NAJVEĆE BOGATSTVO U "NAJBRŽEM CIRKUSU": Kojim sportovima i takmičenjima širom planete su najveće nagrade za osvajanje prvog mesta

Sa konstatnim povećanjem i sve izdašnijim uplivom novca u industriju sportova, bogat ćup iz godine u godinu počeo je dobrano da se puni, a negde se trenutno i preliva. Procene iz 2023. bile su takve da je čitav svetski sport vredeo basnoslovnih 522 milijarde evra.

Zato, iako globalno nije najpopularniji sport, Formula 1 ima primat u ovoj "novčanoj" kategoriji. Najbrži cirkus na svetu krupnim koracima pokušava da se probije na čelnu poziciju globalnog tržišta, a automobilska federacija je najizdašnija kada je u pitanju i novčana nagrada. Prošlogodišnji šampion F1, tim Red Bula, inkasirao je neverovatnih 130 miliona evra za pobedu, što je ujedno i najbogatiji ček kada su u pitanju timska takmičenja. Budući da ekipe imaju ogromne fabrike ljudi i veliku mašineriju, finansijska kompenzacija čini se možda i manjom nego što bi trebalo. Međutim, u ovu kategoriju ne spadaju vozači. Trostruki uzastopni šampion Maks Ferštapen ne dobija ništa sa strane zbog podizanja trofeja, samo onoliko koliko mu je zagarantovano određenim bonusom u već postojećem ugovoru.

Sličnim primerom vode se i u većini američkih sportova. Takmičenja poput NBA (košarka) i NFL (američki fudbal), daju ekipama minimalna sredstva za osvajanje pehara. Uglavnom se ona svode na sedmocifrene cifre i to u zavisnosti od učinka. Očigledno da vlasnicima franšiza, koje su po pravilu najvrednije na svetu, na svakoj godišnjoj Forbsovoj listi nije bitan taj segment. Dovoljnu satisfakciju imaju u tome što se zovu svetski šampioni. Stoga, jedino bejzbol nudi pobedniku izdašnija novčana sredstva. U najstarijem američkom sportu, prošlogodišnji osvajači Svetske serije, Teksas rendžeri, inkasirali su za titulu oko 50 miliona evra, što je za 80 miliona manje od F1.

Svetsko prvenstvo u fudbalu pobedniku "poklanja" nešto manju svotu novčanica, ali nigde u svetu sporta za manje utakmica ili nastupa ne može da se osvoji više para. Argentina, odnosno njihov Savez, postao je bogatiji za 40 miliona evra, a Lionel Mesi i drugovi odigrali su samo sedam mečeva na Mundijalu 2022. u Kataru. Broje mečeva na putu do trona će se promeniti kroz četiri godine na planetarnom šampionatu u SAD, Kanadi i Meksiku, finalisti će igrati osam susreta, a shodno tome očekuje se i da fond bude dodatno oplemenjen.

Da je gotovo svako takmičenje "najvažnije sporedne stvari na svetu" isplativo, dovoljno govori podatak da su u vrhu liste Liga šampiona, Liga Evrope i FIFA klupsko prvenstvo sveta. Mančester siti je lane samo za pobedu nad Interom u Istanbulu u finalu LŠ inkasirao 20 miliona, a samo pet manje krajem 2023, pobedom u Saudijskoj Arabiji nad Fluminenseom, SP za klubove.

Čak i druga UEFA nadmetanja, Liga Evrope, Liga konferencija i Superkup Evrope, daju ekipama "motiv" da grizu za pehare. Stimulans za trofej u LE vredi 8,5 miliona evra. Pola miliona manje (osam) slije se u kasu najboljeg tima na Evropskom prvenstvu, na kome će ove godine u Nemačkoj učestvovati i Srbija. Po pet miliona evra dobija pobednik trećeg po rangu klupskog nadmetanja, ali i osvajač UEFA Superkupa. Zanimljivo, najkvalitetnije klupsko takmičenje u Aziji ne zaostaje mnogo. Hilal Aleksandra Mitrovića i Sergeja Milinković-Savića bori se za četiri miliona evrfa, koliko dobija najbolji klub u Ligi šampiona na tom kontinentu. U poređenju s tim, vrlo skromno deluje podatak da se ekipe iz Meksika i američke MLS lige u Konkakaf Ligi šampiona nadmeću za krunu koja vredi tek pola miliona evra.

Sličan paradoks je i u košarci, pogotovo evropskoj. Dok su budžeti timova po 30, 40 miliona evra, Evroliga, kao najbolje takmičenje, za silna ulaganja nudi nagradu pobedniki u iznosu od samo 2,5 miliona evra! Disporporcija je ogromna, dovoljno je da se uzme za primer to da su godišnji ugovori najboljih igrača poput Larkina, Džejmsa... vredniji nego što se dobija za pehar. Istu svotu 2,5 miliona evra, inkasirao je i svetski prvak u košarci 2019, dok na prošlogodišnjem šampionatu nije bilo rangiranja, već je svaki tim kao osnovicu za učešće dobio tek 50.000 evra, dok je plasman među 16 najboljih vredeo duplo više.

Sa igrom pod obručima se i podvlači crte velikih novčanih premija. Ček sa sedam cifara deli se u odbojkaškoj Ligi nacija, i to podjednaka svota u muškoj i ženskoj konkurenciji. Istu sumu dobija i pobednik Lige šampiona u rukometu, a dodatnih 400.000 evra inkasirao je nemački Magdeburg, kao osvajač rukometnog klupskog SP.

Da LEN mora ozbiljnije da poradi na marketingu i sponzorstvima govori računica popularnog sajta "Total vaterpola" upoređivanjem vodenog sporta i rukometa, koja je brutalna. Dok timovi u dvoranskom takmičenju dobijaju određeni novac za svaki meč, ekipe u bazenu to nemaju. Pobednik LŠ u vaterpolu dobija tek 52.000 evra, što znači da i najgori tim u rukometnoj LŠ ne mora da postigne nijedan gol, a biće bogatiji za oko 170.000 evra samo zbog učešća u takmičenju.

Uz reket i štap do brda novca 

Uz reket i štap do brda novca NAJBOGATIJI individualni sportovi su golf i tenis. Pobednici pojedinih prestižnih turnira u oba sporta mogu da zarade oko pet miliona evra. Novak Đoković je toliko inkasirao trijumfom na Ju-Es openu prošle jeseni. Primera radi, naša najuspešnija atletičarka Ivana Španović za osvajanje pehara u Dijamantskoj ligi nagrađena je sa tek 30.000 evra.

Turnir Plejers čampionšip je jedan od najvrednijih u golfu, a prvo mesto donosi 4,5 miliona evra.

Pare na rate boljem sa "Vemblija"

NAJSKUPLjA utakmica na svetu, kako je mediji i navijači popularno zovu, finale plej-ofa u Čempionšipu, ne donosi novac odmah. Na legendarnom "Vembliju", dva engleska fudbalska tima se bore za mesto u Premijer ligi, što prema procenama donosi oko 200 miliona evra. Ali, novac pobedniku ne stiže odmah, već je sve ukalkulisano sa tim koliko će klub inkasirati za TV prava u eliti, ali i pozicije u prvenstvu, što određuje konačnu zaradu.