"KLUB JE BIO NA IZDISAJU, UŽICE ĆE BITI NA MAPI": Vesna Čitaković Đurišić odlučna da Jedinstvo vrati na stare staze

I sve se to polako gasilo, da bi u jednom trenutku jedan od najtrofejnih srpskih klubova bio na ivici provalije. To je motivisalo legendarnu blokerku Vesnu Čitaković Đurišić, kapitenku ne samo Užičanki već i reprezentacije koja je posle 55 godina na SP u Japanu 2006. donela prvu seniorsku medalju za dame, da se u leto 2020. vrati u grad na Đetinji i svojim autoritetom pomogne da Jedinstvo sija kao nekad.

- Kada je odbojka u pitanju, motiv je preveliki za mene. U vreme prvog talasa korone, pre dve godine, provela sam tri, četiri meseca na Zlatiboru i srela sam ljude koje dugo nisam videla i kroz priču dotakli smo se toga šta bismo mogli, šta bi to trebalo da se uradi za Jedinstvo više, da se vrati na neke stare dane slave. Spontano je počela priča i tu sam - priča slavna odbojkašica.

Vesna je u ovom trenutku i sportski direktor i generalni sekretar i pomoćni trener...

- Dođe kao tri u jedan. Ja sam pred koronu upisala operativni kurs za trenere i sve se nekako pogodilo. Došla sam u klub u kojem su ostali samo sekretar Boško Topalović i predsednik Milovan Bošković, koji jedini nisu odustali od cele priče, iako im je ponestalo snage. Oni su sve vreme pokušavali da naprave nešto. Međutim, kada sam došla, bilo je dosta upražnjenih funkcija i mesta - kaže Vesna Čitaković Đurišić.

Trofejna odbojkašica priseća se dana slave, kada su Užičanke bile neprikosnovene na domaćoj sceni.

- Jedinstvo je u stvari negde i pionir u celoj priči srpske odbojke. Iz kluba je poteklo dosta reprezentativki, osam olimpijki, imali smo deceniju i po uspeha. Pravili smo čuda u domaćem prvenstvu, Evropi, pravili igrače za reprezentaciju. Sve je to verovatno dovelo do spavanja na lovorikama i čekanja nekog drugog da napravi igrače i napravi nešto za tebe. Doveli smo sebe u tu situaciju, da klub dođe na niske grane, maltene pred gašenje. Grad Užice nije to dozvolio, koliko god, oni su pokušavali da naprave nešto, da se vrati. Bili su na izdisaju snage i došla sam možda u poslednjem trenutku i verujem da ova cela priča pije vodu, jer u zapadnoj Srbiji nema nijednog superligaša, što nije dobro, jer odbojka mora da se igra u svim krajevima Srbije. Ipak smo mi prvaci sveta, drugi na EP, treći na Olimpijskim igrama, tako da ne vidim razlog da se vrhunska odbojka ne igra u celoj Srbiji - govori u dahu Vesna.

Ono što hrabri nekadašnju kapitenku Jedinstva, SRJ, SCG i Srbije jeste što je odbojka veoma popularna među devojčicama:

- Talentovana smo nacija, imamo dobru priču. I važno je da se deca bave sportom, nebitno kojim. Ja navijam za moj sport, naravno. Treba svuda da se igra i kažem: "Užice treba da se vrati na odbojkašku mapu sveta. Svi znamo kakav je ovo kraj, svi nas zovu gorštacima, zdravi smo, visoki ljudi. Zašto da ne iskoristimo i te resurse koje imamo."

Vesna smatra da uspesi u Evropi početkom 21. veka nisu finansijski iscrpli klub. Smatra da su tada bili motivisani da pariraju evropskim velikanma, ali i da su ih uspesi uljuljkali:

- Tu se ne radi o finansijama, tu se prosto radilo o spavanju na lovorikama. Bilo je u stilu "to imamo", ali ništa se nije ulagalo dalje. Jer, kada dobijemo bebu, mi je čuvamo, mazimo, pazimo, trudimo se da postane dobar čovek. A mi smo to zaboravili da radimo u mlađim kategorijama.

Zato Vesna smatra da su primorani da krenu ponovo od nule:

- Svako ko se bavi nekim sportom treba da ostane u sportu, jer nešto smo prošli, videli, doživeli i znamo materiju o čemu se radi. Sigurno je da rad u mlađim kategorijama nije dobar i to je ono čemu ja želim da se posvetim i što me najviše zanima. I da vratim Jedinstvo u Superligu, samo odatle može da se pravi velika priča. Sigurna sam da klub zaslužuje da bude u elitnom takmičenju i samo tako taj deo zapadne Srbije može da se oživi na pravi način.

Vesna naglašava da u projektu ima podršku Saveza, prijatelja, da su prepoznali njenu dobru priču:

- Videli su moj domaćinski pristup, bitno je da imam i podršku grada Užica. Radimo, ne može ništa preko noći, nismo imali 10 godina svoju školicu odbojke, što je nezamislivo za jedan klub kao što je Jedinstvo. Ove godine smo to uspeli da vratimo, već tri meseca funkcioniše naša školica, imamo popriličan broj dece. Treba opet vratiti na optimalan nivo, da se vrati poverenje i ono sve što je izgubljeno i ukaljano godinama.

Čuvena odbojkašica volela bi da se vrati vreme kada su Jedinstvo i Crvena zvezda igrali spektakularne utakmice, kada se tražila karta više.

