SRBIJA ME ZAUVEK OSVOJILA! Vladimir Mirončikov, ruski bokser sa našim pasošem, bronzani sa Svetskog prvenstva

Mada je završio Moskovski vazduhoplovni institut, pilotiranja se nije uhvatio, međutim, za visine je, svakako, predodređen. Samo ne nebeske, već one u ringu, što je i dokazao u dosadašnjoj karijeri, a u božićnom razgovoru za "Večernje novosti" i dodatno potvrdio.

•  Prošla su dva meseca otkako ste obradovali naciju. Kako sa ove vremenske distance gledate na taj istorijski trenutak?

- Za mene je to veoma važna i vredna medalja. Izuzetno mi je drago to što sam uspeo da osvojim odličje za Srbiju. Međutim, u tome ne vidim ništa natprirodno, ona je došla kao plod mukotrpnog rada i predstavlja najbolju motivaciju za dalje. Takođe, na mom mestu je mogao biti bilo ko drugi iz našeg tima, jer su svi do jednog prikazali veliko srce.

• Od 2020. boksujete za srpsku reprezentaciju. Kako je došlo do toga i zašto ste izabrali baš našu zemlju?

- Dobio sam poziv ljudi iz Bokserskog saveza Srbije, na čelu sa predsednikom Nenadom Borovčaninom, i istog trenutka sam ga prihvatio. Nije postojao ni sekund sumnje u tu odluku i vreme je pokazalo i tek će pokazati da sam ispravno odlučio. Za mene razlika između Srbije i Rusije ne postoji.

• Najavili ste da na OI 2024. u Parizu napadate najsjajnije odličje?

  SAMO SLOGA NAS SPASAVA

  VREME praznika je uvek vreme da poželimo sebi i drugima sve najlepše emocije i trenutke? Koje su vaše novogodišnje želje?

  - Želim mir svakom domu. Zdravlje i uspeh u svim počecima, ljubavi prema bližnjima. Najvažnije je da nesebično pomažemo jedni drugima. Kada smo složni, onda smo nepobedivi.

- Niko ne može da zna šta nosi sutra, ali mogu da obećam da ću uraditi sve što je u mojoj moći da postanem olimpijski šampion! To je moj san od prvog dana od kada sam kročio u ring. Posebno mi je drago to što je OKS prepoznao moje rezultate i uvrstio me u program "Pariz 2024".

•  Beogradska publika vas je na SP bolje upoznala i uvidela da ste fajterski orijentisan borac. Koji su vaši bokserski uzori i čije stil posebno cenite?

- Sviđaju mi se mnogi bivši i sadašnji bokserski šampioni, teško je izdvojiti samo jednog. Ipak, ne kopiram nikoga, već gradim svoj stil po kojem želim da budem prepoznatljiv. Original sam!

• Koliko ste ljudski i bokserski sazreli u Srbiji?

- Mnogo. Iako nisam u Srbiji toliko dugo, već sam stekao mnogo vernih prijatelja, koji mi pomažu u mnogo čemu. Izuzetno cenim gostoljubivost srpskog naroda koji me je učinio da se osećam kao domaći.

•  Ko vam je najveća podrška u životu?

- Moja porodica i moj trener Stanislav Golubev. Oni me motivišu i predstavljaju moju snagu da koračam ka svom snu. Bez njih ništa ne bih mogao.

• Kada ste prvi put došli u dodir sa boksom i shvatili da je to vaš obećani put?

- Često volim da kažem da nisam ja izabrao boks, već je on izabrao mene. Otac me je odveo u boksersku salu u najmlađem dobu i nisam ni primetio kako je on postao deo mene i mog života. To je bila ljubav na prvi pogled.

• Rođeni ste u gradu Serpuhovu, u Moskovskoj oblasti, stotinak kilometara udaljenom od ruske prestonice. Kako je izgledalo vaše detinjstvo?

- Sve čega se sećam iz detinjstva povezano je sa boksom. To su mi prve uspomene. Počeo sam da treniram boks u devetoj godini i ne sećam se drugog života.

• Jednom prilikom ste istakli da su srpski i ruski narod slični po mentalitetu i da vam je zato bilo lako da se prilagodite na novu okolinu. Na koje ste tačno sličnosti mislili i da li Srbiju već osećate kao svoj dom?

- Naši narodi su bliski zbog zajedničke prošlosti i istorije. Rusi i Srbi su preživeli mnoge nedaće i ratove koji su im učvrstili duh. Naši preci su se u bitkama borili rame uz rame, što je produbilo povezanost dva naroda. U Srbiji se osećam kao kod kuće, zato što se prema meni ne odnose kao prema strancu, već kao prema svom najrođenijem.

BONUS VIDEO: Sudija usred ringa morao da uspava MMA borca