NAJDRAŽI OPROŠTAJ UZ MEDALJE: Borislava Perić i Nada Matić za "Novosti" o srebru na POI i odlasku u penziju
Divan je osećaj osvojiti medalju za svoju zemlju, ističu za "Novosti" Borislava Perić Ranković i Nada Matić, parastonoteniserke koje su u paru osvojile srebrno odličje na Igrama u Parizu. Uz ovu medalju, Borislava je prigrlila i srebro u pojedinačnoj konkurenciji, a večeras ima priliku da se bori i za zlato.
- Uvek je prelepo kada ostvarite rezultat kojim se ponosite i vi, ali i narod koji je verovao u vas – kaže Borislava u razgovoru za "Novosti".
Slično misli i njena saigračica.
- San svakog sportiste je da se plasira na Olimpijske ili Paraolimpijske igre. Još veći uspeh je ako osvojite medalju. Od nas dve nema srećnijih osoba zbog toga što smo uspele da dođemo do finala. Istina je da nismo osvojile zlato, ali i srebrna medalja je veliki uspeh – dodaje Nada.
Ponosno su gledale srpsku zastavu kako se podiže na postolju.
- I to među Azijatima, koji su uvek bili u samom vrhu – dopunjuje Matićeva.
Ritam nastupa i treniranja na Paraolimpijskim igrama je žestok, pa još nije bilo vremena za slavlje.
- Nada je već sutradan posle osvojenog srebra morala da igra svoju pojedinačnu partiju. Zato sve ostavljamo za trenutak kada se vratimo u Srbiju, da proslavimo sa našim porodicama i prijateljima koji su se odrekli vremena s nama, da bismo se što bolje spremile i što bolje predstavljale našu zemlju. Vetar u leđa su nam dali i sparing partneri, treneri, sponzori, svi oni su nam pomogli. Spremamo se za žurku s njima - najavljuje Borislava.
U međuvremenu, usijali su se telefoni.
- Bilo je poziva, mada sam zabranila da me zovu, da me ne bi uznemiravali tokom takmičenja, nego tek kada se sve završi. Naravno, najdraži su uspeli da me dobiju i pre toga, i to mi je bila izuzetna podrška. Sad zovu i ostali, šalju poruke, čestitaju svi – prenosi Nada.
Njoj i Borislavi je ovo oproštajno takmičenje. Ne može lepše, uz slavlje. Karijeru zaokružuju zajedničkom medaljom. Sada sledi navikavanje na život bez reketa.
- Prvo ćemo da se "oslobodimo" sale – ističe Perićeva. - Da se stigne do velikog uspeha mora da se "spava" u dvorani. Mora mnogo da se radi da bi se postigli savršenstvo i sklad. Posvetićemo se sada porodicama i deci. Mnogo smo odsustvovale svih ovih godina, kada god smo se spremale za neko veliko takmičenje. U ime starih dobrih vremena možda ćemo za nekoliko meseci uzeti malo reket u ruke, ali za početak mislim da jedno izvesno vreme nećemo ni prilaziti sali.
Igranje para-stonog tenisa je izuzetno teško i iziskuje puno napora.
- Svako bavljenje vrhunskim sportom je veoma zahtevno. Odričete se svog uobičajenog života, porodice, deteta. Stalno ste odsutni i na putu. Vrhunski sportista mora da odradi čitavu godinu kako treba. Ali, na neki način se to i vrati, kao, evo sada, s medaljom – puno je srce Nadi.
Sumirale su vreme provedeno u istom timu.
- Igramo zajedno 21 godinu i od toga smo 17 godina u vrhu. Da bi se postiglo tako nešto, morate dva puta dnevno da trenirate, pet puta nedeljno. Kada imate pripreme, onda se trenira i vikendima. Ostaje veoma malo slobodnog vremena koje bi moglo da se posveti deci, hobijima, ispunjavanju želja. Morate se odreći mnogo toga da biste toliko godina trajali i bili u vrhu. Nas dve to vrlo dobro znamo, kao i naše porodice. Moj suprug je izračunao da smo za prethodne Parolimpijske igre bile odsutne šest meseci od kuće! Ne pamitimo da smo išli u bioskop, pozorište ili koncert. Sada ćemo, kada odemo u zasluženu penziju, to da nadoknadimo – najavljuje Borislava.
Do tada, druže se u pariskom Olimpijskom selu na svojim poslednjim Igrama.
- Srećemo se ponekad, dole, na kafi, u kancelariji ili kada deo delegacije dođe u salu da navija za vas. Svako svakome poželi uspešan dan i takmičenje. Pitamo kad ko nastupa. Šire, u Selu, viđamo razne sportiste iz celog sveta i raznih disciplina, i to je zaista impresivno – prenosi Perićeva, a Nada dodaje: - Lepo je, družimo se kad stignemo, uvek smo tu da popričamo, da podržimo i bodrimo jedni druge. Kao pravi tim.
Sutra sledi povratak u Srbiju. Na pitanje da li se nadaju dočeku, spremno odgovaraju.
- Trebalo bi! To bilo jako lepo, kada bi i za nas organizovali doček. Ne znam da li će ga biti – veli Nada, dok Borislava zakljujčuje: - Nas je država izjednačila s olimpijcima u mnogim segmentima, pa smatramo da bi i taj segment bio veoma dobar gest. I mi smo, kao i olimpijci, predstavljali državu na najbolji način na koji znamo.
Na beogradski aerodrom sleću 9. septembra oko ponoći. Eto prilike da im se odužimo za sve ono što su uradile za Srbiju...
SREĆNE SMO ZBOG NEBOJŠE
Pratile su sve ono se dešavalo s Nebojšom Đurićem, kome je najpre nepravedno oduzeta medalja, a zatim vraćena.
- Uz njega smo bile non-stop. Jako nam je drago i srećne smo što je nepravda ispravljena – kaže Matićeva.
BONUS VIDEO: NEVIĐENI SNIMAK SA DOČEKA OLIMPIJACA: Ovo će oduševiti sve Srbe!