TURSKA IM SE KLANJA: Devojčica je izgubila celu porodicu u zemljotresu, spasioci su morali da joj odseku ruku da bi je izvukli, a onda...

Prvi razoran zemljotres u Turskoj koji se dogodio 6. februara 2023, bio je snage 7,7 stepeni, ali posle tih strašnih momenata, koji su počeli u 04.17 ujutru, desio se još jedan izuzetno snažan zemljotres, od 7,5 stepeni, i to u 13.24. 

Do ovog trenutka, turske i sirijske vlasti su pronašle više od 45.000 tela poginulih osoba, ali pronađeni su i brojni preživeli.

Jedna od njih je i 10-godišnja devojčica Hilal. Kako javlja turski portal "Fanatik", nju su iz ruševina u razorenom Hataju (gde se i danas desio novi zemljotres) spasioci izvukli 90 sati posle rušenja zgrade, i to tako što su morali da joj odseku ruku, koja je bila ispod jednog betonskog bloka.

U toj tragediji, Hilal je izgubila majku, oca i još tri člana najuže porodice, a ukupno 70 članova familije.

Ono što se ovih dana dešava sa devojčicom, ganulo je Tursku, a "Novosti" vam prenose najemotivnije detalje iz lokalne štampe.

Najpre onaj osnovni: o maloj Hilal počeli su da vode računa bivši turski fudbalski reprezentativac, nekadašnji igrač Galatasaraja, 39-godišnji Hakan Balta i njegova supruga Derja, koji su praktično, ali ne i formalno, usvojili devojčicu.

Njih dvoje su javno saopštili da će "do kraja života materijalno i na druge načine podržavati Hilal", od koje se fudbalerova žena više i ne odvaja u bolnici.

Isprva, devojčica nije govorila. Posle onoga što je preživela, to i ne čudi. Ipak, brzo se vezala za Derju, a onda i priznala da će "izdržati, jer je jaka".

Tih dana, početkom prošle nedelje, Derja Balta je ovako pisala o maloj Hilal (čije ime u prevodu znači "Polumesec").

- Polumeseče, ti si nam svetlost u ovoj tami. Neka te Bog zaštiti svim svojim čudesima i učini te zdravom. Tako mi je drago što si me prihvatila za stariju sestru, što si me zavolela. Dokle god sam živa, čekaću na tvoje reči koje će mi biti smernica. Hajde, Polumeseče, rekla si mi "Ja sam jaka!", pokaži nam to svima još jednom.

Žena nekadašnjeg levog beka Galatasaraja je potom na društvenim mrežama objavila da druženje sa Hilal napreduje, ali da ima i vrlo potresnih scena.

- Pitala sam je šta bi volela da joj donesem, a ona je rekla supu i sutlijaš. Kada sam pitala kakav sutlijaš najviše voli, Hilal mi je rekla "Moja mama ume da ga napravi ukusnog i bez cimeta!" i onda se rasplakala... Ja sam joj napravila i, iako sigurno to ne umem kao njena majka, dala sam zaista sve od sebe - otkrila je Derja Balta.

U nastavku, na ovoj stranici portala "Novosti" možete videti i spisak najjačih zemljotresa u istoriji, i onih najsmrtonosnijih, ali pre toga - zašto su se ovako razorni potresi desili u Turskoj.

Tektonske ploče - Turska

Turska je seizmički aktivna oblast unutar kompleksne zone sudara između Evroazijske tektonske ploče i Afričke i Arapske ploče. Veći deo turske teritorije leži na Anadolskoj ploči, manjoj po veličini, a omeđenoj dvema velikim zonama raseda, Severnoanadolskim rasedom i Istočnoanadolskim rasedom, na kome se i desila pomenuta seizmička aktivnost koja je dovela do ovih katastrofalnih posledica (epicentar je bio najbliže gradu Kahramanmaraš).

Zapadni deo zemlje takođe je zahvaćen zonom veće tektonske aktivnosti u Egejskom moru izazvanom pomeranjem tzv. Helenskog luka ka jugu. 

Najistočniji deo Turske leži na zapadnom kraju "Zagrosovog nabora" i potisnog pojasa, kojim dominira tektonski potisak, što takođe može da izazove zemljotrese ozbiljnije jačine.

Najjači zemljotres

U Srbiji mnogi u svežem sećanju imaju zemljotres u Kraljevu 2010, ali strašan je bio i onaj u Skoplju 1963, i u Banjaluci, i mnogi drugi...

Najjači zvanično izmereni zemljotres na svetu desio se 22. maja 1960. u Čileu i bio je jak od 9,4 do 9,6 stepeni. Trajao je deset minuta, izazvao cunamije koji su pogodili južni Čile, Havaje, Japan, Filipine, Novi Zelenad, Australiju. Procene su da je zemljotres, koji se desio oko 570 kilometara od Santijago de Čilea, pokraj grada Valdivija, doveo do oko 6.000 poginulih.

Od 1501. godine do sada, zabeleženo je 46 potresa koji su bili snage od 8,5 stepeni ili jači od toga. Na drugoj poziciji po snazi je zemljotres u Aljasci, 1585, za koji se veruje da je dostigao 9,25 na skali, a na trećoj poziciji još jedan čileanski potres, od oko 9,1, i to 1730. godine. Sledeća dva desila su se u mnogo bližoj prošlosti. Godine 1964. u Aljasci se dogodio zemljotres magnitude 9,2 stepeni, a 2004. u Sumatri, u Indijskom okeanu, zemljotres jačine 9,1 do 9,3 stepena. Taj je ostao upamćen po mnogim žrtvama...

Najviše poginulih ljudi u zemljotresu

Iako je u pomenutoj tragediji u Sumatri, petoj na listi najjačih zemljotresa u istoriji, ne samo od potresa i rušenja zgrada, već i od cunamija koji je pogodio 14 država, došlo do čak 227.898 pogibija tog 26. decembra 2004. godine, to je tek šesti najsmrtonosniji zemljotres u istoriji ljudskog roda.

Na petom mestu je oko 230.000 poginulih 1139. godine u Azerbejdžanu (procena je da zemljotres tada bio jak 7 stepeni), na četvrtom mestu, takođe usled potresa od 7 stepeni, je 250.000 poginulih u Antiohu, tada Istočnom rimskom carstvu, sada Turskoj, 526. godine, a na trećem mestu sa 273.400 žrtava je prvi od tri kineska razorna zemljotresa na ovoj listi.

Ovaj, trećeplasirani, desio se 1920. u Ningša-Gansuu.

Drugoplasirani na ovoj crnoj listi najvećih tragedije od prirodnih katastrofa izazvanih potresima tla je zemljotres u kineskom Hebeiju 28. jula 1976. godine, kada je stradalo najmanje 242.769 ljudi, ali su procene išle dotle da je i do 700.000 bilo mrtvih, dok se na čak 820 do 830 hiljada žrtava procenjuje epilog najsmrtonosnijeg zemljotresa, koji je kineski Šanksi pogodio 23. januara 1556. godine. Za njega se smatra da je od samog pomeranja tla poginulo odmah više od 100.000 ljudi, a preko 700.000 potom umrlo od gladi i bolesti.

Bonus video: MALI SUPERMEN - sirijski dečak rođen u ruševinama posle zemljotresa dobro napreduje u bolnici