SESTRE BOŠKOVIĆ ZA SPORTSKI DODATAK NOVOSTI: Gde Dajana, tu i Tijana

Ko zna, možda bi popularna Tića našoj zemlji donela olimpijsku medalju u karateu, koji je trenirala do svoje osme godine. Ovako, sudbina je htela da na startu EP u Srbiji, Hrvatskoj, Bugarskoj i Rumuniji, u Beogradu danas igraju jedna protiv druge. Tijana će da predvodi evropske prvakinje, a Dajana će sa BiH da debituje na šampionatima Starog kontinenta.

- Naravno da će da bude zanimljivo. Već smo igrale jedna protiv druge na klupskom nivou, sada će se to desiti i u reprezentaciji. Iskreno, ja sam pre žreba, koji je održan u Beogradu, želela da budemo u grupi sa selekcijom BiH, ali nisam verovala da će tako da bude. Desilo se da ćemo da igramo prvu utakmicu jedna protiv druge i iskreno jedva čekam taj meč - priznaje Tijana.

Dajana pak dodaje:

- Tu će da bude naša rodbina, utakmica bez pritiska. Već smo igrale u Turskoj prošle sezone. Osećaj je poseban, emocije pomešana, želim da dam sve od sebe, ali čudno mi je da igram protiv sestre.

Ta tri duela Ezačibašija i Kuzejborua bilo je lepo iskustvo za Tijanu:

- Bilo je neobično, emotivno. Bilo je zanimljivo, čak tri puta smo igrale jedna protiv druge, jednom u Kupu i dva puta u prvenstvu.

A baš je Dajana bila ta koja je pre 16 godina nesvesno uticala i na mlađu sestru da uzme odbojkašku loptu u ruke.

- Počela sam sa 11 godina, jer je odbojka u to vreme bila veoma popularna. Ubrzo mi se pridružila Tijana, koja je tada vežbala karate - seća se prvih koraka Dajana.

Tri godine mlađa Tijana ističe da ju je igra na mreži privukla zbog sestre:

- Rekla sam to bezbroj puta. Odbojku sam počela da treniram najviše zbog moje Dajane. Ja sam vežbala karate, išla na treninge sa njom, pa sam odlučila da joj se pridružim i na terenu. Tako da sam odbojku zavolela najviše zbog nje.

Dajana podvlači da nikad nije ubeđivala sestru da krene njenim stopama:

- Nisam je nikad primoravala ni na šta. Ona je videla mene kako sa drugaricama igram odbojku. Znate, pre deca nisu bila non-stop na telefonima, tablet računarima, već su bila napolju. Uvek smo imale loptu, pa smo posle treninga ispred zgrade igrale odbojku. Tijani se to svidelo i odlučila je da krene u školu odbojke.

I Tijana priznaje da pre 15, 16 godina tehnologija nije bila toliko moćna kao sada:

- Imale smo tu sreću da moderna tehnologija još nije zaživela, pa smo kao male kad god smo imale slobodno vreme provodile napolju, igrajući se sa vršnjacima. I to je bilo lepo vreme.

Mada tada niko nije slutio, Tijana se razvila u vanserijski talenat. Ko god ju je video ostajao je bez daha, a Turci su nudili bogatstvo porodici Bošković da uzme njihovo državljanstvo. Srećom, otkrili su je i naši stručnjaci, i sestre su se 2011. preselile u Beograd, u Vizuru. Dajana je imala 17, a Tijana 14 godina kada su napustile Bileću...

- Kao starija sestra osećala sam veću odgovornost, ali obe smo bile dosta samostalne. Kada smo došle u Srbiju, mnogo nam je značilo što smo bile smeštene u internat, gde smo živele sa ostalim igračicama i uvek bile spremne jedna drugoj da pomognemo. U Vizuri smo upoznale najbolje drugarice, sa kojima se i dan-danas družimo, Natašu Čikiriz i Slađanu Mirković. Slađa je sada sa Tijanom u reprezentaciji. Samo, Tijana je dosta samostalna. Mnogo nam je značilo što smo došle zajedno, a srećom imamo i rodbinu u Beogradu - priča Dajana.

Tijana podvlači da joj je bilo važno što je u Beograd došla sa sestrom.

- Ja sam tada imala 14, a ona je bila malo starija, imala je 17. Mogu slobodno da kažem da me je čuvala, ali ubrzo je otišla u pančevački Dinamo. Ali, potom se na godinu dana vratila u Vizuru, pa je nekada igrala ona u prvoj postavi, a nekada ja. Problem je što igramo na istoj poziciji, tako da se samo jednom desilo, u Subotici, da zbog manjka igračica trener mene pošalje na primača, a nju ostavi na korektora - seća se Tijana.

Dajana naglašava da je njoj u prvom planu bilo obrazovanje. Tako da su se već 2013. rastale...

- Ne znam kakva bi bila moja profesionalna karijera da se nisam odlučila za školu. Tijana je već tada bila vanserijska, što je ubrzo i pokazala. Želela sam da steknem obrazovanje, da završim fakultet, zbog toga sam otišla u SAD, gde sam na Univerzitetu San Antonio u Teksasu diplomirala na smeru sociologija-komunikacije. Tamo sam bila četiri godine, koje su brzo prošle - kaže Dajana.

Starija sestra se nimalo ne kaje što je zbog Amerike odložila evropsku karijeru.

- Bilo je to novo iskustvo za mene. Naučila sam engleski, koji govorim kao srpski, upoznala divne ljude. Igrala sam odbojku, koja je na nekom drugom nivou nego u Evropi, sa drugim pravilima. Sve u svemu te četiri godine su mi bile prelepe i veoma mi koriste sada kada igram u Evropi - ističe Dajana.

Obe su levoruke na majku Vesnu i igraju na istoj poziciji. Jedina razlika je što je Tijana viša za deset centimetara...

- To što smo levoruke je veliki plus za nas sportiste, ali i minus, jer ne možemo da igramo zajedno u startnoj postavi. Ni u klubu, pa ni u reprezentaciji. Da je jedna primač verovatno bismo mogle da igramo zajedno - kaže Dajana.

Ono što im najteže pada je razdvojenost od porodice, brata Vuka, roditelja... Tijana je godinama zvezda turskog Ezačibašija, dok je Dijana posle povratka iz Amerika promenila više klubova u Poljskoj i Turskoj. Sada planira da se oproba i u Kini.

- Dajana me ne doživljava kao mlađu sestru, tako da kada su neke životne situacije u pitanju često traži savet od mene, kao i ja od nje. Sigurno nam je teško što smo razdvojene, ali je to nešto što je normalno za nas profesionalne sportiste. Već 10 godina tako funkcionišemo i trudimo se da svaki slobodan trenutak posvetimo jedni drugima, kako bismo nadoknadile to vreme kada nismo zajedno. Svakodnevno se čujemo i to nekako nadoknađujemo.

MODNI SAVETI

- DAJANA je neko ko obožava modu više nego ja. Više prati modne trendove, tako da kad god sam u nedoumici njoj se obratim i tražim savet - ističe Tijana.

NI REČ O ODBOJCI

KADA su zajedno ili na odmoru ne uzimaju loptu u ruke, čak i kada su na plaži.

- Retko pričamo o odbojci. Desi se ponekad, posle utakmice da prokomentarišemo utakmicu, trening... A na plaži nikako. Znate kako je nama profesionalnim sportistima, imamo nekoliko nedelja slobodno, tako da nam ne pada na pamet da se približimo odbojkaškoj lopti - kaže Tijana.