- Stalno pričamo o tom vremenu, ali ne doživljavaju nas tako i gledaju u stilu "šta pričaju ovi". Ali, to su bile utakmice za pamćenje, na utakmice se dolazilo organizovano, autobusom. Bilo je po četiri, pet hiljada ljudi. Bio je to jedan spektakl, doživljaj, što možda sada viđamo na košarkaškim utakmicama.

Sećamo se da su u to vreme navijači i šerpe koristili kao navijački rekvizit...

- Jeste, svašta je bilo. I trubački orkestar... Mnogo dobrih, kvalitetnih igrača igralo je kod nas. Kada poredim ovu i onu ligu, smatram da je ona bila mnogo jača, jer svaki klub je imao po dva kvalitetna stranca. Liga je bila kvalitetna, a nama klinkama je pružena prilika da igramo sa velikim igračima, iskusnim, od kojih smo najviše i naučile. Naravno, i treneri su odigrali ključnu ulogu.

Vesnu raduje što su se poslednjih godina pojavile nove sredine spremne da ulažu u odbojku.

- Hvala bogu da ima takvih ljudi i takvih sredina koje žele da odbojku promovišu na najbolji mogući način, ali sam protiv toga da odbojka bude u krugu 100 km oko Beograda - jasna je slavna odbojkašica.

Vesna je sa 15 godina debitovala u Jedinstvu i brzo izgradila uspešnu karijeru.

- Treba sada i neke druge, mlade devojke da se pokažu i dokažu. Negde smo pogrešili sa decom u smislu sportskog vaspitanja. Sve može da se promeni, ali sport je jedina stvar koja se neće nikad promeniti. Ko ima red, rad i disciplinu, taj može nešto da uradi.

Volela bi Vesna da joj se pridruže i ostale zlatne Užičanke, da se u klub vrate Tijana Malešević, Nataša Krsmanović, koje su lane pokrenule odbojkaški kamp...

- Ja sam lokalpatriota. Radim sa ljudima odavde koji imaju veze sa sportom. Naravno, one su sve dobrodošle i kad god budu poželele, neka dođu i pomognu na svoj način, šta i koliko budu mogle. Skoro su završile karijere, još se pronalaze i verovatno im je malo dosta odbojke. Svako je dobrodošao da bude deo nas.

Ne može bez Čitakovića

U sadašnjem Jedinstvu igra i Sofi Čitaković. I na istom mestu kao Vesna.

- Uvek u Jedinstvu mora postojati neka Čitakuša. Ona je slučajno počela da igra odbojku, jer je pre toga bila atletičarka. Ima veoma dobre predispozicije, zasada sve ovo dobro ide, tako da će, nadam se, nastaviti u istom ritmu - kaže Vesna.

Tiho otišli u Japan, vratili se na sva zvona

- MOJA generacija je napravila veliko čudo. Pre nas su bile devojke koje su bile mnogo kvalitetnije, bolje od nas. Zbog brojnih razloga, ratova, sankcija i ostalih gluposti, u tom vremenu nismo ni mislili o sportu, niti su te devojke imale šansu da se dokažu. Eto, naša generacija je pionir u celoj ovoj priči, nismo mi bile ni fizički nadmoćne. Ali, bili smo radnici, potkovani znanjem i sa jednom voljom i željom, tako da je ta moja generacija upamćena zbog Japana i te prve medalje koju smo donele. Otišle smo tiho, a vratile se na sva zvona - kaže Vesna.

Neka Nikola ide svojim putem

SIN Nikola nije pošao ni Vesninim, ni Duškovim putem, koji je bio poznati fudbaler. Igra košarku, velika je nada Mege. A kada je bio mali, bio je maskota ženske selekcije.

- Ceo život je proveo u dvorani i na fudbalskom terenu, ali uvek je pričao da mu se više sviđa hala. Kada su ga svojevremeno pitali zašto mu se više sviđa dvorana, odgovorio je: "Lepša je mamina svlačionica nego tatina." Sada puni 18 godina, četiri godine trenira u Megi, ima svoju rolu. Kažu da je dobar, o košarci ništa ne znam, odem na tribine, samo sam navijač. Samo neka nastavi, pa ćemo videti. Doduše, dugo niko nije znao da je moj sin - priča Vesna Čitaković Đurišić.

Santareliju želim sreću

LEGENDARNOG Zorana Terzića na klupi Srbije nasledio je Italijan Danijele Santareli. Kako Vesna vidi budućnost naše selekcije:

- Jao! Šta da kažem, u principu nisam za to da se stranci dovode za selektora. Ali, OK. Posle Terzića je verovatno teško našim trenerima da preuzmu toliko veliku odgovornost i reprezentaciju sa tako velikim igračima. Možda je Santareli kao prelazno rešenje veoma dobar. Videćemo. Želim mu svu sreću, nadam se da će sve devojke biti zdrave i spremne i da će se odazvati. Na kraju krajeva nebitno je ko je trener, ko je igrač, važno je da Srbija bude tamo gde treba da bude.

Devet titula i osam kupova

JEDINSTVO je osnovano 1968. godine, a zlatni period je trajao od 1993, kada je osvojen prvi kup, do 2005, kada su se poslednji put radovali tituli. Od 1994. do 2001. Jedinstvo je osvojilo osam uzastopnih titula. Deveti šampionski pehar podigle su 2005. Osam puta su trijumfovale i u nacionalnom kupu: 1993, 1993, od 1996. do 2000. i 2003.

BONUS VIDEO: Dolazak bronzanih odbojkašica u Beograd