NEMA PREDAJE! Čitava prestonica se sakrila zbog nevremena, ali ne i ova devojka - ona je imala jako važan zadatak (VIDEO)

Trideset i drugi put su održane Igre jugoistočne Azije. Nama ovdašnjima one nisu nešto naročito bitne u životu, ali mogle bi da budu. Jedna devojka se za to potrudila.

Na pomenutim Igrama, čiji je domaćin bio Pnom Pen, u Kambodži, učestvovalo je čak 6.210 sportista, u 580 discipina, a ukupno 36 sportova.

Zemlje-učesnice su, pored domaćina, bile i Indonezija, Malezija, Filipini, Vijetnam, Tajland, Mijanmar, Istočni Timor, Singapur, Laos i Brunei, a Kambodža se nadala da bi u atletici mogla i do više od jedne atletske medalje, od 142 koliko je u "kraljici sportova" podeljeno.

Tu jednu je na 800 metara osvjio Čun Buntorn, i to zlatnu, ali junakinja ove priče trči duže distance.

I, iako je ostala bez odličja, trčala je za medalju. Zapravo, za večnost.

Kada je na red došla disciplina 5.000 metara, desilo se veliko nevreme. Pojačavalo se kako je trka odmicala i dok su one najbrže takmičarke, a u pitanju su bile dve Vijetnamke i jedna Indonežanka, za oko 17 minuta i koju sekundu pride od početka - uspele da prođu kroz cilj, oluja je postala najjača, a onda se "nebo sastavilo sa zemljom".

Provala oblaka kakvu ni Pnom Pen možda ne pamti, naterala je skoro čitavu populaciju prestonog grada Kambodže da potraži zaklon, ali ne i Bou Samnang.

Ona je trčala i dalje. 

Jedva je videla stazu pred sobom, ruka joj je služila kao brisač da slapove vode skida sa lica.

Ali je trčala, iako je vreme prolazilo i prolazilo otkako su Vijetnamke stigle do zlata i srebra, a Indonežanka do bronze.

Minut. Dva. Tri.

Pljusak je bio sve neverovatniji.

Četiri minuta kasnije, i dalje je trčala.

Pritisak joj je bio veoma, veoma nizak, utvrdili su potom lekari, ali - nije odustajala.

A onda, čitavih pet minuta i 54 sekunde posle vremena pobednice, Bou Samnang je prošla kroz cilj.

Uzela je zastavu Kambodže i - zaplakala.

Bila je poslednja, 11. Ali, postala je heroj nacije.

Kada joj je ukazana pomoć, a potom i snimak završnice njenog nastupa obišao planetu, što predlažemo i vama da pogledate...

... ovako je odgovorila na pitanje - zašto, prosto, nije digla ruke?

- Znala sam da gubim... Kiša je bila tako snažna. Imala sam pravo da napustim nadmetanje, ali nisam. Jednostavno, imala sam dužnost: ja predstavljam Kambodžu. Zbog moje nacije, nisam digla ruke - rekla je ona za AFP TV.

Uzdahnula je Bou Samnang, pa dodala i sledeće:

- Htela sam da pokažem ljudima da u životu, iako nekada idemo sporije ili brže, stići ćemo tamo gde smo pošli. Ne treba odustajati. Treba uvek dati sve od sebe.

I, to, da nema predaje, a naročito kada je zajednička stvar u pitanju, možda je i najlepša pouka za ovaj dan. 

Bilo u njemu kiše ili ne.

--- 

Ostanite uz sportske stranice portala "Novosti". Na sasvim ste dobrom mestu.