KRIS NIKIĆ AMERIČKI HEROJ: Priča o momku koga ništa nije sprečilo da dođe do cilja (VIDEO)

Dečko čiji je otac iz Crne Gore pre godinu dana je postao prvi čovek sa Daunovim sindromom koji je završio „Ajronmen triatlon“, a sada je uspeo da istrči ceo Njujorški maraton i tako još jednom zadivi svet.

Momak, koji je preturio sve i svašta preko glave, koji nije odustao do svog cilja 7. novembra 2020. godine je preplivao skoro četiri kilometra, prevezao 180 kilometara na biciklu i istrčao 42 kilometra. 

Sve to bez prekida u roku od 16 sati, 46 minuta i 9 sekundi, čime je ušao u Ginisovu knjigu rekorda.

- Put ka Ajronmenu počeo je 31. decembra 2019. godine u 17.40 kada sam od roditelja dobio zadatak da napišem svoje snove (da kupim auto za sebe, da kupim kuću i da oženim vatrenu plavušu), kao i da budem Ajronmen na Floridi 7. novembra 2020. Planirao sam da svaki dan svoj učinak popravim za jedan odsto, svaki dan u narednih deset meseci. Radio sam, ali je bilo mnogo stvari koje su me ometale u tome. Ali, u martu je bog eliminisao sve to što mi je odvlačilo pažnju )škola, žurke, bioskop...). Ljudi su ostajali kod kuće, a ja sam izlazio jureći za svojim snom - opisuje Kris svoj put ka ostvarenju koje je izgledalo neostvarivo - rekao je tada Kris Nikić.

Nikić je tada ispunio naslovne strane svetskih medija ovim dostignućem, a 12 meseci kasnije ponovo je inspiracija mnogima.

Krisova životna drama počela je kada je imao pet meseci i kada je podvrgnut otvorenoj operaciji srca. Do svoje četvrte godine nije mogao normalno da hoda, a do pete nije jeo čvrstu hranu. Ali ništa od toga, pa ni Daunov sindrom nisu ga omeli da stisne zube i pokaže kako je sve moguće kada se nešto želi.

Velike zasluge idu i roditeljima, ocu Nikoli i majci Peti, koji su ga pre tri godine podstakli da bude aktivniji jer su primetili da je sve tromiji. Tri godine kasnije Krisovo ime je upisano zlatnim slovima u istoriji triatlona i maratona.

Inače, kada je reč o poreklu ovog neverovatnog momka, otac Nikola se u jednom intervjuu dotakao ove teme.

- Živeli smo u malom selu u Crnoj Gori. Nismo imali mnogo, i moji roditelji su želeli da odu u Ameriku. Imao sam deset godina kada su dobili vizu, tada smo se preselili i počeli novi život“, rekao je Nikola Nikić.

- Sleteli smo u Njujork i tu nas je dočekala familija koja se ranije otisnula iz Crne Gore. Oni su nam pomogli da se smestimo. Živeli smo u Bronksu i bilo je teško. Majka mi je bila čistačica u jednom hotelu, dok je otac radio fizičke poslove“, dodao je.
Nikić pričao je i o tome koliko mu je roditeljima bilo teško da nauče engleski jezik, te da se majka i dan danas malo muči jer joj je ipak maternji srpski jezik.

Dvadesetak godina kasnije Nikola Nikić dobio je sina Krisa koji je danas u Ginisovoj knjizi rekorda... Priča sa srećnim krajem, posle koje će svi gledati drugačije na život.