ŠPANSKI MEDIJI: Aleksandar Šapić među šest zvezda koje su obeležile epohu vaterpola

Evropski vaterpolo imao je važna imena poput Jevgenija Šaronova, Milivoja Bebića ili  Manuela Estiartea. Srbija je svakako nacija koja je dala najviše velikih igrača, a španski mediji sastavili su listu šest najboljih igrača svih vremena u kome se našlo mesta i za legendu srpskog vaterpola Aleksandra Šapića.

Jevgenij Šaronov

Rođen u Rusiji 1958. Tokom tih godina Sovjetski Savez je postao jedan od najboljih timova, osvojio je sve moguće titule. Jedan od najvećih uspeha koje je postigao pojedinačno i kolektivno bilo je zlato na Olimpijskim igrama u Moskvi 1980. Ruski golman je takođe uspeo da osvoji bronzanu medalju u Seulu 1988. i Barseloni 1992. godine. Kasnije je najavio da se povlači kao profesionalni igrač, ali je ostao povezan sa ruskim vaterpolom. Ppostao je predsednik Ruske vaterpolo federacije i član tehničke komisije FINA.

Deže Đarmati 

Rođen u Mađarskoj 1927. godine, bio je jedan od velikih evropskih igrača. Mađarski igrač je tokom karijere ubrao bezbroj sportskih uspeha. Jedan od svojih najvećih uspeha postigao je na Olimpijskim igrama u Tokiju (1964), Helsinkiju (1952) i Melburnu (1956), gde je svaki put osvojio zlatne medalje.  Ovo dostignuće nije postigao samo kao igrač, već i kao trener, na Olimpijskim igrama u Montrealu 1976. Njegovi uspesi nisu zasnovani samo na titulama, već su ga smatrali i najbržim vaterpolistom na svetu. Bio u stanju da ispliva 100 metara u vremenu od 58,5 sekundi.  U Mađarskoj su ga smatrali herojem i čak je bio član nacionalnog parlamenta.

Milivoj Bebić 

Nastavio je superiornost jugoslovenske reprezentacije u svetu vaterpola. Bebić je igrao za POŠK Split, obdaren izuzetnim talentom i uzdignut na nivo italijanskog De Magistrisa. Olimpijski uspeh jugoslovenskog tima nastavljen je sa Bebićem, pa su na taj način dva uzastopna izdanja Jugosloveni uzeli zlatnu medalju. Osvojili smo zlato na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 1984 i u Seulu 1988, dok smo u Moskvi 1980 osvojili srebro. 

Đani de Magistris  

Jedan je od najboljih italijanskih vaterpolista koji je svoju avanturu započeo u plivanju.  Bio je odličan plivač koji je postigao velike uspehe u italijanskom plivanju. Kasnije je otišao na vaterpolo i učestvovao na 5 olimpijskih igara. Tokom cele karijere uspeo je da postigne više od 6.000 golova, što je prekretnica. Što se tiče njegovog rekorda, najznačajnija je zlatna medalja na svetskom prvenstvu u vaterpolu 1978. godine, srebrna medalja u Montrealu '76 i 17 titula prvaka Italije. Na kraju karijere postao je trener i bio je veliki promoter ženskog vaterpola.

Manuel Estiarte

Smatra se najboljim španskim vaterpolistom svih vremena. Tokom osamdesetih bio je poznat i kao najbolji strelac u svetskom vaterpolu, prešao je u italijansku Peskaru, gde je postao idol grada. Bio je najbolji strelac na Olimpijskim igrama u Moskvi, Los Anđelesu i Seulu, pošto je u Pertu '91 presudno doprineo srebrnoj medalji koju je reprezentacija Španije osvojila na tom Svetskom kupu. Bio je reprezentativac 348 puta, postavši najbolji strelac na tri olimpijska turnira. Dobitnik je nagrade za najboljeg vaterpolistu sveta u sedam navrata (između 1986. i 1992.). 

Po okončanju igračke karijere promenio je sport i postao blizak saradnik Pepa Gvardiole u Barseloni, Bajernu a sada i u Mančester sitiju obavlja funkciju "šefa protokola i podrške igračima".

Aleksandar Šapić

Još jedno od velikih imena jugoslovenske škole vaterpola. Najbolji strelac u istoriji ovog sporta ne samo u Srbiji nego u celoj bivšoj Jugoslaviji. Za mnoge stručnjake i fanove najbolji vaterpolista sveta svih vremena. Ova čast mu je dodeljena 2005. godine.

Drži nekoliko rekorda koji verovatno nikad neće biti oboreni - bio je 14 godina zaredom najbolji strelac liga u kojima je učestvovao - šest puta srpske, pet puta italijanske i tri puta ruske. Za to vreme devet puta je osvajao titule šampiona i isto toliko puta nacionalnog kupa. Ima i jednu Evroligu (danas Vatrpolo Liga šampiona) kao i dva LEN Kupa.

Sa delfinima je osvojio 20 medalja sa velikih takmičenja, od čega 10 zlatnih, a osam puta je bio biran u idealan tim tih turnira.

Ukupno je postigao 2675 golova. Od toga u klupskoj karijeri postigao je 1694 gola, dok je u reprezentativnoj bio strelac ukupno 981 gola.

Po okončanju igračke karijere, kao i u slučaju Dežea Đarmatija, odlučio je da uđe u politiku, postavši predsednik opštine Novi Beograd i potpredsednik Glavnog odbora Srpske napredne stranke.