"NOVOSTI" UZ ADRIANU VILAGOŠ: Pre koplja bacala metlu, a sada je svetska šampionka
OČI nacije bile su u četvrtak uprte u dodelu medalja na Svetskom juniorskom prvenstvu u Najrobiju, prestonici Kenije, gde je našoj reprezentativki u bacanju koplja Adriani Vilagoš (17) dodeljena zlatna medalja.
FOTO: G. Šljivić
Hitac 700-gramskim kopljem od 61,46 centimetara doveo ju je na postolje za prvakinju sveta. Zahvaljujući njoj, sijala je trobojka i čuli su se zvuci himne "Bože pravde" u Africi.
ADRIANA: NEVEROVATNO KOLIKO SAM SREĆNA
ADRIANA Vilagoš je veoma emotivno doživela svoje prvo svetsko zlato, a za sajt Svetske atletike je izjavila:
- Neverovatno je koliko sam srećna. Nisam mislila da ću biti prva. To je tako fantastično. Koplje je lepo letelo i osećaj je bio neverovatan.
Adrianu nije omelo ni što je nevreme prekinulo finale na dva sata:
- Najviše volim kada pada kiša, ali ne kao u četvrtak.
Srećna sam što se final na kraju završilo.
- Srećna sam što sam ostvarila cilj u koplju do 500 grama. Sada i ovo zlatno, tako da je sezona bila sjajna.
Dok gledamo kako ova vredna, talentovana, kulturna devojčica iz Malog Iđoša očiju punih suza peva himnu svoje zemlje, ne možemo a da se ne setimo njenih prvih sportskih koraka.
Kada su je "Novosti" prvi put posetile, Adriana je imala 15 godina i već je bila vlasnik državnih rekorda u svojim kategorijama. A sve je počelo sasvim slučajno. Adriana je trenirala rukomet u Jadranu iz Feketića, a u svet atletike zakoračila je pre osam godina na jednom školskom takmičenju, gde se oprobala u bacanju vorteksa.
- Ništa nismo znali o tom sportu i na internetu smo gledali kako se baca, koja su pravila... Kumovi iz Mađarske su nam doneli vorteks da bi mogla da vežba - pričala nam je majka Đerđi, koja je sve vreme uz Adrianu. - Ubedljivo je bila prva, padali su rekordi.
Kako je uzrastom prerasla vorteks, počela je da trenira bacanje koplja i to opet pomoću interneta i uz veliki majčin trud i pomoć. Da bi na najbolji način trenirala svoje dete, Đerđi, inače dugogodišnji tužilac, doškolovala se za atletskog trenera.
- Koristili smo metlu za vežbu, jer koplje nismo imali. Od mesne zajednice Mali Iđoš smo dobili koplje, ali ga je bacala na praznom prostoru između naše kuće i policije - seća se majka. - Prostor je dužine oko 30 metara i mislila sam da će on bar neko vreme biti dovoljan. Ali vrlo brzo, već posle mesec dana, on je postao kratak, pa je koplje letelo na drvo ili preko u policiju. Gledajući na internetu kako trenira Jan Železni i drugi najbolji svetski bacači, napravili smo treninge i tehniku koji joj najbolje odgovaraju.
ZNA SAMO ZA PETICE
I PORED treninga, Adriana je treći razred Gimnazije "Dositej Obradović" u Bačkoj Topoli završila sa svim peticama.
- Zasada je sjajna, ali videćemo kako će kasnije uskladiti profesionalni sport i školovanje. Sigurno će biti dosta odricanja, ali to je život sportiste - jasna je majka (na slici).
Adriana je posle trenirala na stazi punoj rupa i koja je posle čak i manje kiše bila neupotrebljiva. Opština Mali Iđoš je potom napravila stazu na fudbalskom terenu da može da izbacuje, a uz pomoć Srpskog atletskog saveza ona je presvučena tartanom. Sada je to jedno od najboljih zaletišta u našoj zemlji. Dostojno svetske prvakinje, koja na njemu trenira šest puta nedeljno. Iako su uslovi dobri, odgajati vrhunskog sportistu u Srbiji je i te kako zahtevno.
- Ova i prošla godina su posebno teške, jer je sve bilo neizvesno, škola je bila onlajn, treninzi u zatvorenom su bili zabranjivani... Teško je u takvim uslovima održati motivaciju kada se za nešto sprema i to se u poslednjem trenutku odloži. To je prilično bilo razočaravajuće za nju - iskreno nam je pričala majka Đerđi.