ČABA SILAĐI: Sad je nauka moja strast

Prošle godine, po završetku Olimpijskih igara u Tokiju, nije rekao samo "da" svojoj izabranici Andrei, već je upisao i doktorske studije na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu.

- Još nisam završio karijeru. Mislim da bi svaki sportista trebalo dobro da razmisli kada će to da izgovori. U mom okruženju je bilo mnogo kolega, baš u plivanju, a i sećam se i nekih srpskih sportista koji su rekli kraj, pa su se vraćali. Tako da ja želim da kraj bude zaista kraj. Možda se sada postepeno udaljavam iz profesionalnog sporta i usmeravam svoj život i ambicije u naučne vode - priča za "Sportski dodatak Novosti" Silađi.

Čaba se ovih dana priprema za državno prvenstvo, ali priznaje da nema ambiciju da ide na velika takmičenja...

- Posle OI u Tokiju imao sam jednu dužu pasivnu pauzu i za to vreme sam se bavio stvarima s kojima nisam mogao da se susrećem u toku profesionalne karijere. I sve to je rezultiralo da dublje uđem u svet nauke, da upišem doktorske studije na smeru prehrambene tehnologija. Osećam veliku strast, uživam dok učim. I polako stičem iskustvo u mojoj struci - ističe Silađi.

Čaba podseća da se u avgustu prošle godine oženio Andreom, da su planirali da posao pronađe u Mađarskoj, da je postojala mogućnost da to i ostvari, ali su mu pomalo neočekivano otvorila vrata u Beogradu.

- Već sam na drugom semestru doktorskih studija. Sve to iziskuje dosta vremena i energije, tako da mogu reći da je sport malo u pozadini, ali nije eliminisan - kaže srpski rekorder na 50 i 100 m prsno.

Silađi priznaje da sada više obraća pažnju na ishranu nego pre:

- Nikako ne smem naglo da prestanem da se bavim sportom, a trudim se i da se umereno hranim. Za razliku od prethodnog perioda kada sam uvek bio u kalorijskom deficitu, jer sam se trošio, sada zaista pazim i ljudi koji me viđaju na bazenu, kažu da se ništa nisam promenio - primećuje Silađi.

Čaba je uvek više podsećao na manekena, nije bio nabildovan kao, na primer, svetski rekorder Britanac Piti.

- Uvek sam ima problem sa mišićnom masom. Takva mi je genetika, tako mi je i otac građen, koji je u svojim šezdesetim godinama "suv" kao grana. Vrlo retko sam prebacivao 80 kilograma, sada imam 79, 80 kg. E, to kako je Piti građen je druga priča. Mada smo mi plivači u Srbiji prepušteni sami sebi, nemamo tim ljudi koji bi se bavili tim stvarima, tako da možemo samo da se molimo da nam dođe plivač koji će biti takve građe da mu neće trebati puno pomoći - ističe Silađi.

Čaba je zajedno sa Ivanom Lenđerom bio jedan od najboljih svetskih plivača u juniorskoj konkurenciji. Osvajali su evropska, svetska zlata, srebra. Ali nisu bili trofejni u seniorskoj konkurenciji.

- Ukidanje onih superkostima uticalo je na naš razvoj, počeli smo da zaostajemo, jer je od tada plivač morao mnogo više da obraća pažnju na tehničke detalje. Ne mogu da krivim bilo kog trenera, ali činjenica je da smo zbog toga zaostali za svetom - priznaje Silađi.

Čaba naglašava da je dugo stagnirao, sve dok 2013. nije počeo da radi sa Sebastijanom Higlom, prvo u Akademiji Milorada Čavića u Kragujevcu, a potom u Pančevu.

- Nađin brat je sa mnom napravio nešto po meni dotad neviđeno u Srbiji, da zrelom plivaču, koji ima 24 godine promeni tehniku i dovede ga do finala na EP i na SP 2015. Mogu da kažem da je za mene to bila revolucija i zahvaljujući tome sam produžio karijeru - kaže Silađi.

Čaba je poznat i kao veliki borac, koji se nikad ne predaje. Naglašava da je oduvek osećao strast prema plivanju... Posle Dejana Pejinovića i Sebastijana Higla trener mu je bio i Igor Beretić.

- Dugo sam sa Sebastijanom radio "jedan na jedan", a to dovede do zasićenja plivača i trenera, jer fali taj socijalni deo. Novosadska Vojvodina je imala dosta plivača, gladnih uspeha, motivisali su i mene, tako da je i rad sa Beretićem davao rezultate. Ali, kada su mnogi otišli treninzi su postajali sve naporniji - priča Silađi.

Onda je usledila 2020, godina Kovida odlaganja Igara, renoviranja bazena na "Spensu" i prelazak u Beograd.

- Rad je postajao sve teži, daleko smo od svojih, tenzije rastu. Želeo sam da se u 30. penzionišem, ali sam zbog pomeranja Igara za godinu dana morao sve da odložim. Nije ništa kako je planirano, a mi sportisti volimo rutinu... I mogu vam reći da je mučenju došao kraj kada sam otplivao trku u Tokiju - ističe Silađi.

