi ovim sportom imaće našu punu podršku i nekog ko će mu dati vetar u leđa. Međutim, šta god da bude izabrao biće njegova odluka - naglašava naša šampionka.

Lane se, nakratko, vratila na tatami, za jedan turnir, ali ipak je to bilo sve od nje u profesionalnom smislu.

- I dalje sam u Klubu Galeb. To takmičenje, prošle godine, bilo je za mene i moju dušu. To je sport koji istinski volim, često sam na trenizima, dođem da pogledam takmičare, tu sam uvek da im pružim podršku. Pred nama je izuzetna generacija, naravno i Aleksandra Perišić ima šansu da osvoji medalju u Parizu, ali mislim da je Los Anđeles velika prilika za momke i devojke koji sada krče svoj put, da naprave ogroman uspeh u Americi - ubeđena je Milica.

Ipak, u ulozi trenera pokraj tatamija teško da ćemo je videti u budućnosti.

- To prepuštam Galetu i ostalim trenirima. To je, ipak, prevelika odgovornost, ja sam uvek gledala i razmišljala samo o sebi kao takmičaru. Nije lako biti odgovoran za veliki broj ljudi, ja nisam spremna na to trenutno. Mislim da rade izvanredan posao, pogotovo da deca zavole ovaj sport i da uživaju.

Kada vidi klince na treninzima "teleportuje" se u mlađe dane.

- Sva deca me podsećaju na mene, kad sam ja bila mlada i počinjala da se bavim sportom. Tada mi ništa nije bilo problem, dođem na trening, udaram, zaboli, ali otresem bol i sa osmehom nastavim dalje. To me je karakterisalo. Na početku sam bila niska rastom, a dugačak kimono... To je ta slika koju želim da zadržim, da sve što sada radim - i dalje radim sa osmehom na licu - zaključuje Milica.

U Parizu i komentator

- TOKOM jednog dela Igara biću u Parizu. Zapravo, biću komentator za Svetsku tekovondo federaciju. To je novi izazov kod mene. Lepo je biti deo tima, ali je s druge strane teško jer nisam tu da doprinesem medaljom. Želim svima da ostvare svoje ambicije - poručuje Milica.

Fokus sve do znaka "stop"

- VRLO lako se na OI odvuče pažnja. Glavni savet je da budeš usređen na cilj, na ono zašto si došao i šta želiš da uradiš. Dok sudija ne kaže "stop" moraš da budeš fokursiran - savetuje srpska šampionka.