MI SMO ZEMLJA ŠAMPIONA: Predsednik OKS Božidar Maljković za 70. rođendan "Novosti"

Ovako je počeo razgovor za "Novosti" sa predsednikom Olimpijskog komiteta Srbije Božidarom Maljkovićem u njegovom kabinetu u Olimpijskoj kući. Obnovljenoj u svakom smislu te reči. Dole, u prizemlju neki mlad, lep, nasmejan svet. Vidi se da im prija što su došli na posao. Gore, na prvom spratu u velelepnoj kući u Generala Vasića 5 rade ljudi sa ozbiljnim sportskim i radnim biografijama. Jasno je da smo na pravom mestu za priču o srpskom sportu juče, danas i sutra, i medaljama koje, tako bar kažu, malo više sijaju od onih sa svetskih i evropskih prvenstava. Svedoče o tome i Novakove, Miličine, Marinine i ostale fotografije oko Maljkovićevog stola. Zaslužio je da ga u Splitu zovu "šjor", da ga 2017. na Kongresu MOK prozovu sa "kouč"...

- Do ovog trenutka se za Pariz kvalifikovalo 49 sportista. Nadamo se ekspediciji od 80 ili 90 sportista, koji će sa ponosom predstavljati našu zemlju na Olimpijskim igrama - kaže Maljković, koji je već šest godina na čelu naše olimpijske porodice.

Za ovih šest i po godina je svašta doživeo, preživeo, čuo i video.

- Malo je jedan intervju za "Novosti" da nabrojim šta sam sve doživeo na čelu Olimpijskog komiteta Srbije. Drago mi je što sam 2017. jednoglasno izabran na ovo mesto. Zato što sam na Kongresu MOK, na predstavljanju novih predsednika, kada se ljudi prozivaju sa gospođa, gospođica ili gospodin, ja prozvan sa "kouč Maljković". Zato što sam na svakom mestu u inostranstvu bio dočekan i ispraćen sa posebnim uvažavanjem, a u Srbiji je taj stepen bio na najvišem nivou. Imam razne titule i sportska priznanja, nešto ne volim posebno ona društvena i imam ih ubedljivo najmanje, ali sam neobično srećan što sam počasni građanin Knjaževca ili nosilac počasne profesure na DIF.

Pričamo o uspesima srpskih sportista, o Srbiji, zemlji sporta. I pitamo se, da li jenjava taj trend.

- I dalje smo zemlja sporta i šampiona. Ja sam to jednom za sva vremena shvatio na večeri sa suprugom u Kortini. Sede za stolom do našeg neki mladi ljudi,na njima skupa odela, cipele, satovi. Ja kažem, advokati, sto odsto. Jedan od njih mi priđe, oslovi me sa "alenatore", kaže da su iz Bolonje i pozove svog kolegu i kaže mu da mi pokaže svoju tetovažu. Ovaj zavrne rukav košulje i na ruci ima istetoviran lik Saše Danilovića. Ja Sašu okrenem telefonom sa lica mesta, ispričam mu događaj. On nije verovao. Saša Đorđević takođe danas uživa ogroman ugled u Italiji. Ljudi možda ne znaju koliko je cenjen Goran Obradović, atletski stručnjak i trener Ivane Vulete.

Košarkaši Srbije su, posle Rija 2016. opet na Olimpijskim igrama. Iz Rija su doneli srebro.

- Imam precizan odgovor i razlog zašto je to tako. Prilično su na to uticali takozvani FIBA "prozori". Nadam se da će novi predsednik FIBA Evropa Horhe Garbahosa da uradi neke konkretne i dobre stvari po tom pitanju - tvrdi Maljković.

U priči o srpskom ili svetskom olimpizmu nemoguće je izbeći granicu između malih i velikih sportova. Sa znacima navoda, naravno. I o sportskoj infrastrukturi u Srbiji.

- Podržavam nameru države i predsednika Aleksandra Vučića da se ozbiljno pozabani ovom temom. Znate li da je bazen "11. april", na primer, otvoren pre 40 godina. U Budimpešti svaka mesna zajednica ima bazen. Godišnji budžet jednog veslačkog kluba u Segedinu je 20 miliona evra. Neke zemlje u našem najbližem okruženju imaju Olimpijsku lutriju.

Pričamo sa Maljkovićem i o fenomenu koji, pogotovo stranci, tiho i sa poštovanjem ističu: rezultati srpskih sportista pomešani su sa značajnim procentom urođenog inata.

- Znate šta: i pas i vuk su iz iste familije. Gazda hrani psa nekad i bolje nego sebe. Vuk tumara šumom i gorom sam, često gladan. Ali, ako se sretnu pas i vuk, skoro uvek pobeđuje vuk. Kod nas kad klinac igra košarkašku utakmicu i ima dva bacanja za pobedu i promaši ih, ne sme kući da ode od sramote. Hoću da kažem da je ovde kod nas sportista učen da krvari za rezultat i to se prenosi s generacije na generaciju. Milica Mandić je pred put na Igre u Tokio imala rupturu mišića zadnje lože od devet centimetara. Nismo verovali da će moći da hoda, a ona je u finalnoj borbi letela. Naš sportista igra i preko granice bola, a ako mora i protiv neke vrste nepravde, i onda zaista pričamo o inatu. Međutim, ako nisi fizički i mentalno spreman i ako nemaš talenat, nemaš čemu da se nadaš u sportu.

U pojedinim sportovima, pod zastavom Srbije se srcem i dušom bore i stranci.

- I neka! Pokazali su sportski i ljudski kvalitet. Meni i mojoj celoj familiji je Žak Širak dao državljanstvo i pasoše Francuske. Zato što sam bio stranac u toj zemlji i zato što su videli šta sam tamo uradio.

Šest meseci pred odlazak u Pariz valja nabaviti pare za taj put.

- Naći ćemo, ali ja sam za to da se za uspeh na Igrama nagrađuju čak i četvrtoplasirani igrači i treneri. Pogotovo treneri. Kad se košarkaška reprezentacija vratila sa zlatom sa Igara u Moskvi 1980, samo su igrači prepoznali šta je tamo uradio Ranko Žeravica. Napravili su mu pehar - seća se Maljković.

Ponos. To je reč i osećaj koji, očigledno, najviše ispunjava predsednika OKS.

- Osećam ogromno poštovanje naroda. Ponosan sam što nikada nisam bio član neke partije. Što moje ime nikada nije vezano za skandale. Imam dogovor sa ćerkom Marinom da jedno drugo ne hvalimo, ali sam ponosan što je moja ćerka našoj zemlji donela dva evropska zlata i jednu bronzu, kao i jednu olimpijsku bronzu. Što smo obnovili našu Olimpijsku kuću i što u njoj imam vrhunske saradnike - zaključuje ponosno Maljković.