MILENA RAŠIĆ ZA "NOVOSTI": Ponosna sam na sve medalje
MILENA Rašić je posle finala sa Italijom (1:3) teško zadržavala suze. Dok je pričala sa novinarima osmeha nije bilo, plakala je zbog poraza, a i zbog rastanka od dresa Srbije.
FOTO: N. Skenderija
Jedna od naših najboljih odbojkašica je svesna da će vremenom postati svesna šta je sve za 12 godina uradila u selekciji, biće ponosna i na ovu godinu, u kojoj je osim evropskog srebra osvojena i olimpijska bronza. Sada joj je teško, jer svako želi da zlatom završi reprezentativnu karijeru.
- Mislim da mi tek predstoji trenutak kada ću se rasplakati još više, ali mislim da su sada emocije pomešane. Pretpostavljam da još nisam svesna svega što se izdešavalo i kroz šta smo prošli celo ovo leto i svih ovih 12 godina, tako da verujem da će mi trebati neko vreme da saberem sve to u glavi i da budem svesna svih trenutaka - naglašava za "Novosti" Milena Rašić.
PAUZA ZBOG PORODICE
SJAJNA blokerka odlučila je da napravi i pauzu u karijeri. Sa verenikom, rukometašem, Petrom Panićem planira i svadbu.
- Zbog cele ove situacije mislim da će se svadba pomeriti za lepša vremena. Pauzu pravim da bih se posvetila porodici kako bih nadoknadila sve što sam propustila. Planiram da se vratim klupskoj karijeri, ali to će zavisiti kako će ići u nekim drugim sferama života - kaže Rašićeva.
Trofejna blokerka debitovala je u reprezentaciji 2009. na EP u Katovicama, a na trofejnu stazu je izašla 2011, kada se u Beogradu radovala prvom evropskom zlatu...
- Kada ste toliko dugo u reprezentaciji, zaista ima i lepih i nekih malo manje lepih trenutaka. Teško da bih bilo šta izdvojila, zaista smo prošle kroz sve i svašta. Ima tu milion uspomena koje će ostati za ceo život. Eto, recimo, preksinoć je bilo dosta teško, bile smo tužne i u neku ruku razočarane, jer smo možda mogle više, ali opet sve je to sport. Pretpostavljam da je normalno da je došlo do preteranog umora, kao što sam rekla da nismo našle snage da izdržimo do kraja. Lepih trenutaka je bilo mnogo i ne bih mogla bilo koji da izdvojim - ističe Rašićeva.
Milena naglašava da je za uspeh u timskom sportu bitan timski duh, prava atmsofera na terenu. Podseća da godinama igraju zajedno i da se poznaju u dušu, što im je pomoglo da, naročito od 2015, osvajaju stalno medalje.
- Naravno da smo i u Beogradu ostvarile veliki uspeh. Možda smo sada tužne, ali kada se sve sabere, ovog leta smo napravile veliki uspeh i mogu da kažem da sam preponosna na sve nas - kaže Rašićeva.
Milena ističe da nije bilo lako izdržati zbog specifične situacije sa kovidom-19. Naročito je zbog karantina bilo teško izdržati psihološki.
- Sve je bilo drugačije nego ranije i srećna sam što smo izdržale i ovu priču, koju smo završile na lep način - kaže Rašićeva.
Objašnjava i zašto nije želela da priča o rastanku posle Tokija:
- Da se pokrenula priča ranije verujem da bi mi glava bila na sto strana i da ne bih imala pun fokus na EP. Ali, prosto sam htela da se koncentrišem na ono što nas je čekalo kako bih ostavila srce na terenu, pogotovo kao preksinoć u prepunoj "Areni". Zato sam se trudila da razmišljam samo o sledećoj utakmici i to mi je polazilo za rukom.
GAJIĆ: FANTASTIČNA GODINA, DVE MEDALjE U KRATKOM ROKU
PREDSEDNIK OSS Zoran Gajić ponosan je i oduševljen učinkom devojaka od 2015. godine.