Čaba je učestvovao na četiri OI, od Pekinga 2008. do Tokija 2021. i naglašava da je zbog toga veoma ponosan. Ističe da je upoznao veliki broj sjajnih ljudi, stekao prijatelje, da je obišao svet:

- Smatram da to mnogo utiče na čovekovu percepciju života, kulturu, ponašanja, pa čak i na beogradskom asflatu, primećujemo razne likove, koji nažalost nisu imali priliku da pređu granicu i mislim da se to vidi. Smatram da putovanje oplemenjuje ljude i edukuje ih u nekom smislu koje ne može u školi da se uči. Veoma sam zahvalan, što sam imao priliku da predstavljam svoju zemlju i uvek sam se trudio da je predstavim u najlepšem svetlu.

Silađi podseća i da je često podizao glas zbog loših uslova kako bi se izborio da mlađi plivači ne trpe:

- Zbog toga su me prozivali gradonačelnici, ministri. A ja sam to radio bez ikakve loše namera da upirem prst u bilo koga ko je na vlasti u tom trenutku. Meni sada to više ne treba u životu, neka se oni koji ceo radni vek posvetili plivanju bore, neka galame. A ja sam uvek spreman da im pomognem. Jer, hvala Bogu, imamo sjajne kadete, juniore koju mogu da nas nadmaše. Ne bih voleo da se završi samo na juniorskim rezultatima, nego da traje bar deset godina.

SVADBA ZA JEDAN DAN

ČABA i Andrea su uplovili u bračne vode u avgustu prošle godine. Prvo su u Bečeju organizovali crkveno venčanje za najbliže, a potom drugi deo za prijatelje. Planirali su u jednoj kućici na salašu kada su iznenada ušli u cajtnot.

- Meni su 24 sata pred drugo svadbeno veselje rekli da moraju da nam otkažu zakup kuće, jer su se zbog lošeg vremena automobili gostiju od prethodnog dana zaglavili u blatu. A mi smo organizovali sve, i matičarku, i dekoraciju, i ketering, i muziku. Imali smo jedno popodne da se reorganizujemo. Možete zamislite kako se moja buduća supruga osećala. Morali smo da se premestimo u Beograd, prebacili smo dekoraciju i muzičare, a nešto smo otkazali. I tu dolazimo da pravnih problema, što se tiče kapare i slično. Srećom, svadba je protekla fantastično. Bilo je dinamično i sada je doživljavamo kao jednu superpriču - sa osmehom se seća Silađi.

BAZEN MISAONA IMENICA

KAO svaki mladi Bečejac, Čaba je prvo počeo da trenira vaterpolo. Posle se prebacio na plivanje, ali mu je dugo trebalo da se oproba u olimpijskom bazenu. To mu, ipak, nije smetalo da suvereno vlada u prsnom stilu.

- Zatvoreni olimpijski bazen je za mene dugo bio misaona imenica. U stvari, to je vrlo teška tema, što se tiče srpskog plivanja. Bazeni su esencija ovog sporta. Jako mi je žao kada čujem da se gradi plivalište dimenzija 33 sa 25 metara i ne vidim problem što ne može da se produži za još 17 metara. Raduje me to što se u Futogu gradi zatvoreni olimpijski bazen, što je konačno završeno renoviranje bazena u "Spensu" i mislim da će Novi Sad biti ozbiljan centar vodenih sportova - kaže Silađi.

MAĐARSKI I SRPSKI

SILAĐI je pored maternjeg jezika, mađarskog, srpski savladao još kao dete kada se u ulici u kojoj je živeo sa roditeljima igrao sa Srbima i Hrvatima.

- U suštini srpski sam naučio neposredno posle mađarskog. Po priči mojih roditelja dok sam se igrao sa vršnjacima, ako nisam znao neku reč, trčao sam kući kako bi ih pitao šta nešto znači. Oni mi kažu i nastavim da se igram. Školovao sam se na mađarskom, ali u muzičkoj školu, profesorka mi je bila Srpkinja. U sedmoj godini sam počeo da idem na bazen, gde su me trenirali i Mađari i Srbi. Bečej je mešovita sredina, mislim da je bila sjajna simbioza dva jezika, koji mi se sada u životu isplatila. Supruga i ja imamo viziju da i naša deca od malena uče oba jezika i tako budu bogatija - kaže Silađi.

ODREKAO SE HARMONIKE

- VOLIM muziku, imam sluha. Međutim, u muzičkoj školi sam se prvi put susreo sa odustajanjem. To je bilo veliko iskustvo za mene, jer škola traje šest godina. Svirao sam harmoniku, a posle treće godine menja se veličina harmonike, sa male od 80 basova prelazi se na veću od 120. To je bila velika investicija za moje roditelje, harmonika je koštala 500 maraka i oni su me pitali da li želim ili ne. Rekao sam, naravno, da hoću. Ali, posle godinu dana nije mi se svidelo, odustao sam i pored molbe roditelja da izdržim još dve godine. To je bila velika lekcija, da se ne odustaje, ako se nešto započne - priseća se Silađi.

"TVITER" OMILjEN

- MOJA omiljena društvena mreža je "Tviter". Nekako sam se tu pronašao, imam osećaj da su me ljudi prihvatili i da me većina gotivi. Uglavnom dobijam pozitivne komentare, trudim se da ne iskazujem ličen stvove što se tiče sporta, poltike. Uglavnom je sve kroz šalu - naglašava Silađi.