ZLATO U PARIZU BI ZATVORILO KRUG: Maja Ognjenović, kapitenka odbojkašica Srbije, ističe da bi trijumf na OI bio ostvarenje snova
MAJA Ognjenović. Harizmatična, lucidna, odvažna, pobednica. Magična kreatorka igre je ugradila sebe u najveće uspehe naše ženske odbojkaške reprezentacije. Radovala se 2006. prvoj medalji posle 55 godina, bronzi na SP u Japanu, prvom zlatu 2011. na EP u Beogradu, srebru na Olimpijskim igrama 2016. u Riju, svetskom zlatu 2018. u Japanu. Sada kuje planove za svoje pete Igre 2024. u Parizu, željna da tačka na 20-godišnju reprezentativnu karijeru bude zlatna. Ta najsjajnija medalja nedostaje i njoj i ženskoj reprezentaciji.
- Kada smo se kvalifikovali na prve Igre 2008. u Pekingu bila sam, kao i sada, presrećna, ali nisam u tom trenutku sanjala da će mi se pružiti prilika da igram druge i treće, a kamoli pete Igre. Ne volim da pričam o sebi, ali malo je sportista koji mogu da se pohvale tom činjenicom, naročito kada je ekipni sport u pitanju. Imam utisak da sam privilegovana što ću igrati peti put na OI zaredom, sledećeg leta - priča za "Novosti" Maja Ognjenović.
Od kada je ženska selekcija 2006. izašla na trofejnu stazu, jedino joj nedostaje olimpijsko zlato.
- Samo bi to moju karijeru u potpunosti zaokružilo. Ali znate i sami koliko je nezahvalno praviti prognoze. I ja duboko verujem da smo zrele i spremne za takav rezultat, ali u sportu nema garancija. Svakako da bi zlatna medalja, ma koliko zvučala kao fraza, bila ostvarenje snova, stvarno o tome svi maštamo i za to živimo - podvlači Ognjenovićeva.
Maja je posle Rija 2016. najavila da će, možda, završiti karijeru, ali se, srećom, predomislila...
- Posle Rija sam napravila mini-prognozu i mini-najavu potencijalnog završetka karijere i to se stvarno ispostavilo kao moj pogrešan potez. Jer, ne može u životu ništa da se planira. I koliko god, sa ove tačke gledišta i distance, smatram da bi sledeće godine bio prelep način da se završi, ali sada ne znam šta će biti. Osećam se dobro, uživam, volim toliko odbojku da me sada hvata neka jeza kada pomislim na kraj. Prosto je neminovnost. Ne mogu da kažem, ne daj bože ako se to ne završi na način na koji priželjkujem i planiram, pogotovo na klupskom planu. Na reprezentativnom mislim da je nekako izvesno da će oproštaj biti posle Pariza. Ali, kažem, o tom-potom, videćemo - ističe Maja, koja je rođena 6. avgusta 1984.
Ideolog igre Srbije uvek je bila spremna na velike žrtve. Koliko puta je igrala povređena, bolesna...
- Idem do neke doze fanatizma i ne volim ni sa kim da se poredim, većina nas vrhunskih sportista ne poznaje granice, ide preko limita, i fizičkih i psihičkih. Znam koliko su moji porodica i prijatelji bili zabrinuti. Nema tu loše emocije, u smislu nemoj da igraš za reprezentaciju... Ono što sam preživela u polufinalu i finalu EP bilo je dosta izazovno, dosta opasno, možda i po moje zdravlje. Ali ja drugačije ne umem, vaspitavana sam sportski. Mnoge stvari idu iz kuće. Hvala roditeljima što su me tako vaspitali. Kada se sve završi dobro i kada rezultat dođe, onda se sve vrlo brzo zaboravi - kaže Maja.
Podseća Ognjenovićeva da su najbolji igrači preopterećeni, da nemaju odmora, jer posle klupske sledi i reprezentativna sezona...
