DVA BRATA, DVA DUKATA BARSELONE: Srbi iz Leskovca dragulji devetostrukog prvaka Evrope
U istoriji Barselone, najboljeg evropskog rukometnog kluba, nikada se nije desilo da istovremeno u njihovom dresu igraju dva rođena brata. Za ovaj presedan "krivci" su Leskovčani, Aleksandar, koji u prvom timu igra desnog beka, i njegov rođeni brat Ognjen, koji kao srednji bek stasava u juniorskom i kadetskom timu!
Foto: Privatna arhiva
Braća Cenić su prve sportske korake napravili u rodnom Leskovcu, a onda su se kao igrači RK Partizan otisnuli u svet.
Potiču iz sportske porodice, jer je njihov otac Dragan uspešnu karijeru u rukometu gradio od leskovačke Dubočice do klubova u Bujanovcu i Kruševcu. Ali, uspeh njegovih sinova je neponovljiv i za "staru Jugoslaviju". Mladi Cenići poput Veselina Vujovića ili Petra Nenadića grade evropsku karijeru i maštaju da u dresu Barse ili Srbije (Aleksandar je od novembra prošle godine i reprezentativac) osvajaju šampionske titule.
Led je probio Aleksandar, koji je pre četiri godine dobio "poziv koji se ne odbija". Sa ocem je krenuo put Barselone na probu. U pitanju je bio kasting na kome učestvuju dečaci iz čitavog sveta, a Barselona odabere pet-šest najboljih. Na odgovor je čekao dva i po meseca, ali bio je spokojan.
- U tom trenutku meni je bio uspeh što sam uopšte bio pozvan. Takva prilika se retko ukazuje i normalno da sam dao sve od sebe da se pokažem, ali ne bi bio razočaran previše da me nisu pozvali. U principu nisam imao šta da izgubim - priseća se Aleksandar detalja sa početka svoje evropske karijere.
Aleksandar je sada visok 201 centimetar, težak oko 100 kilograma. Rođen je 11. januara 2003. godine. Iako je tada imao samo 15 godina i tek je završio osnovnu školu, bio je spreman da ode iz rodnog Leskovca. Igrao je za Barselonu B, a sada se već ustalio u ekipi koja igra špansku ASOBAL ligu. Ujedno, zaigrao je u Ligi šampiona - debitovao je 14. oktobra prošle godine u susretu Barselona - Dinamo Bukurešt 36:32. Kasnije je bio i u timu u meču protiv Porta u gostima (33:33).Njegovi direktni "rivali" na poziciji desnog beka su francuski asovi Dika Mem i Melvin Ričardson. Ali, vreme je pred Aleksandrom.
- Kada neko ima cilj, onda mu ništa nije teško. Znao sam i da mogu da se vratim u Srbiju. Veliki je izazov za dečaka da se odvoji od kuće, ali je sport a pre svega uslovi koje sam dobio u Barseloni, učinili da se nikada ne pokajem zbog svoje odluke - kaže Aleksandar.
LIGNjE, DAGNjE I PLjESKAVICA
Braća ne kriju da im nedostaje kuhinja mame Katarine, pogotovo njeni kolači. U Barseloni su morski plodovi glavni na meniju, tako da je njima koji dolaze iz grada roštilja bilo malo nostalgije.
- Znali smo za morske plodove ali iskreno, to se ne jede često u Leskovcu. Sada smo se već navikli - kažu Cenići, koji se unapred raduju Uskrsu kada će posetiti domovinu.
Ne krije da mu je mnogo lakše od kako mu se sredinom prošle godine pridružio i Ognjen.
- Svestan sam da je Aleksandru bilo teže, jer je on krčio put, dok ja idem njegovim stazama - zahvalan je Ognjen, kome je stariji brat oduvek bio uzor.
Inače, Aleksandar je rukomet počeo da trenira tek sa osam godina jer je pre toga trenirao košarku. Ognjen je bio posvećen fudbalu, ali su geni učinili svoje. Obojica svoje početke vezuju za Školu rukometa Meteor u Leskovcu, a onda je usledio poziv iz Partizana...
Obojica u Barseloni pohađaju sportsku gimnaziju i stanuju u internatu gde se strogo poštuju pravila kućnog reda. Pored uspeha u školi i na terenu, od njih se očekuje da budu primer u svakom pogledu, a i oni su sami svesni da su "ambasadori" svoje države u jednom kampu gde borave nacije iz celog sveta.
- Učimo, treniramo i spavamo, to su nam glavne aktivnosti. Ostalo ako uspemo da organizujemo, onda smo "šampioni" - šale se Cenići.
OTAC DRAGAN: VIDEO SAM DA IMA MATERIJALA
Otac Dragan ponosan je na svoje sinove, a još je srećniji što imaju svoje snove i ambicije.
- Nikada ih nisam usmeravao da moraju da se bave rukometom. Meni je bilo važno da se bave bilo kojim sportom, jer je to najbolje za mladog čoveka. Video sam da ima materijala da budu dobri rukometaši, ali sve dok oni sami nisu poželeli nisam im nametao.
Dodaju da su svesni prilike koju su dobili i da neće odustati dok ne ostvare svoje snove.
- Razlikuje se rukomet koji smo učili u Srbiji od ovog ovde. Ovde se traži veća brzina, a kod nas je bolja tehnika. Dobro je da znamo obe škole, jer smo tako kompletniji kao igrači - vele Cenići koji se nikada međusobno ne porede, jer uvek navijaju jedan za drugog.
NAJBOLjI MLADI IGRAČ
Aleksandrov trener je čuveni španski rukometaš Huan Karlo Ortega, a sa njim u timu igraju reprezentativni golman Gonzalo Perez de Vargas, Francuz Dika Mem, Hrvat Luka Cindrić...Inače, Barselona je devet puta bila evropski prvak i rukomet u ovoj zemlji ima veliku tradiciju. Aleksandar je prošle godine proglašen i za najboljeg mladog igrača. Nagradu mu je uručio predsednik Barselone Huan Laporta.