VATERPOLISTA KOJI JE ŠOKIRAO HRVATE: "Odluka da igram za Srbiju je potez karijere"

Radulović rođen je u Rijeci 2001. godine, gde je počeo da trenira vaterpolo sa šest i po godina, a njegov talenat brzo su prepoznali, tako da je već sa 15 godina debitovao u prvom timu Primorja.

Kao perspektivan mladi igrač branio je boje hrvatske reprezentacije u mlađim selekcijama, a kada je njegova karijera trebalo da krene uzlaznom putanjom, počeli su da izostaju pozivi. Tada je doneo odluku da zaigra za srpske klubove, pa je 2018. prešao u Vojvodinu, kasnije u Šabac, a trenutno brani boje kragujevačkog Radničkog.

- Položaj u kojem sam bio u Hrvatskoj, a to je da nisam dobijao skoro dve godine pozive za reprezentaciju, naveo me je da pređem u Srbiju. U međuvremenu se otvorila mogućnost da igram u reprezentaciji preko Uroša Stevanovića, koji mi je sada trener u Radničkom. Ja sam za trenutak razmislio i odlučio da bi to bila fenomenalna prilika, zato što svi znamo šta je Srbija u vaterpolu. To je najbolji potez koji sam ikada mogao napraviti, stojim iza svakog svog poteza, a ovo je stvarno bio najbolji mogući potez za mene - pojašnjava Marko.

Na Svetskom prvenstvu u Češkoj, u četvrtfinalnoj utakmici, susreo se i sa svojim nekadašnjim saigračima iz Hrvatske. Kaže da su od njih stigle i čestitke za osvojeno zlato i MVP, ali dodaje da „neki ljudi“ nisu čestitali.

- Saigrače sa kojima sam igrao u klubu i u hrvatskoj reprezentaciji dobro poznajem, bilo ih je troje, četvoro na prvenstvu i oni su mi čestitali. Bile su pozitivne reakcije, a ovi ljudi koji me nisu pozivali u hrvatsku reprezentaciju, njih i dalje nema, ne čestitaju ni za individualno ni za timsko dostignuće. Ovi koji su mi bili bitni i koji je trebalo da mi čestitaju oni su i čestitali.

Radulović je redak primer sportiste koji može da kaže da je imao priliku da iznutra vidi i otkrije tajne uspeha vaterpolo sila kao što su Srbija i Hrvatska. Na evropskim i svetskim takmičenjima ove dve reprezentacije su uvek u derbi okršaju, sa zagarantovanim spektaklom za publiku.

- U suštini nema velike razlike, ali ima finesa. U Srbiji se više pažnje posvećuje odbrani, što u Hrvatskoj recimo nije slučaj. Ovde kažu: 'ajmo odbrana, pa ćemo onda u napadu da uradimo šta god da uradimo (smeh). Šalu na stranu, hrvatska škola je jednako dobra kao i srpska. Sve te naše škole na Balkanu, uključujući i crnogorsku su jedne od najboljih na svetu. Nema tu nekih prevelikih razlika, svi smo mi donedavno bili jedna država. Temelji su ostali isti, sada su samo neke sitnice različite. Te mlađe kategorije u Hrvatskoj su mi mnogo pomogle da napredujem, a ovde sam naučio neke finese.

Nedavni uspeh sa juniorskom reprezentacijom Raduloviću je probudio nadu da bi jednog dana mogao da bude i deo olimpijskog tima. I to, kako kaže, ne samo on, već i njegovi saigrači iz Radničkog.

- Ispratili smo skoro svaku utakmicu na Olimpijskim igrama i radovali se osvojenom zlatu. To nam je bio motiv više kasnije na našim utakmicama. Naravno da se nadamo pozivu selektora, uvek se nadamo onom najvišem, zato i treniramo. Stvar selektora je da vidi da li mi to zaslužujemo, jer znamo da se na pripreme reprezentacije Srbije pozivaju samo najbolji. Videćemo da li smo mi baš ti najbolji. Naravno, svakom sportisti su Olimpijske igre san i osvajanje Olimpijskih igara, ali to je sada dugoročan plan. Idemo korak po korak, prvo klupska sezona, pa ćemo videti za dalje - zaključio je Marko Radulović.

(Nova.rs)

BONUS VIDEO - MARADONA: Majstor kojem se divio ceo svet