CELA OLIMPIJADA U ZATVORENOJ PETLJI: Od petka Peking poprište zimskih olimpijskih igara kakve još nisu viđene

 Posle Letnjih OI održanih u avgustu prošle godine u prestonici Japana, Tokiju, domaćin Zimskih igara, koje počinju sutra i trajaće sve do 20. februara, biće druga dalekoistočna zemlja, Kina, tačnije njena prestonica Peking.

Podatak za ponos i istoriju jeste taj da će glavni grad Narodne Republike biti prvi u istoriji u kojem su održane obe najveće smotre sportista (domaćin LOI bio 2008), a ujedno posle Tokija 2020. i Pjončanga 2018. treće zaredom koje će se održati na azijskom tlu.

S obzirom na nezahvalne uslove u kojima se održavaju ili su održane (čitaj: pandemija virus korona), deluje da MOK nije mogao da izabere bolje domaćine koji su svetu pokazali da mogu da izađu kao pobednici u nefer borbi sa nevidljivim protivnikom i organizuju kvalitetno takmičenje u specifičnim uslovima.

Slično kao Tokio, i Peking je potegao za primenom zdravstvenih i bezbednosnih protokola, kao i ograničenjima javnog prisustva manifestaciji.

Iako su se organizatori nadali da će prisustvo domaćih navijača u ograničenom kapacitetu biti dozvoljeno, pojava omikron soja i porast novozaraženih je taj plan obustavilo. Na kraju je dogovoreno da će biti dozvoljeno uživo praćenje takmičenja samo određenim grupama gledalaca.

Što se tiče takmičara, pored toga što je uslov za nastup bio da budu potpuno vakcinisani ili poseduju sada već famozno medicinsko izuzeće, oni će slično kao njihove kolege u Japanu, od dolaska u Peking pa do kraja svog učešća funkcionisati u takozvanom balonu, koji su ovog puta organizatori nazvali "zatvorena petlja".

Od zvaničnika MOK preko sportista do volontera i radnika u hotelima, niko neće moći da napusti mrežu zvaničnih mesta kada uđe. Svako ko stigne iz inostranstva ući će u zatvorenu petlju po dolasku na aerodrom, vozeći se određenim autobusima i vozovima od hotela ili sela do događaja. Uz to, svi oni će se svakodnevno testirati na kovid 19, a eventualni pozitivni nalazi značiće diskvalifikaciju.

Učešće je uzelo 91 nacija, 2.871 sportista u sedam sportova, 15 disciplina (alpsko skijanje, biatlon, bob, skijaško trčanje, karling, umetničko klizanje, hokej, skijanje slobodnim stilom, nordijska kombinacija, ski-skokovi, snoubording, sankanje, brzo klizanje, skeleton i brzo klizanje na kratkim stazama) i sve to staće u rekordnih 109 događaja.

Našu zemlju će predstavljati samo dva takmičara, najmanje od kada nastupama pod imenom Srbija - skijaši Nevena Ignjatović kojoj će ovo biti četvrte Igre i Marko Vukićević (treće). U Vankuveru 2010. smo imali čak deset učesnika, Sočiju 2014. osam, a pre četiri godine u Pjongčangu četiri.

Zastavu na sutrašnjoj ceremoniji otvaranja koja će se održati na Pekinškom nacionalnom stadionu (na istom mestu biće i zatvaranje), zvanom "Ptičje gnezdo" nosiće Vukićević. Očekuje se da manifestaciju otvori predsednik države Si Đinping.

Sa Zapada je senku na događaj pokušala da baci "alijansa" okupljena oko SAD. Kao razlog za pokretanje takvog čina navodi se navodni nastavak "genocida" i "kršenje ljudskih prava Ujgura", turkijskog naroda koji pretežno živi u pokrajini Sinđan gde čini etničku većinu. Iz tog razloga su SAD, Kanada, Australija, Belgija, Danska, Estonija, V. Britanija, tzv. Kosovo, Tajvan i Litvanija odlučile da na otvaranje ne šalju svoje diplomatske predstavnike.

Kineskim zvaničnicima nije u tom kontekstu dobrodošao i skandal sa "nestankom" nekadašnje teniserke Šuai Peng koja je preko društvenih mreža optužila visokog državnog funkcionera za seksualno zlostavljanje nakon čega nekoliko dana nije bila viđena u javnosti. Ubrzo je pronađena i tada je negirala bilo kakve optužbe da se pomenuti zločin desio, što je velika većina svetske javnosti protumačilo kao pokušaj cenzure i zataškavanja tamošnjih vlasti. Zato su domaćini i posegnuli za preventivnim merama kojima sportistima zabranjuju javne govorancije o ljudskim pravima i svime što se protivi olimpijskim načelima, odnosno kritikuje državne zakone. Ko to ne bude poštovao, biće kažnjen.

Što se tiče samog sporta, nama u Srbiji će pored skijaških nadmetanja, slaloma i veleslaloma, gde ćemo između ostalog moći da navijamo za naše reprezentativce, ali i gledamo asove poput Amerikanke Mikaele Šifrin koja napada tri zlata, najzanimljivije biti praćenje hokejaškog turnira.

Titulu brane Rusi koji su pre četiri zime u finalu bili bolji od Nemaca (4:3 posle produžetka). Među favoritima je uvek prisutna Kanada, treća sa prošlog takmičenja i raniji dvostruki uzastopni šampion, kao i skandinavske zemlje Švedska i Finska. Ne treba olako shvatiti ni Amerikance, koji iako ne mogu da računaju na igrače koji nastupaju u NHL ligi, poseduju veliki kvalitet, kao ni Češku. Takođe, vredi "oko baciti" i na ski skokove gde će neprikosnoveni Japanac Rjoju Kobajaši pokušati da nakon osvajanja turneje "Četiri skakaonice", u Pekingu potvrdi dominaciju.

Nema sumnje da nas u narednih 15 dana očekuje sijaset uzbudljivih nadmetanja, verovatno i po koje ispisivanje istorije u kojima će istinski ljubitelji zimskih sportova uživati. A za one kojima to nije ćef, sigurno da će zanimaciju moći da pronaću na drugim mestima.
Tačno mesec dana od dana otvaranja, na istom mestu će početi i Zimske paraolimpijske igre koje će trajati do 13. marta. Zatim će olimpijska baklja biti predata italijanskom Milanu kao sledećem domaćinu 2026. godine.

Panda i lampion maskote igara

MASKOTE predstojećih ZOI su panda "Ledeni Dun Dun" i lampion "Snežni Žung Žung" koji simboliziraju fizičku snagu sportista, ali istrajnost i inspirativni olimpijski duh. Slogan Igara glasi "Zajedno za budućnost koju delimo".

Očekuje se prisustvo 15.000 novinara i 12.000 osoblja radiodifuznih servisa koji će pomoći da putem TV prijemnika četiri milijarde gledalaca isprati takmičenje.
Dizajn medalja zasnovan je na tradicionalnoj kineskoj astronomiji i astrologiji jer će se smotra održati u vreme proslave kineske Nove godine (godina Tigra).

Budžet za organizaciju je iznosio 3,9 milijardi američkih dolara.