OPROŠTAJNA TRKA NAJLEPŠA U ŽIVOTU: Legendarni plivač Čaba Silađi stavio tačku na dugu i bogatu karijeru i ne skriva emocije

- Bilo je vrlo emotivno. Organizatori su stvarno doprineli da događaj ostavi pravi utisak ne samo na mene, nego na sve koji su bili na bazenu. Bili su moji majka, otac, supruga, kolege iz reprezentacije, drugi plivači, njihovi roditelji. Svi su doprineli da to bude lepo za gledanje i veoma emotivno. Svima se zahvaljujem što su došli, organizatorima što su mi priredili dan za pamćenje. Kada su me pozvali, rekli su mi da će to biti revijalna trka, mislio sam da će biti bez dodatnih efekata, bombastičnih najava i obraćanja. Zato je sve bilo veoma upečatljivo - priča za "Novosti" Silađi.

Čaba priznaje da se, i pored euforije koju je doživeo na oproštaju, uz pomoć voditelja podsetio na svoje početke...

- Naravno je da su sećanja navirala, da sam se setio samog početka, pa sam se obratio ne samo mojim roditeljima, jer smatram da su oni možda najbitniji faktor kod mladih plivača. Zato što bez njihove podrške ni ja nisam mogao da postanem ovo što jesam, niti će buduće generacije to uspeti. Prisećao sam se svojih prvih takmičenja, svih nekih muka, što mojih ličnih, što naših porodičnih kroz koje smo prolazili. Ta sećanja bude najdublje emocije koje se mešaju sa tim osećajem sreće, radosti, koje sam doživeo na bazenu.

Silađiju je u ovom trenutku bilo teško da se opredeli za trku koja mu je donela najviše radosti.

- Ne postoji takva trka. Pošto je sada sve sveže, oproštajna trka je najlepša koju sam otplivao. U suštini, trka nije samo od starta do ulaska u cilj, već nju čine i okolnosti pod kojima se pliva. Ono što prethodi trci je od nekoliko minuta do nekoliko godina, ako pričamo o olimpijskom ciklusu. Trka nije samo nekoliko sekundi, nego težina jedne trke mnogo zavisi od toga na kom se takmičenju održava - objašnjava Silađi.

Čaba naglašava da se nije posebno spremao za oproštajnu trku.

- Imao sam pauzu od tri meseca, nisam odlazio na bazen, što zbog boravka u inostranstvu, što zbog mog posla. Kada su me iz Saveza pozvali otišao sam nedelju dana pre trke na bazen kako bih proverio svoje fizičko stanje da se ne bih povredio. Iako sam aktivan van bazena, trenutno me voda ne privlači. Verovatno će preko leta to da se promeni, jer mi prija ambijent otvorenog bazena. A sada, zimi, plivanje pod balonom je nešto što me ne privlači. Samo ovaj post neće trajati još dugo - ističe Silađi.

U revijalnoj trci na 50 m nisu bili prsaši, već kolege iz reprezentacije, Andrej Barna, Velimir Stjepanović, Uroš Nikolić, naslednik Uroš Živanović, Kristijan Lakatoš, Anja Crevar. Svi su plivali svoje stilove.

- Bilo je dosta simbolike. Posle starta svi su se prestorjavali u staze bliže meni, tako da samo na kraju svi bili u jednoj stazi u koloni. Tome se nisam nadao, jer je dogovor bio da lagano preplivamo 50 metara. A prirodno je da Barna i Nikolić ne plivaju prsno, jer bi to bilo rizično za njih - priča Silađi.

Legendarni plivač ističe da uvek želi da pomogne, ali i da ne zna da li će na drugi način ostati u plivanju.

- Trenutno su to teme o kojima je nezahvalno govoriti. Imam želju da pomognem, ali ne mislim na bilo kakvu funkciju u mom sportu. Kome god bude potreban bilo kakav savet, moje mišljenje, mogu da me pozovu i pitaju. Jer, moj broj telefona je svima dostupan. Za više nemam vremena, jer sam angožovan u svojoj struci. O trenerskom poslu nikad nisam razmišljao, ali život je toliko nepredvidiv da može da se desi da za godinu dana postanem trener, da imam svoju školu plivanja, da budem nešto u Savezu. To su stvari na koje ne mogu da utičem, niti želim, ali želja da pomognem postoji - priča Silađi.

Podseća Čaba da Savez ne mora da prati kako se radi u svetu, već može da se ugleda i na druge sportske organizacije u Srbije, koji čuvaju svoje bivše sportiste i daju im određene funkcije.

- To čini i Plivački savez. Međutim, nemaju mnogo izbora, jer su dozvolili da odu svi naši plivači, od Lenđera, Siljevskog, Šoraka, koji je otišao pre mesec dana. O iskusnijim trenerima neću da govorim, oni su godinama u inostranstvu. Ja jesam ostao ovde, možda sam dostupniji. Ali, imam krug ljudi s kojima bih sarađivao, koji nažalost nisu ovde - kaže Silađi.

Silađi je trenutno na drugoj godini doktorskih studija na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu.

- Nauka je sada primarni cilj, sticanje iskustva u struci, pisanje naučnih radova, rad na svom doktoratu i učenje na poslu. To je sada najvažnije - završava Silađi. 

STOTINKE DO MEDALjA

NAŠ rekorder na 50, 100 i 200 m prsno osvajao je brojne medalje na juniorskim EP i SP, Mediteranskim igrama, univerzijadama. Ima seniorsku bronzu na EP 2009. u malim bazenima. Ali, ne i u olimpijskom. A osim na EP i SP bio je i na četiri OI.

- Dve, tri stotinke delile su me od medalja na 50 m prsno na evropskim prvenstvima 2014. i 2018. godine.

ŽIVANOVIĆ PRAVI NASLEDNIK

UROŠ Živanović je pravi naslednik Čabe Silađi. To je dokazao prošle godine kada je postao i svetski prvak.

- To je naša nova nada. Zato sam hteo da pliva u mojoj oproštajnoj trci, da mu to bude samo jedan podstrek više. On me po konstituciji najviše podseća na Lenđera, jer je izuzetno snažan, dominantan u svim uzrastu. Želim mu da bude uspešniji od mene i Lenđera - kaže Silađi.

DA OVO POSTANE TRADICIJA

LEGENDARNI plivač želi da oproštajne trke postanu tradicije. Seća se da su pre njega isto doživeli Mina Najdanovski i Vlada Marković.

- Nadam se da će to postati tradicija. Pre svega Lenđer je zaslužio, baš kao i ja. Ali, njegov odlazak u Dubai je to malo poremetio. Ovo je i apel da ovakve trke postanu tradicionalne. Velimir Stjepanović će biti sledeći koji će da ode u penziju. I nadam se da će da bude još lepše, sada je postavljena fina lestvica. Nadam se i da ću ja da učestvujem u tim trkama - priča uz osmeh Silađi.