"ZLATNA STAZA" NA ZLATIBORU Pista bi odgovarala najvećim standardima FIA, poput onih u kalendaru Moto GP prvenstva

Tokom istorije ovih sportova kod nas, trke su vožne na raznim improvizovanim stazama, a to se nije promenilo do danas. Uz mnogo problema oko bezbednosti i brojne nesreće čak i sa smrtnim ishodima, auto-moto discipline na kružnim stazama nekako opstaju, čekajući bolje dane. A to, u prenesenom značenju znači - stazu izgrađenu po svim standardima!

To je sada na dobrom putu da se promeni, zahvaljujući pre svega legendarnom motociklisti Dragoslavu Kuletu Perišiću (58), koji je ujedno i kordinator za izgradnju buduće piste, čija lokacija će biti u opštini Čajetina, samo tri kilometara daleko od urbanog centra Zlatibora. Radna verzija projekta nosi naziv “Zlatna staza”.

- Kada bih mi dali izbor između kuće na Dedinju i gomile para i motodroma u Srbiji, staza bi bila izbor. Moj stil života je specifičan i motori su neizostavni deo njega - ističe Kule za Sportski dodatak “Novosti”.

Mnogobrojni pokušaji da se u Srbiji napravi pista po najvećim stadardima Svetske motociklističke federacije (FIM), uglavnom su propadali kao kule od karata. Postojali su planovi, ali san nikada nije postao java. Zato, posredstvom Perišića, koji je verovatno najstariji aktivni motociklista na svetu s obzirom na to da je i dalje aktivan kao takmičar, prave se krupni koraci ka realizaciji konačnog cilja. Iako ulazi u šestu deceniju života strast za motociklima ga ne napušta. Popularni Kule, sa ogromnom strašću i dalje “jaše” dvotočkaše i deli “packe” i lekcije na stazi čak i mnogo mlađim momcima od sebe.

Tokom karijere, koja traje bezmalo četiri i po decenije, ostvario je rezultate koji su za divljenje, a od kad je kročio na pistu još davne 1976. godine zna samo za uspehe. Čak sedam puta bio je šampion Srbije i Jugoslavije, uz to ima i četiri titule prvaka Balkana. Ponosni je nosilac “Zlatne kacige” za tri uzastopno osvojena pehara prvenstva Jugoslavije u periodu od 1999. do 2001. godine. U trofejnoj vitrini, odnosno na šampionski zid, gotovo da nema gde igla da padne, jer u kolekciji poseduje blizu 200 pehara.

Ipak, u moto-sportu postoji i druga strana medalje. Kako motociklizam spada u veoma opasne sportove u kojem su vozačima svakog puta kada sednu na mašinu glave u torbi, zbog toga su povrede dosta česte. Perišić je kroz čitavu karijeru, jureći za svojim i limitima mašine, imao monogo padova koji su doveli do više od 80 preloma, ali nikada nije pomišljao da bi zbog nekih od njih mogao da odustane od trkanja.

- Nikada nisam zamišljao sebe na motoru u poznim godinama, samog sebe sam iznenadio. Iako se konstantno borim sa mlađima, svestan sam da ne mogu da budem kao nekada, nisam toliko spreman. Kada odvezem mnogo krugova to ostavlja trag na meni i mom telu, koje je posle toliko povreda i lomova mnogo izmučeno, istrošeno i to je moj najveći hendikep - kaže Perišić.

Poštovanje i ugled koje je zaradio u svetu koristi na pravi način. Krajem aprila, u Ženevi na zvaničnom sastanku u prostorijama Međunarodne motociklističke federacije (FIM), delegacija predvođena Kuletom, kao i predstavnicima Opštine Čajetina koji su investitori čitavog projekta motodroma, na čelu sa predsednikom Opštine Milanom Stamatovićem i zamenikom Arsenom Đurićem, kao i Dobrivojem Marinskim i Draganom Kotarcem, pažljivo su saslušali dragocene savete koje su dobili od stručnjaka iz FIM.

U sklopu realizacije projekta već su uspostavljeni kontakti sa tri projektantske kuće iz Francuske, Italije i Nemačke koje bi uskoro trebalo da izađu sa svojim rešenjima.

- Do sada u planu regulacije oblasti u Čajetini nismo imali ucrtanu stazu, iako postoji uređen prostorni plan opštine. Angažovali smo projektantsku kuću, geometri će izaći na teren kako bismo im dali parametre da u skladu sa pravilnicima koje smo dobili u Ženevi započnemo da projektujemo stazu. Ukoliko sve prođe u najboljem redu u čitav proces izgradnje mogli bismo da uđemo do kraja godine. Opština ima svu potrebnu mehanizaciju za pripremu samog terena, dok bi kasnije angažovali firme kako bi sagradili i neophodne prateće objekte u sklopu staze - istakao je Stamatović.

Prema kategorizaciji Svetske automobilske federacije (FIA), koja staze vrednuje od jedan do šest, pista nadomak Zlatibora bi trebalo da bude kategorije broj dva, što odgovara najvećim svetskim standardima. U regionu bi bili bez premca, jer se pista “Grobnik” u Hrvatskoj nalazi tek u četvrtoj grupi, dok bi motodrom u Srbiji stao rame uz rame sa nekim od klutnih staza koje se nalaze u karavanu Moto GP šampionata poput “Saksenringa” u Nemačkoj, “Tvin ring Montegija” u Japanu ili čuvene “katedrale motociklizma” u holandskom Asenu. 

Zlatibor - Turistički centar

POTENCIJALI Zlatibora su ogromni, a prema rečima predsednika Opštine Čajetina Milana Stamatovića budući projekti ucrtaće jednu od najpopularnijih planina u našoj zemlji i na svetsku mapu što se sportskih sadržaja tiče.
- Cilj je da postanemo svetski turistički centar, naša želja je da imamo više od milion posetilaca na godišnjem nivou, što bi značilo oko deset miliona noćenja, a to bi bilo u rangu Beograda. Zlatibor ima dovoljno prostora za mnogobrojne projekte. Mi nismo u mogućnosti da se samo 100 dana bavimo turizmom, a da ostalih devet meseci čekamo ponovo taj period i zato želimo da budemo konkurentni u sadržaju koji možemo da ponudimo, a to se odnosi pre svega na sportsko-rekreativni turizam. Shvatili smo da Zlatibor ima potencijala u razvijanju sportske infrastrukture. Radna vezija projekta na kojem radimo od hotela Tornik do Ribničkog jezera na trasi gondole nosi naziv “Zlatni grad”. U pitanju je kompleks sa terenima za golf na otvorenom i zatvorenom, time bi sigurno ušli na svetsku mapu u tom sportu, pa čak bi bili kandidati za održavanje Svetskog kupa. U okviru čitavog dela u planu je izgradnja zatvorenog stadiona kapaciteta 8.500 mesta, što bi bila kruna sportskog sadržaja, a mogla bi da posluži i za priremu vrhunskih sportista. Takođe, auto-motodrom bi mogao da bude multifunkcionalan tokom svih 365 dana, jer bi se u zimskoj sezoni koristio za sportove na snegu, pre svega nordijske discipline - istakao je Stamatović.