SELEKTOR ODBOJKAŠICA ĐOVANI GVIDETI ZA "NOVOSTI": Konačno igram za Srbiju, a ne protiv nje!

- Prva stvar koju želim da istaknem je to da kao trener tražim dve osnovne osbine kod igračica, a to su želja za napredovanjem i posvećenost na treningu. Sve devojke sa kojima sam sarađivao imale su ove dve karakteristike. Od Maje, Jelene, do Milene, Jovane... sve su bile veoma posvećene radu - naglašava Gvideti, za "Novosti", šta mu se najviše dopada kod naših odbojkašica. 

O svakoj ima samo reči hvale, a vežu ga izuzetno lepe uspomene, jer su na terenu doprinosile velikim uspesima kluba koji je trenirao. 

- Jedna od mojih najlošijih karakteristika je memorija, retko se sećam šta sam juče jeo - priča kroz osmeh Italijan. - Sa Jelenom Nikolić sećam se samo lepih stvari. Bila je deo tima koji je došao do prve titule Vakifbanke u Ligi šampiona. Nismo bili favoriti, a postali smo prva turska ekipa kojoj je to pošlo za rukom. Maja je neverovatan radnik. Dok smo sarađivali, stalno sam joj govorio "Nemoj da dolaziš na jutarnje trenige nemaš više 20 godina, nisi tako mlada. Uradi samo fintes i igraj mečeve." Ona je, uprkos tome, zadržala tu rutinu jutarnjih treninga jer je vredna. Jovana je bila fenomen, fantastična igračica. U toj sezoni smo osvojili sve što se moglo osvojiti, čak smo postavili i Ginisov rekord sa najviše pobeda. Neverovatno je da je te godine dugo igrala sa povredom prsta, što pokazuje kakav je borac. Sa Milenom imam sjajan odnos, za mene je ona najbolji srednji bloker na svetu, godinama unazad. Poseduje neverovatnu disciplinu. Osim toga, sećam se baš dobrih proslava pehara sa njom van terena - otkriva Đovani ko je bio zadužen za žurke posle osvajanja titula. 

Sada, osim jedne ili dve devojke koje je imao u svom timu, dobio je 50-godišnji strateg iz Modene šansu da predvodi čitav tim naših igračica. 

- Sjajno je naći se konačno na klupi i na strani Srbije, a ne igrati protiv ne. Nisam ja jedini trener koji je gubio mečeve od vaše zemlje, zato što je ženska odbojkaška selekcija u poslednjih 15 godina među najboljima na svetu. Dugo sam u odbojkaškom svetu, tako da sam samo za jednu ili dve sezone mogao da kažem da je Srbija imala lošu godinu, uglavnom je veoma uspešna. Zato mi je velika čast i privilegija, uzbuđen sam zbog prilike da vodim ove devojke - ne krije Gvideti koliko mu znači poziv OSS. 

Koliko može da bude užarena atmosfera u našim dvoranama, imao je prilike da se uveri kada je sa selekcijom Nemačke igrao finale EP 2011. u "Pioniru". 

- Turnir je bio neverovatan, jer je bio ogroman uspeh za Nemačku da igra finale i to je bilo više od sna, jer Nemice tada po kvalitetu nisu bile druga najbolja selekcija u Evropi. Meč je bio neizvesan, ali jedna izmena Terzića i poen, podigli su celu halu na noge. Atmosfera je bila sjajna, a Srbija je poznata kao sportska zemlja. 

Zato je i svestan koliko se cene uspesi u našoj državi. 

- Nisam veliki ljubitelj televizije, ne gledam često sport preko TV, ali ako kažem da je Novak Đoković najbolji teniser, to znaju svi. Ipak, mogu da kažem da sam imao prilike da vidim kolika je njegova ljudska veličina, jer su ga tokom OI u Tokiju saletali bukvalno sa svih strana, da popričaju, da se fotografišu i nikoga nije odbio. Zaista sam bio impresioniran njegovom ljubaznošću, otvorenošću prema svima. To je ono što velikog šampiona čini velikim ne samo na terenu već i van njega. U Srbiji postoji neverovatan dar za sve sportove, prema košarci, vaterpolu, rukometu, fudbalu, skoro svi timovi su fenomenalni. Želim da proniknem u to, da vidim u čemu je tajna, da li je to u hrani, atmosferi, jer su ljudi talentovani. Takođe, deo mog posla je da treniram i učim. Mislim da ću u vremenu provedenom na klupi Srbije dosta toga moći da naučim, kako od samih igračica, tako i od samog mentaliteta ljudi. Želim da postanem još bolji trener, mislim da sam na pravom mestu za tako nešto - zaključuje Gvideti.