POVERENJE JE KLJUČ USPEHA: Nikola Grbić sa odbojkašima Poljske prošle godine osvojio sve što se moglo osvojiti

- Prošla godina je bile ekstremno naporna. Sve se lakše podnosi kada imaš rezultat i kada napraviš ono što smo mi napravili. Rad je bio težak, veliko odricanje, non-stop odvojen od porodice. Dok sam vodio Srbiju, mogao sam kad god sam bio slobodan da skoknem do kuće da se vidim sa suprugom, sinovima. Sada u Poljskoj to nije bilo moguće, vidimo se jednom u mesec i po, na dva dana, ako uspemo. Sa te strane bilo je baš naporno - priča u telefonskom razgovoru za "Novosti" Nikola Grbić.

Kada je preuzeo kormilo Poljske, dobio je zadatak da osvoji olimpijsko zlato.

- To želimo i oni i ja. Nema tu nikakve tajne, što ne znači da će biti lako, bez obzira na to što smo imali dobro leto 2023. To se sve briše, to sam zaboravio, sada je u fokusu mog štaba i mene da vidimo šta treba da uradimo da bismo nastavili da igramo ovako i da budemo što je moguće bolje pripremljeni za Igre, da se u Parizu pojavimo u najboljoj mogućoj formi - ističe Grbić.

Na opasku da je promenjen sistem takmičenja, Nikola odmahuje rukom:

- Oni non-stop menjaju, od sistema kvalifikacija do turnira. Za poslednje tri Igre bile su različite formule kvalifikacija, ne znam šta se krije iza toga, ne znam zašto to rade. Po meni, stari sistem je bio dobar. Međutim, ubeđen sam da će ovaj olimpijski turnir biti najjači u istoriji, jer će učesnici biti najbolje ekipe sa svetske rang-liste. Okupiće se najkvalitetnije selekcije, koje godinama prave rezultate, tako da mislim da će biti veoma teško da ostvarimo cilj koji smo zajedno zacrtali. Mislim da treba da smo toga svesni i da se potrudimo da uradimo sve što je u našoj moći da dođemo maksimalno spremni i da odigramo najbolje što možemo.

Pada u oči da Nikola ponavlja sa Poljacima podvige koje je ostvario sa reprezentacijom naše zemlje kao igrač i kao selektor. Bio je vicemašpion sveta, evropski prvak, pobednik Svetske lige, u klupskoj karijeri ima dve evropske krune. Ostalo je samo da ponovi podvig iz Sidneja kada je sa plavima bio olimpijski pobednik.

- Objektivno svoj najveći trenerski uspeh ostvario sam sa Poljskom. Van Poljske, ja sam sa Srbijom osvojio tri medalje i sa Peruđom Kup Italije. Nadam se da ćemo tako i da nastavimo. Meni mnogo prija rad sa njima, rad sa ovim momcima, sa federacijom, sa mojim štabom. Mislim da smo našli dobru hemiju, da dobro funkcionišemo i zaista sam prezadovoljan kako ljudi reaguju, kako razumeju i kako jednostavno prihvataju svoju ulogu, način rada. To je odlična podloga za pravljenje novih trofeja, rezultata... To mi mnogo prija, jer se trude da urade ono što najviše i najbolje mogu da bi ostvarili željeni rezultat - podvlači Grbić.

Čini se da je Grbić u Poljacima našao "srodnu dušu", da su od prvog dana na "istoj talasnoj dužini"...

- Mislim da je to istina. Razumemo se, oni shvataju šta ja radim, zašto i kako to radim, apsolutno su sa mnom u tome, razumeju me. Sjajno je kada radiš sa saradnicima koji su maksimalno posvećeni, koji su vredni, radni, veruju u ono što radiš, što propovedaš. Stvarno mi prija rad tamo.

Grbić je svestan da mu je mnogo pomogao rad u Zaksi, koju je preuzeo 2019, posle rastanka sa Srbijom. Na čelu kluba tada je bio sadašnji predsednik Poljske federacije Sebastijan Sviderski, koji je i doveo Nikolu na kormilo belo-crvenih.

- Sebastijan je stvarno bio ubeđen da sam ja pravi čovek za to, imao je potpuno poverenje u moj rad. Mi smo uvek imali otvoren odnos i ja sam bio jasan u pogledu mojih stavova i verovanja i svega ostalog. Sebastijan je bio vrlo korektan, razumeo je sve, uostalom, on je bivši igrač i bivši trener. Te stvari imaju, po meni, veliki uticaj. Znate kako, on je bio taj od koga je zavisilo da li ću biti tu ili ne, on je verovao u mene od prvog momenta. Kada se kandidovao za predsednika zamerili su mu što je rekao da ako bude izabran da će naredni selektor biti Nikola Grbić... Po meni, to međusobno poverenje koje imamo i odnos koji imamo nisu se promenili ni za sekund u odnosu na rad koji smo imali u klubu. Mislim da je to osnova našeg uspeha koji smo napravili. Ne meša mi se apsolutno ni u šta. Mogu da radim onako kako ja mislim, kako osećam, kako mislim da treba i u tom smislu imam apsolutno njegovu podršku.

Osim znanja, kvaliteta, sreće, potrebna je i takva saradnja...

