IGRE MOŽDA DONOSE I 11,1 MILIJARDU EVRA: Domaćini predstojeće Olimpijade sabrali troškove i zaradu

Ova zarada bi trebalo da bude ostvarena u dugom periodu od 2018. do 2034. godine. U obzir su uzete procene prihoda vezane za organizaciju Igara, izgradnju objekata, renoviranje infrastrukture i turizam.

Proračun je izvršio Centar za pravo i ekonomiju u sportu, na osnovu studije koju su zatražili Međunarodni olimpijski komitet i Organizacioni komitet pariskih Igara.

Procena je izvršena samo za Pariz i okolinu, a ne i za celu Francusku, uz objašnjenje da se daleko najveći broj takmičarskih objekata nalazi upravo u Gradu svetlosti, iako će se neke discipline održati i u drugim gradovima, kao što su, na primer, Lil ili Marselj, pa čak i u dalekim prekomorskim teritorijama na drugoj strani Zemljine kugle.

Izvođenju računa pristupilo se po principu procene uvećanih prihoda u odnosu na uobičajeno stanje kakvo bi bilo da Igre nisu organizovane. Išlo se, dakle, dalje od običnog izračunavanja rentabilnosti organizacije OI.

Prvobitne procene o zaradi, izvršene još 2016. godine, uvećane su od nekoliko stotina evra, do preko milijarde. Tada je, naime, bilo planirano da će se zaraditi od 5,3 do 10,7 milijardi evra.

Ali, to je, u suštini, samo igra brojeva, jer ako bi se izbacio procenat inflacije, aktuelni proračun kretao bi se između 5,7 i 9,5 milijardi, što je u suštini slično početnim procenama.

Istovremeno, troškovnik za celokupnu organizaciju olimpijskih i paraolimpijskih igara popeo se na 9 milijardi, s tim da još nisu fakturisani svi izdaci, pa se procenjuje da će se brojka zaokružiti na deset milijardi. Od toga, od tri do pet milijardi javnog novca. Ni tu se ne zna tačna svota, jer izdaci redovno rastu. Tako je, na primer, nedavno račun uvećan za oko 500 miliona zbog obećane nagrade policajcima paušalno od po 1.900 evra zato što će vanredno dežurati tokom ove manifestacije. Pregovori s đubretarima, vozačima metroa, službenicima iz javne administracije i železničarima još traju. Ostali deo troškova pokrivaju privatna ulaganja u konzorcijume.

Kada su se računali troškovi u obzir je uzeto to što je najveći broj borilišta već bio izgrađen, dok su izdaci u ogromnom delu, za razliku od prihoda, vezani za period od 2018. do 2024. godine. Drugim rečima, do sada se ulagalo, a od sada bi trebalo da se "skida kajmak".

Neki troškovi u infrastrukturu koji nisu najdirektnije vezani za Igre, nisu ni uzeti u obzir, kao što je, na primer, proširenje mreže metroa na široko predgrađe, što, uostalom, osim jedne linije, i neće biti završeno za Olimpijadu, iako je tako prvobitno bilo predviđeno.

Kada je reč o zaradi, najniži scenario predviđa benefit od 6,707 milijardi, od čega vezano za organizaciju 3,2 milijarde, izgradnju 2,1 milijardu i turizam 1,4 milijarde.

Srednja varijanta podrazumeva cifru od 8,99 milijardi, i to 3,8 milijardi od organizacije, 2,5 milijardi od izgradnje objekata i 2,7 milijardi od turizma.

Konačno, krajnja verzija s najvišim parametrima nagoveštava 11,145 milijardi, što obuhvata 4,6 milijardi direktno od organizacije, 3 milijarde od gradnje i čak 3,6 milijardi od turističkog sektora.

Autori procene ističu da su se odlučili za gornju i donju granicu, a ne za jedinstvenu brojku, imajući u vidu trenutne nepredvidive ekonomske tokove u svetu, ali i neizvesnost oko interesovanja publike.

Mnogo toga, na primer, zavisi od broja prodatih ulaznica. Da bi proračun bio blizak realnosti, potrebno je da bude prodato najmanje 77 odsto ulaznica za Olimpijadu i 62 odsto za Paraolimpijske igre, od ukupnog broja koji se kreće između 12,4 i 14 miliona ponuđenih karata.

Indirektno, država bi od svega, takođe, trebalo da zaradi i od uvećanih poreskih prihoda i doprinosa, koji se procenjuju na oko 5,3 milijarde.

Nadu od Igara gaje i trgovci i domaći proizvođači. Od 2,7 milijardi evra datih za nabavku, oko 90 odsto pokrivaju domaći dobavljači, odnosno 2.075 od ukupno 2.400 firmi.

Prednost je, dakle, data francuskoj robi, pa se i tu očekuje pozamašno ubiranje prihoda, po različitim sektorima i branšama, za mala i srednja preduzeća. Turisti će, sigurno, kupovati kroasane i bagete, parfeme, vino i sireve, ići u kabare i krstariti Senom, a time i ojačati privredni sektor.