TIM BEZ LIDERA, IGRA BEZ ŽARA: Vaterpolisti ispadanjem u osmini finala EP u Splitu doživeli bolnu realnost

SPLIT

Od specijalnog izveštača "Novosti"

"Delfini" su ovogodišnju kontinentalnu smotru prvi put u istoriji završili pre četvrtfinala, pošto im je selekcija Francuske potpisala otpusnu listu (10:9). Izabranici Dejana Savića se danas (11.30) sastaju sa Holandijom, a onda i poraženim ili pobednikom meča između Rumunije i Izraela, u borbi za plasman od 9. do 12. mesta.

To prosto zvuči nezamislivo, košmarno i po svim parametrima neprihvatljivo za naš najtrofejniji ekipni sport. Međutim, i realno. Gorko će verovatno mnogi sažvakati činjenicu, ali i saznanje da je smenom generacije i povlačenjem šestorice "veličanstvenih" (Filipović, Prlainović, Aleksić, Duško Pijetlović, Gojko Pijetlović, Mitrović) srpski tim prvi put u svom postojanju pao u drugi ešalon svetskog vaterpola i obrisao prefiks sila ispred svog imena. Više ne predstavljamo ozbiljnog sagovornika u razgovorima oko medalja.

Dokaz toj tvrdnji ne ogleda se samo u nastupu na jugu Hrvatske, već i svim ovoletošnjim akcijama. Sve je počelo na SP u Budimpešti krajem juna, gde su "delfini" takmičenje završili u četvrtfinalu porazom od Hrvatske (14:12), kasnije osvojivši peto mesto, da bi identičnu poziciju zauzeli i na završnom turniru Svetske lige u Strazburu.

Konačan crno-beli film sada je samo dobio neslavan završetak, kojeg smo se svi pribojavali. Alibi priče oko izostanka nekoliko standardnih igrača, umoru ili nečem trećem ne piju vodu. Jer, kako nama tako i svima. Jednostavno, nismo bili dovoljno dobri.

Ali, ono što mnogo više boli od te same činjenice jeste da ni u jednom trenutku za vreme turnira nismo pokazali želju da pokušamo biti bolji. I tu teret krivice ide i na račun selektora Savića, koji je ceo šampionat, još od grupne faze protiv Mađara, pa čak i Slovenaca, govorio da motivacija nije na zadovoljavajućem nivou, ali nije uspeo ništa da promeni.

Izvesno je da tim Srbije, čije je zvanično osiguranje "Unika", u četvrtfinalu protiv Italijana ne bi imao šta da traži i da bi put za nas tu bio završen da smo prošli, nekako, Francuze. Ali, ono što mnogo više boli od same "strele" Marzukija, kojom nam je potpisao kapitulaciju 20 sekundi pre kraja, jeste potpuno odsustvo srčanosti koja je svih onih zlatnih godina bila naš zaštitni znak.

Lidera u bazenu nije bilo, ta uloga odlaskom trofejne generacije ostaje da se razreši. Dušan Mandić, kome se unapred davao taj epitet, ni po čemu to nije pokazao, dok su drugi mlađi momci (deset debitanata) još "zeleni" za takvu odgovornost.

Kada se uspostavi hijerarhija po tom pitanju, i neke druge stvari će biti jasnije.

Na sve to, mnogima je ovo bio odličan poziv da ponovo istaknu urušavanje Partizanove omladinske škole kao neiscrpnog izvora talenata i trofejnih reprezentativaca u prošlosti, za glavni razlog svega što se trenutno dešava. Nije to daleko od istine kada se zna da su sva šestorica "veličanstvenih" prošla kroz nju, međutim, samo nekoliko meseci ranije smo se dičili kako imamo najkvalitetniju ligu u Evropi sa jakim Novim Beogradom, kragujevačkim Radničkim, Partizanom i Crvenom zvezdom i time što su većina reprezentativaca, bivših i sadašnjih, odlučili da se vrate u domovinu. Sve sa idejom da će mladi igrači imati priliku da napreduju u megdanima sa najboljim svetskim asovima. Kako smo brzo sa "najbolja liga u Evropi" prešli na "najgora reprezentacija u istoriji". Tu se mnogo može reći i o našem "ingenioznom" mentalitetu.

Trancizioni period u kojem se sada nalazi reprezentativni vaterpolo je očekivano izazovan, osetljiv, mukotrpan i dugačak (kroz njega su prolazili i fudbaleri, košarkaši, rukometaši, uskoro će i odbojkaši). Za nas nažalost možda nešto mukotrpniji nego za ostale (očigledno zato što nije urađen kako treba). Ko god je mislio da će iste sekunde biti nastavljena žetva medalja, grdno se prevario ili nije želeo da vidi dalje od nosa. Povlačenjem velike šestorke ostavljena je velika rupa koju treba popuniti. Za ove mlade momke takav zadatak stoji kao test karaktera i zrelosti u narednom periodu. Na prvom ispitu su očigledno pali.

- Možda je ovo trenutno realnost, nadam se da nije. To neću da prihvatim. Ovo leto je definitivno završeno neuspehom. Pred nama je budućnost koju možemo da učinimo svetlom, a može da bude kao i sada. Od nas zavisi. Moramo da nastavimo dalje - izrekao je suštinu u samo nekoliko rečenica Radomir Drašović.

Više nismo u vrhu, ali to ne znači da do njega ne možemo opet doći uz pošten, pravilan i naporan rad. Prihvatanje istine je prvi korak ka povratku na isti.

DAME DEVETE NA KRAJU

ŽENSKA vaterpolo reprezentacija Srbije trijumfalno je završila nastup na EP pobedom u meču za 9. mesto selekciju Nemačke sa 12:9 (3:1, 4:2, 1:1, 4:5). Izabranice Dragane Ivković su u Spitu zabeležile dve pobede i četiri poraza čime je ostvaren bolji rezultat u odnosu na prošlu kontinentalnu smotru od pre dve godine kada su takmičenje okončale kao poslednje, 12.

JUNIORI DRUGI, KADETI TREĆI NA SVETU

DA nije sve tako crno pokazuju letošnji rezultati mlađih kategorija. Juniorska reprezentacija je na SP održanom u Beogradu osvojila srebrno odličje porazom u finalu od Mađara posle peteraca, dok su kadeti svoju planetarnu smotru u grčkom Volosu završili kao trećeplasirani. Na sve to i omladinska selekcija se pozlatila u alžirskom Oranu na Mediteranskim igrama što pokazuje da se u tom uzrastu i dalje radi dobro. E sad, hoće li oni izrasti u kvalitetne seniore, ostaje da vreme pokaže.