- Ja to poverenje nisam imao u Srbiji. To je nešto što je meni falilo u Srbiji... Dođe do onog rezultata u Bariju (op. neuspeh u kvalifikacijama za LOI u Tokiju) ti si kriv, ćao. Ne bežim ja od odgovornosti, nikad nisam, puno puta sam u karijeri bio u takvoj situaciji, to je deo našeg sveta, nemam tu iluziju. Međutim, nisam osećao podršku koju ovde apsolutno osećam. Ne pada mi na pamet da iznosim bilo kakav prljav veš. Samo znam da sam se na momente pitao: "Šta će tebi ovo u životu da radiš sa ljudima koji ti ne veruju, koji ne žele da budeš tu"... To što sam imao u Srbiji ne može da se meri sa onim što imam sada u Poljskoj.

Ipak, Nikola je pokazao da je sposoban da se dočeka na noge.

- U jednom momentu sam za tri meseca dobio dva otkaza. U Veroni i Srbiji. Otišao sam u Zaksu i napravio to što sam napravio. Svestan sam da je otkaz sastavni deo života trenera, da je to nešto što će pre ili kasnije da ti se desi. Ne bežim od toga. Svestan sam koliko vredim, svestan sam koliko znam, ako se poklope kockice, pa uspem da radim stvari sa ljudima koji veruju u ono što radim, super. Ako se to ne desi, opet super. Zato što ja nisam sujetan, da kažem ja sam taj koji ne greši nikad, bezgrešan. Svi mi grešimo, ima stvari koje radimo dobro, stvari koje ne radimo baš najbolje i to je za mene ok. Jednostavo, svestan sam svojih vrednosti. I danas sam na moju sreću došao u situaciju da biram s kim ću da radim.

Priznaje da se dosta promenio od 2014, kada je iz dresa uskočio u odelo i postao trener Peruđe. Sledeće godine postao je i selektor Srbije.

- To nema veze sa mnom koji sam sada. To je neka druga osoba. Od tada sam mnogo naučio, promenio sam se mnogo, jednostavno, shvatio sam mnogo stvari koje su veoma važne u trenerskom poslu. To što sam nekad bio igrač i šta sam ostvario kao igrač, odbojkašima koje vežbam možda ništa ne znači. Međutim, kada počinjem da osvajam trofeje kao trener, počinjem da dobijam kredibilitet i kao trener. Napredovao sam puno, jer sam non-stop radio na sebi, stalno sam se trudio da naučim iz poraza, da naučim iz stvari koje nisam uradio kako treba, trudio sam se da te stvari promenim. To radim i dan-danas. Tako da taj Nikola iz 2014. i danas, to su potpuno druge osobe.

Priznaje da mu je u stasavanju pomogao i četvorogodišnji rad sa reprezentacijom Srbije.

- To podvlačim stalno. Jedan od razloga zbog kojeg sam nastavio da radim u celom tom okruženju, koje nije bilo zdravo po mene u psihološkom smislu, bio je da steknem potrebno iskustvo u tom momentu kada sam bio mlad trener. Bio sam svestan da meni to iskustvo, rad u reprezentaciji i te kako treba. Zato sam ostao na kormilu reprezentacije, znajući da je meni to preko potrebno da bih napredovao, da se usavršim, da je to neko iskustvo koje je apsolutno bilo ekstremno važno. Pomoć mi je bila neverovatna.

Čini se i da Poljaci imaju poseban odnos prema Srbiji. Nikola je popularan, veoma su poštovani Srećko Lisinac, Jelena Blagojević...

- Oni su pre svega veliki poznavaoci odbojke, prate je i cene i poštuju naše rezultate, naša postignuća. Zaista, kada odeš tamo, imaš osećaj poštovanja. Možda je i to jedna od stvari zbog kojih sam i pronašao sebe u tom smislu jer ja mislim da na kraju krajeva, svi mi kao ljudi se trudimo da dobijemo poštovanje od ostalih ljudi. I da jednostavno svi prepoznaju ono što želimo da radimo. I kada radiš u jednoj takvoj okolini, sa takvim ljudima koji te poštuju, kada se okružiš onima koji ti veruju, koji će da te podrže, koji će da rade sa tobom, onda ti izvlačiš maksimum iz sebe, imaš osećaj da si vredan, da si poštovan. I mislim da je to vrhunac za svakog.

Porodica se navikla

SUPRUGA Stanislava, sinovi Matija i Miloš razumeju da Nikola zbog posla mora često da odsustvuje od kuće.

- Neću da kažem da su se navikli, ali su svesni da je to sastavni deo mog posla i da sam relativno često odsutan. Negde smo se navikli, što ne umanjuje, naravno, težinu cele situacije - kaže Grbić.

Igor je prijatelj

IZJAVU selektora Srbije Igora Kolakovića da je Nikola i dalje bolji igrač nego trener pojedinci su pogrešno protumačili.

- Igor je prijatelj. Čak sam ga nekoliko puta zvao za savet. I on je mene zvao. Ne čujemo se stalno, ali smo u vrlo, vrlo korektnim odnosima, imamo apsolutno poštovanje i ja sam to upravo shvatio na taj način na koji je mislio. Naravno da će ljudi uvek pokušati da izokrenu ono što si rekao, smisao onoga što si rekao. Moj odnos sa Igorom je veoma korektan, ja sam to razumeo na taj način. Ja to shvatam na način da on očekuje i misli da ja mogu da postanem još bolji trener nego što sam bio igrač. To mogu da shvatim samo kao kompliment, a ne kao provokaciju - napominje Grbić.