RAZBOJNICI NAPALI SRPSKU ODBOJKAŠICU! "Otvorili su vrata i uperili nam četiri pištolja u glavu..."

- Vraćala sam se sa drugaricom sa večere, vozile smo bicikl po stazi koja je predviđena za to. Pored je trotoar za pešake, onda deo gde je zasađeno drveće - okolo je korenje i kamenje, pa onda put kojim idu automobili - koji je niži, nije u istoj ravni. U suštini nemoguće je sa staze da izađeš biciklom na put... Ja sam išla prva, ona iza mene. Kako sam se zaletela - dvojica su naletela na mene. Podigli su majice i izvadili noževe. Ma to su bukvalno bile mačete - baš ogromni noževi. Ne znam ni kako su im stali ispod majice. Krenula sam da vrištim i nisam znala šta ću. Skrenula sam na taj put... Mogu da kažem da me sam Bog spasao jer nisam čak ni pala s bicikla, a izletela sam na put gde su automobili, motori - počela je ona priču za Mocart sport.

Ona je istakla i da brazilska policija nije puno toga uradila da pronađe odgovorne za napad.

- Mogao je da me udari auto ili bilo šta drugo. Drugarica nije uspela da pređe, nego je pala. Ja sam vozila preko tog korenja kao nikad u žvotu... Jedan je krenuo za mnom, a drugi je otišao kod nje. Stala sam, bacila bicikl, sačekala nju i zaustavljala kola. Nisam mogla ništa drugo... Stao nam je taksi, nekako smo uletele i zajedno smo otišle do policije. Tamo nisu ništa uradili, samo su nas odvezli kasnije kući. Sve se to desilo vrlo blizu policijske stanice. Veoma sam se istraumirala, bilo je baš jezivo i nikako ne mogu tu sliku - kada oni kreću na nas noževima - da izbacim iz glave. Niko nije prišao da nam pomogne jer ljudi ne znaju šta tim napadačima može da padne na pamet i na šta su spremni.

Samo desetak dana kasnije, Aleksandra je doživela i drugi napad.

- Vraćala sam se iz kluba do stana, bila sam sa drugaricom na večeri. Pre toga smo gledale fudbalere Fluminensea, sve je bilo super. Zaustavile smo Uber, ušle u kola... Ja sam mom dečku Danilu napisala poruku da je sve u redu i da stižem kući za 30 sekundi, pošto živim 100 metara od kluba. Gledala sam u telefon, a drugarica me uhvatila za ruku i počela da viče: "Uzi, Uzi, Uzi...". Ja pogledam, kad ono ispred nas stoje dva auta, iza takođe, pored dva motora. Izlaze muškarci sa fantomkama i pištoljima. Dvojica su stala ispred kola, a ostali su na svaka vrata pokucali sa pištoljem. Na portugalskom su vikali da im damo sve što imamo. Otvorili su vrata i uperili nam pištolje u glavu.

Uzelac se veoma uplašila situacije koja više podseća na neku scenu iz akcionih ili horor filmova.

- Mi smo vrištale, četiri pištolja i to ona sa prigušivačima su nam bila oko glava. Ispretresali su nas, a jedan je krenuo i da uđe u kola, ali smo mi nekako uspele da iskočimo i krenemo da trčimo. Ništa nam nije bilo u glavi, samo da dođemo do kluba, jer smo znale da ćemo tamo biti bezbedne. Sve to je bilo u mojoj ulici... Kad smo stigle i spasle se, dali su nam vodu. Bile smo u šoku, počele smo da plačemo. Ja nisam imala torbu, niti bilo kakav nakit... Pošto je auto bio zatamnjen, znala sam da ne mogu da me vide, pa sam telefon bacila iza sebe i sela na njega. Dok su me pretresali nisu primetili mobilni. A kad smo krenule da trčimo, ja sam ga stavila u šorts. Tačno se vidi na snimcima koje smo kasnije pregledale kako držim telefon. I vozač je pobegao sa nama. Drugarici su uzeli torbicu, dokumenta, ključeve od stana... Meni su samo ključ od stana. Sve to teško može da se opiše. Mi u Srbiji smo tako nešto videli samo na filmu. Tek kad ti se stvarno nešto tako desi, vidiš koliko je strašno.

Veoma je potresno čuti da je naša odbojkašica još uvek pod nekom vrste traume od preživljenog napada.

- Došla sam sa drugaricom u moj stan, bila je tu kod mene, nisam spavala uopšte... I posle svega su mi krenuli napadi panike. Jedno veče je bilo baš strašno, uplašio se i moj Danilo, a ja se ne sećam ničega. Samo sam se probudila usred noći i počela da vrištim, da vičem, mislila sam da me neko juri. Zvala sam mamu i rekla da hoće da me ubiju u stanu. Mislila sam da me neko zove: Uzelac, Uzelac... Trauma je velika. Baš taj vozač, koji inače nije iz Rija, nego je stranac, ispričao nam je da je viđao slične situacije i da se dešavalo i da ubiju ljude. Njima je to kao dobar dan.

Posle svega, veliko je pitanje da li će 19-godišnjakinja završiti sezonu u Brazilu.

- Bilo je pregovora, ništa nije bilo sigurno da li ću nastaviti i naredne sezone ili ne. Ali posle svega ovoga nisam sigurna ni da ću završiti ovu sezonu u Fluminenseu. Vrlo je moguće da ću se posvetiti sebi naredna dva meseca i spremati se za reprezentaciju. Ako budem tražila neku pomoć psihologa, to će sigurno biti u Srbiji, a ne ovde. U klubu me podržavaju, tu su za sve, ali ja moram da vidim šta je najbolje za mene. Teško je kada ti se nađe život u opasnosti - zaključila je Uzelac.

BONUS VIDEO: Ivana Vuleta nakon svetskog zlata