- Surov je taj naš raspored. I taj broj utakmica nije mali, minimalan je broj slobodnih dana da se ekipa odmori, jer ide se iz jednog u drugo takmičenje. Igrači su potrošna roba, danas su to Maja, Tijana, Jovana, Mina, sutra će biti neko drugi. Osećam se kao da smo u nekoj mašini, nema nikakvog ljudskog momenta da se igrači zaštite, ispoštuju, da se pitaju da li je naporno, da li može da se izdrži - naglašava Maja.
Maji godine ne mogu ništa. I sama priznaje da to što je starija igra sve bolje. I ne planira da kaže igri zbogom.
- Imam svoj ritam poslednjih nekoliko godina. Primetila sam s godinama da mi telo sve više i više traži dodatne stvari za oporavak. Pribegavam masažama, idem kod kiropraktičara, u saunu, uz adekvatnu ishranu. Svima sam već dosadila, jer kad me vide, kažu "Ti su uvek na nekim režimima". Samo znam da mi je telo na tome jako zahvalno. Izražena je dosta i medicinska strana, mnogo vodim računa o tome - kaže Maja.
I ističe da njen režim ishrane nije isti kao kod Novaka Đokovića.
- Autofagija mi izuzetno prija, ne mogu da kažem da imam posebne benefite, ali post traje minimalno 16 sati, nekad zna da bude i duži. Osećam se dobro, a u zavisnosti koliko je post trajao, trudim se da imam izbalansiranu ishranu. Parametri koje non-stop radimo, kod mene su stabilni i ne može mnogo sportista da se pohvali da je godinama na vrhunskom nivou, zbog čega sam srećna - podvlači Maja.
Danilo me stvarno razume
MAJA je od 2016. u braku sa legendarnim vaterpolistom Danilom Ikodinovićem.
- Danilo je neko ko me stvarno razume. Imam utisak da niko bolje od njega ne razume stanja kroz koja prolazim u klubu ili reprezentaciji, tako da mi svesrdna podrška sa njegove strane mnogo znači. Toliko dobro se poznajemo i osećamo da nekad nije potrebno da razgovaramo, on već po izrazu lica prepoznaje kako se i šta osećam, tako da sam s te strane veoma zahvalna - ističe Maja.
Gvideti inspiracija
KAPITEN Srbije, lane, iz objektivnih razloga nije mogla da igra za Srbiju, tako da ove prvi put u reprezentaciji nije radila sa Zoranom Terzićem. Ali odlično poznaje i Đovanija Gvidetija.
- Bilo je neobično, zna se koliko je Terzić bio zaslužan za moju karijeru. Ne mogu da kažem ni da je sa Đovanijem novo, jer smo sarađivali u Vakifbanci. On je jedan od najboljih trenera na svetu, jedan je od malobrojnih koji nije sujetan, koji je otvoren, raspoložen za razgovor. Meni je Đovani velika inspiracija, živi za odbojku... Na neki način je oplemenio našu ekipu, možda igru ne toliko, jer imamo neki sistem i šablon po kom funkcionišemo. Ipak, zahtevao je da ubacimo neke inovacije, da se ubrza igra, imao je ideja. Mislim da smo se ove godine upoznavali i verujem da će sledeća biti bolja - ubeđena je Maja.
Zbogom u Italiji
POSLE nekoliko godina, Maja se vratila u Italiju, obukla je dres Skandićija.
- Radovala sam se odlasku u Italiju, jer sam priželjkivala da moj kraj karijere, ne konkrentno iduće godine, bude u Italiji. Skandići je pravi izbor, sarađujem sa trenerom koga izuzetno poštujem i cenim Masimom Barbolinijem. Uželela sam se Italije, jer je posebno iskustvo igrati na Apeninskom polustrvu, zato što oni obožavaju odbojku. Liga je sve bolja, izjednačena, dok u Turskoj, ma koliko sam volela Istanbul, živite za plej-of. Sezona je montona, a u Italiji je potpuno drugačija situacija - ističe Maja.
Uvek lepa saradnja sa "Novostima"
- ČESTITAM vam 70. rođendan, želim vam mnogo uspeha, a pozdravila bih i vaše verne čitaoce. Moram da istaknem da sam sa "Novostima" uvek imala lepu i profesionalnu saradnju - kaže Maja.