- Najveći problem ovog EP je kovid-19, koji je prouzrokovao da se Olimpijske igre održe u godini šampionata Starog kontinenta. To je stvorilo problem, jer smo imali tri velika takmičenja u jednoj godini. Osim tog neplaniranog rasporeda, pojavio se drugi problem, povrede vrlo važne igračice Brankice Mihajlović. Da su Igre održane 2020, sigurno bismo imali zdravu Brankicu, a da se ne lažemo, da budemo iskreni, devojke bi bile godinu dana mlađe, što bi bio plus za najiskusnije igračice - priča Gajić.
Uprkos tome, napravljeni su izvanredni rezultati u ovoj godini:
- Osvojene su dve medalje u kratkom periodu, što ocenjujem kao izuzetan uspeh. I praktično od 2015. godine, svake takmičarske sezone osvajamo zaredom medalje. Ženska reprezentacija to nikad nije ostvarila u istoriji, što je fenomenalno i zaslužuje sve čestitke. To je suština priče i zbog toga bi trebalo da budemo ponosni i presrećni. U finalu se videlo da ekipa nema snage, da ne može da pokaže svoj maksimum, tako da je drugo mesto veliki uspeh. Mislim da su devojke već danas svesne da je ovo fantastična godina i da su ostvareni fantastični rezultati.
Naše devojke šestu takmičarsku godinu zaredom redovno osvajaju medalje.
- Od 2015. smo krenule uzlaznom putanjom i u svetskom smo vrhu. To mnogo znači za svaku zemlju, pogotovo za Srbiju. Zahvalna sam svim ljudima koji su nam pružali podršku. Nadam se da ćemo ostati u vrhu i narednih godina.
Milena je pre dve godine napravila pauzu u reprezentaciji, koja joj je značila mnogo da se odmori, oporavi od povreda i uželi odbojke. Sada će biti najverniji navijač.
- Trudiću se da pratim sve, sigurno ću ih posećivati na treninzima, verovatno putovati na turnire. Mislim da će biti zanimljivo gledati, ali i mnogo teže nego igrati na terenu.
Bjanka Buša, koja je pre dve godine svojim servisima donela Srbiji zlato u Ankari, podvlači da je sve bilo veoma emotivno:
- Bilo je prelepo igrati u Srbiji, pred velikim brojem ljudi koji su nas podržali. Ostaje žal za tim zlatom, ali opet smo srećne što smo uspele da prigrlimo medalju i da nastavimo kontinuitet osvajanja odličja. Dva trofeja na dva velika takmičenja u mesec dana, stvarno nas čini srećnim. Bianka Buša/FOTO: N. Skenderija
Svesna je Bjanka da je seriji pobeda na evropskim prvenstvima jednom morao da dođe kraj:
- Mi smo Italijanke, bukvalno, pre mesec dana u četvrtfinalu Olimpijskih igara u Tokiju rutinski pobedile. Ali, sigurno je da smo jednog dana morale da izgubimo, možda ne ove godine... Desilo se sada, malo je teže podneti poraz u našoj Srbiji, pred našom publikom, koja je bila fantastična. Kada se slegnu utisci, shvatićemo kakav smo uspeh napravile.
Buša primećuje da je ženska reprezentacija poslednjih godina mnogo napredovala:
- Godinama smo u vrhu sveta i Evrope, tako da se na svakom takmičenju najviše očekuje od nas, kao što isto to i mi očekujemo od sebe. I vidite da godinama opravdavamo status šampiona sveta.
BILE SMO VEOMA EMOTIVNE
BJANKA Buša naglašava da su u finale ušle veoma emotivno:
- Oprostile su se i Rašićeva i Veljkovićeva. Bilo je veoma emotivno. Od trenutka kada se pevala himna, 20.000 ljudi peva uglas, bilo je neverovatno, naježile smo se pre utakmice. Sve je bilo nabijeno emocijama.
Sistem takmičenja je bio čudan, jer su se ekipe odmarale više u grupi nego kada su došli mečevi za trofeje.
- Mnogo ekipa je igralo EP, u grupi smo imali i dva, tri dana pauze. A onda u četiri dana tri jake utakmice. Sigurna sam, da smo posle iscrpljujućeg polufinala sa Turskom imale dan predaha, pobedile bismo. Nama je nedostajalo malo više energije i snage, ne i motivacije. Toga smo imale napretek, ali telo nije moglo da isprati mozak i došlo je do tog poraza - ističe Buša.