MANDIĆ JE OVAKO POSTAO "VATERPOLO MONSTRUM": Milanović je vikao "Ko je bre ovaj, sklonite mi ga iza gola"

Dušan Mandić je novi vođa vaterpolo reprezentacije Srbije nakon smene generacija, osvojio je već dva olimpijska zlata iako mu je tek 27 godina, a na terenu izgleda tako da mu trenutno nema ravnog na planeti.

Snažni vaterpolista iz Kotora nije imao dilemu, još pre deset godina je odabrao da igra za Srbiju što se pokazalo kao vrhunski potez.

- Moj okidač je bio to što me je vaterpolo reprezentacija prepoznala i zvali su me da dođem na trening 'A' reprezentacije, a imao sam 17 godina. Tu sam bio u čudu 'Čoveče, kako je moguće da me je reprezentacija Srbije zvala?". Tu sam presekao. Ne kajem se, iz godine u godinu se pokazalo šta smo osvajali, rekao je Mandić u osvrtu na svoju karijeru u podkastu "Pod kapicom".

Odrastanje u VK Partizan je bilo teško, ali je od Mandića stvorilo asa. Među crno-bele je došao u slavnom periodu, kada je Partizan postao šampion Evrope 2011. Upravo je on kao najmlađi doneo pehar iz Rima, a Igor Milanović, tadašnji trener, priređivao mu je posebne psihološke "igrice".

- Igor Milanović me je bacio u živu vatru, stvarno. Bio sam tri meseca u Banjici, drugom timu Partizana i onda je odlučio da me prebaci i da igram maltene celu sezonu sa Partizanom. Ulio mi je neverovatno samopouzdanje i ta godina mi je toliko značila. Godinu dana sam bio uz pobednički tim, pobedili smo Pro Reko u finalu, sazreo sam izuzetno. Taj prelazak mi nije bio lagan. Dete si, ne znaš šta te sve čeka i šta možeš da očekuješ. Jednom prilikom, kada sam tek bio došao u Partizan, završavao sam se trening sa Banjicom, pa je trebalo da ostanem sa prvim timom. I dolazi Igor Milanović... Tu je on testirao moju psihu i rekao: "Ko je bre ovaj Mandić? Sklonite mi ga tamo iza gola, maknite ga tamo.

Tada mu je sve bilo čudno, Milanović ga je naterao da posumnja u sebe - ali samo do te mere kako bi shvatio da je zaista kvalitetan.

- Onda sam plivao u dva metra između gola i mrežice koja zaustavlja šuteve. Oni treniraju, a ja ovamo kao plivam i niko se ne bavi sa mnom. Samo gledam šta oni rade. Nedelju dana sam gledao i pitao se 'Šta se ovo dešava, gde sam ovo došao?'. Tako sam izdržao dril i pokazao sam mu zahvalnost u Ligi šampiona. Došao je Olimpijakos u nesrećnoj situaciji, sa sedam-osam igrača, sa jednom zamenom, tu sam i debitovao.

Bilo je i teških perioda u nacionalnom timu, kao primera radi na Olimpijskim igrama 2012. u Londonu.

- U početku mi je bilo stvarno teško. Debitovao sam na Olimpijskim igrama u Londonu, gde sam bio najmlađi od svih, a bio sam stvarno pogubljen. Tu sam bio najmlađi, pa moraš da nosiš kapice, akreditacije, da ih budiš ujutru, odgovoran si za bilo šta. Stvarno mi je bilo teško. Zaboravljao sam one akreditacije, pa me čekaju svi, a ja je zaboravim... Pa se desilo da probudim ekipu ranije nego što treba, pa oni urliču. Olimpijske igre u Londonu su mi strahovito teško pale, majke mi. Katastrofa, katastrofa...

(BLIC)