ZLATO JE VEČITA ŽELJA: Aleksandra Uzelac, jedna od naših najtalentovanijih odbojkašica, nada se da će 20. rođendan proslaviti na LOI u Parizu

Našim damama, koje su više puta pokorile Evropu i svet, jedino nedostaje olimpijsko zlato. Imaju srebro iz Rija 2016. i Tokija 2021.

- Nije opterećivanje, to je za nas uživanje, jer svi mi sportisti sanjamo Olimpijske igre. Ne osećamo nikakav pritisak, jer to je nešto što mi želimo, volimo, za šta treniramo - priča za "Novosti" Aleksandra Uzelac.

Ne opterećuje se ni konkurencijom u reprezentaciji.

- Ovog leta će biti baš jaka, bar što se tiče nas primača. Koga god da povede u Pariz, trener neće pogrešiti, jer su nijanse između nas, tako da koja god ode to je najbolje što Srbija ima - ističe Uzelac.

A i protivnici na Igrama biće snažni...

- Konkurencija je uvek mnogo jača nego na bilo kom takmičenju, pogotovo što će ekipe doći u najboljim sastavima, sa istom željom, kao i mi, da uzmu zlato - smatra Uzelac.

Legendarni Vanja Grbić je nedavno rekao da bi voleo da ženska selekcija uzme zlato, uz opasku sad ili nikad...

- Baš tako. Mislim da ovakva ekipa nikad više neće moći da se okupi. Ne mora da znači nikad, ali skorijih godina u ovakvom sastavu teško ćemo igrati, tako da je zaista sad ili nikad - ističe Uzelac.

Posle Pariza sledi smena generacija, a očekuje se da Aleksandra bude jedan od lidera nove Srbije:

- Mislim da će do toga doći, jer imamo iskusnu i jaku ekipu. Biće mi žao ako jedna od njih prestane da igra, jer to su sve naši idoli, uživam dok treniram sa njima i učim od njih... Ali, to je sport. Mi mlađe smo dosta naučile od njih, mislim da ćemo moći da se nosimo sa tim i da vodimo reprezentaciju posle njih.

Samo pitanje je da li bismo sada pričali sa Aleksandrom o odbojci, da su njene drugarice iz osnovne škole otišle da treniraju neki drugi sport.

- Počela sam da vežbam kada sam bila u četvrtom razredu. Moje drugarice su otišle na odbojku, ja sam htela da idem sa njima, počela sam da treniram u klubu Bagljaš 023, svidelo mi se i ostala sam. Primetio me je i trener, koji me je u dogovoru sa mojim roditeljima prebacio kod starijih devojčica, što me je još više motivisalo - seća se početaka Aleksandra.

Slučaj je hteo da je u istom klubu ponikla i legendarna Maja Ognjenović...

- Nisam imala uzora, nisam ni zbog koga počela da treniram odbojku. Nisam je nešto ni pratila, sve je počelo spontano. Imala sam sreću da je Maja igrala u istom klubu, da je dolazila na naše letnje kampove, bila specijalni gost, družila se sa nama, tu smo se i upoznale. Počela sam malo više da je pratim, da učim o njoj, svidela mi se - priča Uzelac.

Priznaje Aleksandra da se oseća razlika u godinama između nje i Maje, ali i da je to veliki plus.

- Vidi se po njenom iskustvu, razmišljanju, koliko je ona zrelija od nas mlađih. Ali, Maja se stvarno trudi da nam prenese znanje, da nam da podršku, jer je i ona ušla mlada u reprezentaciju, zna koliko to znači.

Sa 16 godina napustila je rodni Zrenjanin i preselila u lajkovački Železničar.

- To je moja najbolja odluka. Iskočila sam, napredovala, ušla u profesionalni svet, tu je počela moja karijera. Nikad ne bih zamenila Lajkovac i smatram da je to najbolji odbojkaški klub u Srbiji.

Priznaje da nije bilo lako odvojiti se od porodice sa 16 godina...

- Ali, znalo se zašto, imala sam svoj cilj u Lajkovcu, tamo smo svi bili kao porodica. Ništa mi nije falilo, brzo sam se privikla - kaže Aleksandra.

Te 2021. godine kao 16-godišnjakinja debitovala je za reprezentaciju u Ligi nacija, koja je cela odigrana u Riminiju.

- To je bilo u vreme korone. I toliko sam toga naučila to leto, baš mi je mnogo značilo. Sledeće godine nisam bila zbog operacije, ali sam se prošlo leto vratila, zaigrala na EP, tako da se nadam da ću ove godine biti na Olimpijskim igrama - priča Aleksandra.

Prošle godine, sa 19 godina se otisnula u inostranstvo. Dokazala se u zemlji odbojke, Brazilu, bila ljubimica navijača Fluminensea iz Rija...

- Igrački mi je baš značilo zbog iskustva, jer je liga mnogo jača od naše. Važno mi je bilo da vidim koliko mogu u takvoj konkurenciji. Mislim da sam dosta naučila u Brazilu, da sam bar jedan korak ispred nego što sam bila prošle godine.

Ali, imala je i traumatična iskustva, kada su je dva puta presreli na ulici kriminalci, kada je osetila pištolj na čelu...

- Toliko sam pričala o tome, da više ne želim da se podsećam. Bilo i prošlo, završilo se hvala Bogu dobro. Šta da radim, to je jedno više iskustvo. Sigurno je da se zasada neću vraćati tamo. Oporavila sam se, čim sam došla kući to je sve otišlo u prošlost.

U novoj sezoni igraće za turski Zeren.

- Sa mnom će biti i Brankica Mihajlović. Drago mi je što ću igrati tursku ligu, jer je jedna od najjačih na svetu - kaže Aleksandra.

Stopama velikana iz Zrenjanina

- ZRENjANIN je grad sporta, izbacio je toliko velikana, osvajača medalja. I drago mi je što mogu da idem njihovim stopama i nadam se da ću imati bar upola medalja i da ću predstavljati zemlju kao oni. Mislim da idem dobrim putem - kaže Aleksandra.

Slobodno vreme uz porodicu

- NEMAMO baš puno slobodnog vremena, tako da ga provodimo sa porodicom, kod kuće što više možemo. Volim da vozim bicikl, da slušam muziku, čitam knjigu, kuvam. Što se muzike i knjige tiče, tu nema pravila. Ja sve volim, šta god da pustite ili koju god knjigu da mi date ja ću pročitati i poslušati, tako da kod mene nema pravila.

Više sam sportski tip

ALEKSANDRA kaže da voli modu, ali...

- Nisam toliko u svetu mode, koliko mogu pratim, naročito italijansku, tursku. Iskreno, više sam sportski tip. Naravno, volim da nosim haljine, da se sređujem kao svaka žena, ali najlepše mi je kada obučem trenerku,i široku majicu.